Аутокефална држава

Пише: Бећир Вуковић

Шта је аутокефална држава. То је тип државе схваћене као богомдано власништво.

Мени се свиђа ова дефиниција, мада је требало написати латиницом, и на црногорском новоговору.

Теорија да је држава скроз – и хоризонтално и вертикално – богомдана за приватно власништво, и коришћење без остатака свих њених добара – и материјалних и духовних – основа је постмодерног демократског црногорског друштва, и сасвим завређује ту надградњу коју покрштавамо: аутокефална држава. Хладне главе, не кршећи оловку, стигли смо до пуне дефиниције аутокефалне државе.

Доведена до њеног крајњег теоријског исходишта значи, по мени (и по вама ако сте вољни прихватити), да једни имају право да друге спријече да живе, вјерују, и тако даље. Јер, право апсолутног аутокефалног власништва ништа не искључује, укључујући било шта што вам се прохте, свиђа, падне на памет, и тако даље.

Успут, учествујући у литијима примијетили сте, закони о преступу власника, нису на снази нигдје диљем приватног власништва у аутокефалној држави, на којем се може затећи и ваша кућа, црква, или гробље предака, и тако даље. Праштајте, још увијек нема поузданих савремених синонима у такозваном црногорском језику, па вам извјештај можда дјелије сувише штуро, што не препоручује писца добром читаоцу попут вас.

Аутокефална држава не смије каснити са Законом о слободи вјероисповијести, који се састоји од само једног члана. Члан 1) Свим недозвољеним и невољним средствима забранити православну вјероисповијест. У кратком опису Члана закона налазимо, да ће свако добити отказ на послу ако иде у цркву (једину аутокефалну), али и остаће без посла ако иде на литије, па макар био официр, полицајац, ватрогасац, учитељ, без којих, свеједно, аутокефална држава може савршено да функционише.

Ако радник те и те фирме (рецимо фирме са лажним именом VOLI), оде на литију, одмах, и истог трена да купи прње. Такав однос према вјери немају ни најрадикалнији свети ратници.

Аутокефална држава подразумијева да су њени свећеници овејани атеисти (иако носе црне спаваћице са црвеном поставом). На партијском конгесу аутокефалне државе, распопови (њих неколицина), нису виђени. Ово хвале вриједно решење у вези неприсуствовања распопова кључној сесији конгреса партије на власти о аутокефалној држави, страни амбасадори који надгледају јавни морал аутокефалне државе, нису коментарисали.

Сваке ноћи на јавном сервису сликовито и знаковито се говори о спровођењу закона о забрани православне вјероисповијести. Јавни сервис не плаћају чланови владајуће партије аутокефалне државе, него они који су без посла, они који губе послове, и они који ће тек изгубити послове. И тако даље….

И, сваке ноћи, Јавни сервис приведе неког човјеколиког црногорског академика, или неког који се бави пословима црногорског књижества, или бившег комунистичког уредика, да припомогне аутокефалној држави, и части посластицом идентитет у повоју. И, томе слично…

Свако, ко је крштен, примијетио је да чланови владајуће секте аутокефалне државе говоре, и понашају се тако, као да је душа – дио изнутрице…

Када би којим чудом, јутрос, у аутокефалну државу изненада бануо Христос, специјални државни тужилац, одмах би га ухапсио. А, секта на власти, осудила би га на поновну смрт. Изостала би стара и превазиђена метода распињања на крсту. Од свега, најважнија би била завршна ријеч суда: Господине, Господе, уранили сте – рано сте дошли. Требали сте сачекати неко ново вријеме чуда. Имамо још толико посла да завршимо у аутокефалној држави.

Да не скитамо по свијету и распитујемо се има ли још иђе аутокефалне државе. То није чак ни Ватикан, ма шта мислили о тој вертикалној држави, и тако даље….

Извор: ИН4С