У Хагу ни правде, ни права

У Хагу је јуче обележена двадесета годишњица рада Хашког трибунала, суда у којем је до сада 82 људи осуђено на 1.215 година робије. Највише пресуда је изречено Србима, њих 62 су по мишљењу међународних судија за најтежа кривична дела ратног злочина осуђени на чак 974 године затвора и пет доживотних затворских казни.

При том, како још нису завршени првостепени процеси главнооптуженима, првом председнику РС Радовану Караџићу и команданту Војске РС Ратку Младићу, а затим и Војиславу Шешељу, за очекивати је да ће овај салдо прећи „четвороцифрену бројку“.
Хашки трибунал је основан 25. маја 1993. године Резолуцијом 827 Савета безбедности УН, а јучерашњој свечаности су присуствовали холандски краљ Виљем-Александер и високи званичници Трибунала, на челу са председником суда Теодором Мероном и главним тужиоцем Сержом Брамерцом.

У дводеценијском мандату Трибунал је оптужио 161 лице, и то 110 Срба, 34 Хрвата, девет Бошњака, седам Албанаца и једног Македонца.

Укупно 12 Хрвата осуђено је на 166 година затвора, пет Бошњака на укупно 43,5 година, два Албанаца на 19 и један Македонац на 12 година затвора. За 12 оптуженика – по шест Хрвата и Срба – у току је суђење пред првостепеним већем или чекају првостепену пресуду, а прави рекордер је Војислав Шешељ коме ће у октобру после чак 10 година процеса бити изречена првостепена пресуда.

Трибунал је од свих оптужених Срба ослободио само тројицу и то бившег капетана ЈНА Мирослава Радића, оптуженог за злочине у Вуковару, некадашњег председника Србије, Милана Милутиновића, оптуженог за догађаје на Космету и бившег начелника Војске СРЈ, Момчила Перишића, кога је тужилаштво теретило за дешавања у Босни.

Бивши председник Војног суда у Београду, Ђорђе Трифуновић каже да је Трибунал у процесном смислу задовољио форму, али да су отпочетка спорни правно-политички аспекти постојања и пресуда.

– И даље је нејасан легитимитет тог суда, пошто га је основао Савет безбедности, а не Генерална скупштина УН, али и процесна правила која је одређивао сам суд, што је довело до очигледне правне несигурности окривљених. Правила су се буквално мењала од процеса до процеса, а то је недопустиво за једну озбиљну међународну правну институцију – оцењује Трифуновић.

И дугогодишњи актер хашких дешавања, београдски адвокат Бранислав Тапушковић има јасан, критички однос према овој институцији.

– Трибунал је за ових 20 година показао да је спроводио право, али без правде. Нажалост, бројни су примери и докази за ову оцену, а посебно када је реч о монтираним догађајима из сукоба на простору бивше СФР који су легализовани не захваљујући изнетим доказима, већ искључиво политичкој вољи моћника – закључује Тапушковић.

Радића држава заборавила

Први Србин који је ослобођен у Хашком трибуналу, капетан ЈНА, Мирослав Радић пет година пошто је поново у Србији не само што нема стални посао већ и једва преживљава од минималне пензије.

– Од државе нисам добио апсолутно ништа. Од када сам се вратио никога не занима ни како сам ни да ли сам жив. Већ пет година нико из врха власти за мене не налази времена, уз образложење да решавају важније ствари, а све ми говори да ће тако бити и следећих пет година. Шта рећи када сте ви први новинари који сте ме позвали у последњих годину дана – каже огорчено Мирослав Радић, коментаришући две деценије рада Трибунала.

Боду очи

Набрајајући све нелогичности у раду Трибунала за ових 20 година, Ђорђе Трифуновић каже да две посебно „боду очи“.
– Чињеница да од оснивања није направљена јасна, институционална разлика између самог суда и тужилаштва представља озбиљан аргумент за његову критику. При том, овај суд је показао да га занима искључиво селективна правда, пошто је имао мандат, а није желео да процесуира велике силе које су починиле ратне злочине бомбардовањем СРЈ 1999. године.

Хрватска стрепи од пресуде у предмету против бивших функционера Херцег-Босне: Агресори или не?

У предмету „Прлић и други“ у среду, 29. маја, у Хагу ће бити изречена пресуда у процесу у којем се шесторица бивших званичника Херцег-Босне терете за злочине почињене над муслиманима и другим нехрватима од 1992. до 1994. године.
У Хрватској се пресуда ишчекује са зебњом, а за Хрватску би посебно непријатно било да буде проглашена агресором само нешто више од месец дана пре званичног уласка у ЕУ.

Председник Коалиције удружења избеглица у Србији Миодраг Линта сматра да би једина праведна пресуда Хашког трибунала у случају функционера Херцег-Босне била да Хрватска буде осуђена за агресију на БиХ, а они за удружени злочиначки подухват.
Директор Документационо-информативног центра Веритас, Саво Штрбац раније је рекао Срни да би осуђујућа пресуда могла бити основа за тужбу БиХ против Хрватске за агресију и геноцид, као и шанса појединцима да траже обештећења.

Штрбац је оценио да би пресуда са квалификацијом „удруженог злочиначког подухвата“ ишла на штету хрватске државе и да се Хрвати те квалификације с правом прибојавају и више него у случају хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача.

Познати хрватски адвокат Анто Нобило раније је изнео уверење да ће Хрватска у Хагу бити проглашена за агресора на БиХ, додајући да у пресуди неће изричито писати „агресија“, него можда „међународни оружани сукоб“.

ВЕСТИ