Не би стигли без божје помоћи: Ходочасници из Прокупља у Црној Гори

Ходочасници из Прокупља, због литија, препешачили више од 300 километара до Црне Горе. Стефан и Слободан хтели да остану на крају колоне, али су их замолили да је предводе

Пошто смо Слободан и ја верници, уверени смо да нам је Бог помогао да препешачимо до Црне Горе и присуствујемо литијама. Иако смо обојица имали воље, пресудна је била Божја помоћ.

Овим речима нам говори утиске са ходочашћа дугог више од три стотине километара колико су протекле недеље, да би присуствовали литијама у Подгорици препешачили Стефан Поповић (31) и Слободан Денић (30) из Прокупља.

Животни путеви зближили су ову двојицу младића. Слободан је рођен у Обилићу, на Космету, одакле је 1999. године избегао у Прокупље, а Стефан је рођен у Прокупљу, до 1999. године живео је у Приштини. Иста интересовања навела су их на дружење, а тако су се, кажу, у неколико реченица договорили да ће пешке отићи од Прокупља до Црне Горе како би присуствовали литијама.

– Погођени неправдом, односно намером црногорских власти да преотме имовину наше Српске православне цркве, решили смо да дамо симболичан допринос нашем народу у Црној Гори, а једини начин на који смо могли то да учинимо јесте да им се придружимо. Зато смо без двоумљења кренули у понедељак, а већ у четвртак смо били на литијама у Беранама – појашњава Стефан и додаје да је његов друг Слободан заправо био прави херој њиховог ходочашћа. Иако је још током првог дана пешачења на путу код Блаца повредио зглобове обе ноге, који су му током пута натицали, није одустајао. Зато су по доласку у Беране, хтели да остану на крају колоне са литијама, али су их домаћини умолили да предводе литију којој су се придружили и Стефанови родитељи.

– Иако ми је било жао Слободана због повреда ногу, ја сам пешачење лако поднео. Чак и снег који нас је затекао код Новог Пазара, али и кишу која нас је пратила све време пешачења кроз кањон Мораче – прича наш саговорник, изражавајући захвалност Бојани и Милуну Ђекићу из Пљеваља који су их бодрили током пута.

И док објашњавају да су пут организовали о сопственом трошку и да нису желели никоме да буду на терету, двојица младића који се друже од 2014. године, скромно се питају да ли су достојни песме коју им је Милун Ђекић посветио. Поготову, што кажу, нису желели да се медијски експонирају током овог ходочашћа на које су кренули искреним срце и уз Божју помоћ. Зато су и отказали испраћај из Прокупља, али су учешће на литијама забележили фотографијама за успомену. Зато су се сликали и са осталим ходочасницима који су пешачили из разних крајева централне Србије до Црне Горе.

ОСТВАРИЛИ НАУМ

Захвални народу који их дочекаo са захвалношћу, младићи из Прокупља посебнo захваљују истичу Влади Цимбољевићу из Берана који их је, кажу, бодрио читавим путем и питао да ли им је и шта потребно. После литије у Беранама, Стефан и Слободан присуствовали су литији у Подгорици која је кажу била више него величанствена. Срећни што су испунили свој план, обојица су се вратила својим активностима и пословима. Стефан ради као конобар у једном нишком хотелу, а Слободан као инжењер у фирми у Словачкој.

Извор:
НОВОСТИ