Цетињском бријесту 1890: Под тобом је сабљу припасао господар нашег милог стјења ради среће српске и поштења

Синула је зора Подгорици и славноме Бару на крај мора! Под тобом је дворана скупштине кад р’јешава што год Црна Гора. Под тобом је сабљу припасао и Господар нашег милог стјења, кад је поша с војском Вучјем долу ради среће српске и поштења, овако је српски пјесник из Цуца, Радоје Рогановић Црногорац 1890. године опјевао чувени цетињски бријест који се налазио покрај Његошеве Биљарде, а његове стихове објавио ,,Глас Црногорца“.

Легендарног цетињског бријеста нажалост више нема, али је ушетао у легенду и историју Црне Горе и Цетиња, јер су под његовим крошњама ријешавани разни спорови, правиле се стратегије пред битке, одлучивано је о казнама и помиловањима и тд.

Радоје Црногорац, чувени српски пјесник који је опјевао стари бријест био је старином из Трњина у Цуцама, гдје су се још за вријеме владике Данила одржале двије знамените битке, и то год. 1706. и 1716. око куле кнеза Рогана, којег је велики српски бесмртни пјесник владика Петар II овјековјечио у Горском Вијенцу, а чији је Радоје потомак.

Цетињском бријесту

Под твојијем дебелијем хладом
Више пута почијева соко,
За то тебе „Цетињском бријесту”
Црногорци поштоју високо!

Поштују ти узорито стабло,
Поштују ти гране и листиће,
Јер испод њих на многе нам стране
Мила зора ка’ с’ истока свиће!

Поштују ти велике висине
Које но се стају с облацима,
Поштују ти мјесто на којем си,
Које но је срећно јунацима. 

Под тобом су свагда вијећали
Црногорци кад те чинит пошту,
Испод тебе круно од дрвећа
Синула је зора Оногошту!

Синула је зора Подгорици,
И славноме Бару на крај мора!
Под тобом је дворана скупштине
Кад р’јешава што год Црна Гора.

Под тобом је сабљу припасао
И Господар нашег милог стјења,
Кад је поша с војском Вучјем долу
Ради среће српске и поштења!

Па с узноси о премило дрво
И дворано црногорског в’јећа!
Па с’ узноси „Цетињски бријесту”,
Прво дрво од свијех дрвећа.

Извор: ИН4С