Велика Кнегиња Олга Николајевна – образац истинске женске лепоте (фото галерија)

категорија Света Русија / дана 17/03/2020 у 1:57 часова /

ВЕЛИКА КНЕГИЊА ОЛГА НИКОЛАЈЕВНА РОМАНОВ – ОБРАЗАЦ ИСТИНСКЕ ЖЕНСКЕ ЛЕПОТЕ

Женска привлачност увек иде заједно са дубоким, живим умом.

„Најстарија од четири сестре-лепотице је била Велика Кнегиња Олга Николајевна. Била је тако мило биће. Ко год би је угледао, одмах би се заљубио. У детињству није била лепа, али се у својих петнаест година изнанада пролепшала. Била је мало виша од средњег раста, свежег лица, тамно-плавих очију, бујне светло-плаве косе, лепих руку и ногу. Према животу се Олга Николајевна односила озбиљно, била је надарена умом и благим карактером. Према мом мишљењу, била је јака личност“. Из сећања Јулије Ден…

Данас говоре да је права жена налик на лутку, која стално изазива страст код свих мушкараца који пролазе поред ње. Али права лепота је ненаметљива и чиста. Она можда и не постоји у том смислу, на који смо ми навикли – али је увек у хармонији црта лица и некакве посебне привлачности, која долази од жене… Таква је била Велика Кнегиња Олга НИколајевна Романов, најстарија кћер светог Цара Николаја II.

Због неког разлога се традиционалним достојанством жене сматра лепота. И ми нећемо оспоравати оно што се опевало већ вековима. Али само да не останемо без одговора на питање: а шта је заправо лепота? Јер се лик руске лепотице умногоме разликује од западних идеала. На Светој Русији телесна лепота жене је потчињена лепоти њене душе. Она се лепотом душе и уобличава. На Западу је телесна лепота прво и једино женско достојанство. У данашње време она је задобила ужасне облике.

Права лепота је лепота пушкинове Татјане, у којој према замисли аутора није постојало ништа заслепљујуће, али…Пример такве лепоте имамо и код старије Ћерке Цара Николаја Велике Кнегиње Олге, коју по мишљењу С.Ј. Јаросимове, у буквалном смислу речи, нисмо могли назвати лепом, «али је сво Њено биће одисало таквом женственошћу, таквом младошћу, да је изгледала и више него лепа». Што је више посматраш, тим све сјајније и очигледније постаје Њено лице. Сва Она је префињена и нежна, некако посебно брижно и миловидно се нагиње над простом војничком кошуљом, коју шије. Ана Тањејева је сматрала да су Олга и Марија Николајевне личиле на Породицу Оца и представљале су чисти руски тип.

Велика Кнегиња Олга Николајевна

«Олга Николајевна је била изваредно паметна и способна, и учење је за њу било шала, због чега је понекад била лења. Њене карактерне особине су биле: јака воља и непоткупљива искреност и директност, у чему је личила на Мајку. Ове предивне особине је имала од детињства, али је као мало дете била често тврдоглава, непослушна и врло прека; касније је научила да се контролише. Имала је необично плаву косу, крупне плаве очи и дивну боју лица, помало прћаст нос, налик на Царев».

Софи Бухсгевден је оставила овакав опис Велике Кнегиње Олге Николајевне, који је хармонично допуњавао сећања Тањејеве : «Велика Кнегиња Олга Николајевна је била лепа, висока, са насмејаним плавим очима. Она је одлично јахала и плесала. Од свих Сестара је била најпаметнија, најмузикалнија; према мишљењу Њених учитеља имала је апсолутни слух. Могла је да по слуху одсвира били коју мелодију, да репродукује сложене музичке композиције. Олга Николајевна је била врло непосредна, понекад сувише отворена, увек искрена.

Била је очаравајућа и највеселија. Када је учила, јадни учитељи су морали да претрпе многе Њене разноврсне шале, које би измишљала, не би ли се нашалила са њима. И одраставши, она нијеиспуштала прилику да се нашали. Била је широкогруда и одмах би се одазвала на било коју молбу».

Велика Кнегиња Олга Николајевна

На кога нас подсећају сви ти прекрасни портрети? Хваташ себе у мисли да приближавањем том сјајном лику нама и невољно пада на памет идеал свих девојака- добра и скромна принцеза из бајке (управо принцеза а не краљица–о краљици ће касније бити речи). Осетљива, префињена и нежна.

Тај чисто руски тип, својствен, према речима Тељееве, Олги Николајевној, није сметао, већ је хармонично допуњавао тај лик. Није тек тако, према нашим дечијим замислима, најбоље место за праву принцезу управо на балу, где је само Олга Николајевна успела да присуствује једина од све четири сестре. На правом балу је била само Велика Кнегиња Олга Николајевна, и то само једанпут, на тристогодишњицу Дома Романових.

Сви понаособ се сећају да је Олга поседовала велики ум. Али, највероватније је тај ум био филозофски, никако практичан. За Њену сестру Татјану су говорили да се она боље оријентисала у различитим ситуацијама и доносила одлуке. Олга је пре била за то да у осами поразмисли и Њене одлуке су се одликовале великом дубином. Њу јеинтересовала историја, Њена омиљена хероина је била Јекатерина Велика. Олга Николајевна је доказала да исконска женска привлачност увек иде са дубоким, живим умом. Више од све друге Деце, Велика Кнегиња је била налик на Цара Николаја, Кога је Она, по речима учитеља Сиднеја Гибса «волела највише на свету».

Она Га је обожавала, Њу су тако и звали «Татина Ћерка». Али, наследивши јаку личност Оца, Олга није знала, да као и он, суздржава себе. «Њено понашање је било «круто», читамо код Н.А.Соколова. Старија Принцеза је била прека, иако се брзо хладила. Отац је при веома великој доброти и неимању лукавства, умео да сакрије Своја осећања, док Његова Ћерка, као право женско –то уопште није умела.

Њој је недостајало сабраности, и нека врста променљивог карактера Ју је разликовала од сестара. Можемо рећи да је била капризнија од сестара. И односи са Мајком су код Велике Кнегиње Олге били компликованији него са Оцем. Сви напори Мајке и Оца су били усмерени ка томе да се сачува јасна светлост «нежне душе» свог најстаријег Детета, можда по карактеру и Најкомпликованијег Детета, и Они су то успели.

Спољашња лепота, која се по мишљењу Тањејеве, показала у петнаестој години–у тешко време преласка девојчице у девојку, у многомеје била резултат сталног васпитања и узрастања душе те Девојчице, која је испољила Своју унутрашњу лепоту. Јер са другим родитељима је све могло да буде другачије, да су се позиви ка самосталности, о којима је говорио Жиљар, грубо испољавали или, да су, насупрот томе, остајали без икакве пажње, претварајући јаку, снажну, веома префинјену девојку у капризно својевољно биће.

Ево одломака из писама–примера како је одговарала Мајка на капризе и својевољу Своје веома вољене старије Ћерке: «Ти си тако мила са Мном, буди таква и са Сестрама. Покажи своје срце које воли». «Моја мила, драга Девојчице, надам се да је све добро прошло. Тако сам много размишљала о Теби, Моја јаднице, добро знајући из искуства, како су непријатна таква неразумевања. Осећаш се тако несрећно, када се неко на тебе љути.

Сви ми морамо да подносимо искушења: и одрасли, и мала деца, Бог нас учи часовима трпљења. Знам да је то за Тебе посебно тешко, пошто ти све дубоко преживљаваш и имаш Ватрену нарав. Ти мораш да научиш да обуздаваш Свој језик. Брзо се помоли да ти Бог помогне да саосећаш и не размишљаш о Себи. Тада ће уз Божију помоћ Теби бити лакше да трпиш. Нека Те Бог благослови».

Велика Кнегиња Олга Николајевна

«Да, потруди се да будеш послушнија и мање нетрпељива, не падај у ватру због тога. Мене то веома брине, јер си Ти сад сасвим велика. Видиш како Анастасија почиње да понавља за Тобом, Дете моје». У благом, пуном љубави саветовању осећа се Мајчинска чврстина, благослов Ћерки на одлучну борбу са Својим манама. Царица је разумела да је по свој прилици Олга Николајевна поседовала велику дубину и тананост осећања, који су се понекад скривали иза неке нервозе. Изгледа да је она билазагонетнија од Својих сестара.

Ми сматрамо да је Олга Николајевна била непосредна и весела, како је пријатно било са њом бити у друштву. Али ево шта пише М.К.Дитерихс: «Заједно са тим Велика Кнегиња Олга Николајевна је код људи који су проучавали Њену природу остављала утисак особе, која као да је у свом животу преживела неку велику несрећу», «Дешавало се, да се Она смеје, а да се осећа да је Њен смех само спољашњи, а да тамо, у дубини душе, њој уопште није смешно, већ тужно». «Ужас револуције је утицао на њу много више него на остале. Она се потпуно променила, нестала је Њена радост за животом».

Већ смо говорили о томе, да је Олга, будући још дете, преживела осећање заљубљености, касније је чак могла да преживи неку личну драмусакривену од свих. Преписка Царице са Мужем и Самом Олгом указује на нешто тако. У тим писмима ћемо наћи конкретан пример тога о чему се говори, како су се нежно и пажљиво понашали Августејши Родитељи ка осећањима Своје Деце: «Да, Н.П. је веома мио. Не знам да лу је верник. Не би требало да о њему размишљамо. Иовако нам на памет долазе разне глупости које чине да неко због њих црвени». «Знам о коме си размишљала у вагону–не тугуј. Ускоро ћеш га уз Божију помоћ поново видети. Не размишљај исувише о Н.П. То те узнемирава». «Ја сам одавно приметила да си Ти некако тужна, али нисам постављала питања, јер људи не воле када их запиткујеш…Наравно, вратити се кући, часовима (а то је неизбежно) после дугог распуста и веселог живота са рођацима и пријатним младима није лако…Ја врло добро знам о твојим осећањима ка… несрећном. Покушај да не размишљаш о њему превише, ето шта је рекао Наш Друг. Видиш, други могу приметити како га гледаш, и почеће приче…Сада, када си већ велика Девојка, увек мораш бити суздржана и не смеш показивати Своја осећања. Не треба да показујеш другима Своја осећања, ако их други могу сматрати непримереним. Нека ти помогне Бог. Не тугуј и не мисли да радиш нешто ужасно. Нека Те благослови Бог. Љубим те. Твоја стара Мама».

Заиста, Велике Кнегиње нису имале никакве тајне пред Александром Фјодоровном. Да ли и сада многе ћерке одлучују да отворе Мајци своје срце?

Велике Кнегиње Олга Николајевна и Татјана Николајевна.

У јануару 1916, када је Олга већ имала 20 година, почели су разговори о Њеној удаји за великог кнеза Бориса Владимировича. Али је Царица била против тога. Она је писала Супругу: «Мисао о Борису је веома несимпатична, и уверена сам да Наша Ћерка никада не би пристала да се уда за њега, и Ја бих је прекрасно разумела».

И одмах Њено Величанство додаје: «Код ње су у глави и срцу биле друге мисли–те свете тајне младе девојке, које други и не морају да знају, то би за Олгу било страшно болно. Она је тако осетљива». Као Мајка, Царица се бринула за будућност Своје Деце. «Ја увек Себе питам за кога ће се Наше Девојчице удати, и не могу ни да замислим каква ће бити Њихова судбина», писала је Она са болом Николају Александровичу, можда предосећајући велику несрећу.

Из преписке Цара и Царице је јасно да је Олга чезнула за великом женском срећом, која Ју је обишла. Родитељи су се саосећали са њом, али су се вероватно питали: да ли постоји мушкарац, достојан њихове Ћерке? Када је почео Први светски рат, млада принцеза, која је тако волела осаму, која је била склона свему лепом, префињеном, морала је да изађе из зидова Свог удобног дворца.

«Прве године рата, када је пажња свих била усмерена ка фронту, сасвим су преврнуле живот Велике Кнегиње. Из затвореног круга Породице са Њеним простим, строго одређеним животом, она је била принуђена да, упркос свим својим склоностима и особинама, започне живот раднице ван Породице, а понекад и друштвене делатнице.

Често су Велике Кнегиње морале Саме да одлазе у Петроград да би председавале у добротворним комитетима или да би сакупљале прилоге. За Велику Кнегињу Олгу је то било неуобичајено и тешко, пошто се Она и стидела, и није волела никакве личне наступе» (П. Савченко).

Поћи ћемо унапред и рећи, да се Њена сестра Татјана, којој је био тесан круг породичних обавеза, на новим пољима осећала као риба у води. Олга, отприлике, није била створена за друштвени живот.

Свако се од нас мора трудити према мери својих сила, због тога је и у Комитету, и у болници Велика Кнегиња Олга радила мање од Татјане. Она је уопште била слабог здравља. Али, да ли је при том била принцеза на зрну грашка?

Т.Ј.Мељњик-Боткина каже: «Велика Кнегиња Олга Николајевна, је била слабијег здравља и нерава, кратко је обављала посао хируршке сестре, али стационар није напуштала, већ је наставила да ради по собама, подједнако са другим сестрама бринући се о болесницима». С.Ј.Офросимова: «Велику Кнегињу Олгу Николајевну су сви обожавали, боготворили; о њој су највише волели да ми причају болесници».

Једном су довезли нову туру рањеника. Њих су као и увек, на желеничкој станици дочекале велике Кнегиње. Оне су радиле све што су Им наредили доктори, чак су и прале ноге ратницима, да би одмах ту, на железничкој станици, очистиле ране од прљавштине и спречиле да се крв зарази.

После дугог и тешког посла Кнегиње су са другим сестрама смештале рањенике по собама.Уморна, Велика Кнегиња Олга Николајевна је присела на кревет једног од скоро довежених војника. Војник је одмах започео разговор са њом. Олга Николајевна, као и увек, ни речју није рекла да је Велика Кнегиња.

-Јеси се уморила, драга?-питао је војник.

– Да, мало см уморна. Добро је када си уморан.

-Шта је ту добро?

-Значи да сам се нарадила.

– Ти онда не треба ту да седиш већ на фронт да идеш.

– Да ја и маштам да одем на фронт.

-Па шта чекаш? Иди.

– Ја бих пошла, али ме отац не пушта, говори да сам слабог здравља за то.

– А ти пљуни на оца и иди.

Кнегиња се насмејала.

-Не, не могу да пљунем на њега. Ми исувише волимо једно друго.

Таква је била најстарија Ћерка Цара Николаја II.