За његове најаве и одјаве ваздушних узбуна знају и они који 1999. године нису били рођени. „Заштитни глас” тих 78 дана под НАТО бомбама био је глас Аврама Израела, легендарног начелника београдског Центра за узбуњивање и обавештавање, инжењера телекомуникација с дипломом факултета Народне одбране. За многе, његово име је синоним за ефикасно и правовремено реаговање система цивилне заштите.
– Од октобра 1998. било је јасно да је само питање времена када ће НАТО остварити своје претње. Kао резервиста сваке недеље сам се јављао Центру и питао да ли треба да се ставим на располагање, предлагао да се окупи јединица, организује вежба. Никог то није занимало. Позвали су ме тек дан уочи почетка бомбардовања, 23. марта око 10 увече. У Центру сам затекао хаос, одзив на мобилизацију у тој јединици био је испод 40 одсто. Ипак, успели смо да се консолидујемо. Већ прве вечери НАТО агресије поступио сам у складу са законом који прописује дужност Центра да обавештењем о опасности да прекине програм локалних радио и ТВ станица. Огласио сам се на Студију Б с „пажња, пажња”, дао кратко обавештење, упутство за поступање и завршио с „готово” – испричао је Аврам Израел у интервјуу „Политици”, јуна 2015.
Од ратног стања 1999. до ванредног стања 2020. прошла је 21 година.
– Чудни смо ми људи. Цивилне заштите се сетимо само када је зло, када је нужно да се систем заштите и самозаштите активира на општу добробит – каже данас Аврам Израел. Не крије резигнацију што смо, олако и непромишљено, у годинама промена после 2000, како каже, са земљом сравнили организовану, функционалну, оперативну, технички и кадровски оформљену структуру, уходану и увежбану кроз вишегодишњи мирнодопски рад, испробану у елементарним непогодама и у ратним условима. И дан данас је тешко и мукотрпно обнављамо.
– И ево нас сад усред пандемије, сасвим нови вид опасности, нови изазови. Потребе су исте као да је, а и јесте, ратно стање. Овога пута нас не угрожавају авиони или вода, овога пута је опасност невидљива, па тиме, чини се, и опаснија и подмуклија. И поново се актуелизује потреба за снагама и субјектима заштите и спасавања. Моје скромно знање казује да би систем за деловање у ванредним ситуацијама и цивилна заштита, да су ваљано и одговорно оспособљени, могли да буду од немерљиве користи у борби са заразом. Замислите колико бисмо данас били спремнији да смо, на основу процене угрожености Београда од епидемије, прошле године организовали и извели вежбу свих структура града. А то је зависило, највећим делом, од нашег ентузијазма, идеја, посвећености, воље и преданости послу. Овако, колико смо се спремали за овај изазов, колико смо одвојили новца и купили опреме, колико смо грађана обучили и распоредили у јединице ЦЗ, толико смо и спремни да у овим условима дејствујемо – истиче наш саговорник, који ове дане проводи у свом дому, будући да припада ризичној групи старијих од 65 година.
– Користим могућност да се посредством „Политике” обратим суграђанима: чувајте себе и друге, спроводите и поштујете прописане мере. Њихов успех зависи од свих нас, на испиту је култура одбране и заштите. Будимо сложни и одговорни, будимо храбри и истрајни. Актуелна порука гласи: није готово – закључује Аврам Израел.
Извор: Политика
