Апел из Светске организације: Укинути субвенције за изградњу малих хидроелектрана

Она истиче да мале хидроелектране, осим директне штете по природу и људе, производе и знатне финансијске губитке за целу државу, а посебно за њене грађане.

„Само у току 2017. и 2018. године на рачуне повлашћених произвођача електричне енергије из малих хидроелектрана исплаћено је скоро 30 милиона евра, које грађани директно плаћају путем рачуна за струју. Сва та средства требало би усмерити ка решавању питања од јавног интереса, на шта већ дуже време упозоравамо“, рекла је Наташа Миливојевић, а преноси „Блиц“.

Истакла је да у овом тренутку морамо све ресурсе усмерити према здравственом систему и цивилној заштити како бисмо се као друштво супротставили свим изазовима које пандемија вируса корона ставља пред нас.

„Замислите само колико би респиратора могло да се купи за те паре или да се уложи у побољшања у здравству Србије“, сматра Миливојевићева.

Она истиче да се у случају малих хидроелектрана ради о субвенционисању некога ко има новац, што је недопустиво.

„Нема никакве логике да се субвенционише неко ко има новац, а то су власници малих хидроелектрана. У пољопривреди се, рецимо, субвенционише неко ко није у могућности да плати унапред“, рекла је Миливојевићева и додала да мини-хидроелектране занемарљиво доприносе енергетском билансу државе.

Она наглашава да се њена организација више пута обраћала Влади Србије са апелом да се подстицаји за мале хидроелектране у потпуности укину будућом уредбом, али да нису добили никакав одговор.

Миливојевићева је навела да према подацима Агенције за енергетику, само су губици на дистрибутивној мрежи у Србији 2018. године износили 12,2 одсто, односно били више од 12 пута већи од укупне производње електричне енергије из малих хидроелектрана у тој години.

„Другим речима, смањењем дистрибутивних губитака од свега један одсто уштедело би се више електричне енергије него што је годишња производња свих малих хидроелектрана из система подстицаја за ОИЕ“, рекла је Миливојевићева.

Извор: Спутник