Шта нам је важније?

Кућни љубимци морају да се шетају и у време пандемије корона вируса. Неспорно. Да ли би људи старији од 65 година могли да се прошетају барем 20 минута до 200 метара од места пребивалишта, колико је МУП одредио за љубимце? Изгледа да не.

Први пут од увођења ванредног стања, забрана кретања и активности за све грађане Србије траје 40 сати: од суботе до понедељка ујутро. Ипак, кућни љубимци и у овом периоду могу да протегну шапе: ујутро од од 8 до 10 и уноћ од 23 до 01.

Поврх свега ова нова мера Владе под окриљем ванредног стања у циљу спречавања ширења пандемије има једну нову димензију. То је ограничење  Уставом загарантованог права на слободу вероисповести, садржаног у члану 43. Устава: „Свако је слободан да испољава своју веру или убеђење вероисповедања, обављањем верских обреда, похађањем верске службе или наставе, појединачно или у заједници с другима,као и да приватно или јавно изнесе своја верска уверења.”

Нимало случајно, укидањем овог Уставом загарантованог права, православни у Србији, по природи ствари послушни Цркви и дисциплиновани грађани у свему што не крши њихово веровање и морал,  спречени су да оду у храмове на најважнију службу: на недељну Св. Литургију на којој се причешћују. Нимало случајно, баш те недеље (ове године 5.априла), служба у Пету недељу Великог поста посвећена је и великој испосници Светој Марији Египћанки, која је годинама свој подвижнички живот водила далеко од људи у пустињи, дакле у самоизолацији по својој слободној вољи. Ипак, не бисмо ни знали за ову велику подвижницу и пример преумљења и велике вере да није било Св.Зосиме, којег је Св.Марија замолила да дође на Велики Четвртак у пустињу и да је причести. Дакле, да се сједини с Христом у Светој тајни, опет по својој слободној вољи.

Занимљиво је да је овај надљудски подвиг пустињског живота ове светитељке из 4.века трајао за нас незамисливих 47 година и да се завршио њеном земаљском кончином тек по причешћу Светим тајнама. Тако се и ово двоје светих на бројним иконама и приказују како Св.Зосима причешћује Св.Марију у пустињи.

Ова занимљива животна прича из раних хришћанских времена изнова актуелизује битан закључак: нема тог човека који је православни хришћанин, макар био и свети, а да може бити у заједници с Богом без причешћивања.

Власт у Србији, која је неуставно увела ванредно стање, неуставно и непотребно ускраћује слободу вероисповести својим грађанима, али је успешно нашла начин да реши проблем шетања кућних љубимаца. Ово је тачка када се морамо запитати шта нам је важније? Послушност тоталитарној и лицемерној власти или брига за сопствено духовно, а следствено томе, и физичко здравље.

Извор: ИФН