Црногорци – Владимир Висоцки

vicocki

Црногорци

Из грсти, пуњених у ходу,
Црногорци, гдје врела вру,
За сјутра пише живу воду –
До тријесте за сјутра мру.

А част је било живот дати
Кад меци, сабље, узму мах,
И, осим себе, у гроб слати
По два-три, два-три врага зла.

Он гађа с кољена и седла,
Док ороз пушке не би стрт;
Црногорац се ропству не да,
Од ропства – боља бјеше смрт.

И њима живје се до стоте,
У жеђи за животом – нај!..
Гдје планине небеса кроте,
Гдје морем огрнут је крај.

А шесто хиљад части равних
Из једне грсти воде пи…
Но, Црногорац рачун сравни –
До тријесте – дуг вијек би!

Даће им жене помен водом
И дјецу крит под горски скут,
Док дјеца оружјем и добом
Не буду вична за бој љут.

Црнину стављале су тихо
И водом гасиле своj дом.
По трави сузе лиле кришом
Да душману не годе том.

Од туге црњеле се жене
Ко плодоносне земље слој;
И црњеле се горе снене
У пепелу и ватри тој.

Оваква освета злу суди!
Кроз ватру налазише пут!
У ватри бјеху: горе, људи,
Противречности, гњев и бунт.

Пет вјекова ко казна Божја,
Свог оца светио је син.
Што планинама пламтје пожар –
Црногорског је срца чин.

Ко год да влада двором, троном,
У боју – смрт је вазда част.
Црногорцу је углед тоно
Кад не сможе – до тријес паст!

…Ја жалим, у животу овом
Што немам коријена два,
Што другом домовином мојом
Не зовем Црну Гору ја!
Извор: Владимир Висоцки