Избори у Србији – ко излази, а ко бојкотује

Изборна трка трајаће до 23. априла у поноћ и у њој ће учествовати многи добро познати кандидати, али и они мање познати

Након што су данас званично расписани парламентарни, покрајински и локални избори, наредни корак је на заинтересованим странкама, покретима и групама грађана да прикупе 10.000 потписа и уз оверу их предају Републичкој изборној комисији.

Последњи рок за предају листе је 10. април у поноћ, односно 15 дана пре датума одржавања избора, а РИК их проглашава најкасније 24 сата после предаје.

Пријем оверених потписа теоретски би могао почети већ данас, најавили су из РИК-а, преноси Танјуг.

Изборна трка трајаће до 23. априла у поноћ и у њој ће учествовати многи добро познати кандидати, али и они мање познати.

Део опозиције више месеци најављивао је бојкот избора од кога су неки од њих одустали.

Председништво Српске напредне странке усвојило је изборну листу, која би требало да се зове „Александар Вучић – за нашу децу”.

На листи СНС, на којој је за изборе 2016. године било десет странака, биће и, како је за сада потврђено, СДПС Расима Љајића, ПУПС и Покрет социјалиста Александра Вулина.

Главни коалициони партнер СНС у Влади Србије – Социјалистичка партија Србије на изборе излази са Јединственом Србијом.

Одлуку да СНС и СПС на изборе изађу одвојено донели су Александар Вучић и Ивица Дачић крајем фебруара, а договорено је да ће у срединама где се процени да је то потребно заједнички изађу на локалне изборе.

На изборе излазе и Српска радикална странка, Либерално демократска партија, СПАС Александра Шапића, Покрет „1 од 5 милиона”, Странка модерне Србије, покрет Србија 21, Српска странка Заветници, Покрет обнове краљевине Србије.

О изласку на изборе одлуку нису донели покрет „Метла”, који је најавио да чека расписивање избора, и Нова странка Зорана Живковића, који наводи да је 95 одсто чланства за борбу.

На изборима неће учествовати, према најавама, Савез за Србију у коме су Странка слободе и правде Драгана Ђиласа, Демократска странка, Двери, Народна странка Вука Јеремића, као ни Покрет слободних грађана, „Доста је Било”, иницијатива „Не давимо Београд” и Државотворни покрет Слободана Самарџића.

На основу последње одлуке, на локалним и републичким листама жене би требало да буду заступљене најмање 40 одсто.

Одлука о расписивању избора за одборнике скупштина градова и скупштина општина у Србији не односи се на општине у којима су одржани ванредни избори.

То су скупштине града Зајечара, Бора и Београда и скупштине општина Косјерић, Лучани, Неготин, Аранђеловац, Мајданпек, Мионица, Прешево, Медвеђа, Кула, Дољевац, Кладово и Смедеревска Паланка у којима су одржани ванредни избори од 2017. до 2019. године.

Последњи парламентарни избори одржани су 24. априла 2016. године, заједно са покрајинским и локалним изборима. Били су то трећи парламентарни избори за скоро четири године.

Парламентарни избори заказани за 26. април биће 12. од успостављања вишестраначког система 1990. године. Од 2000. године до данас парламентарни избори су одржани седам пута, ванредни 2000, 2003, 2008, 2014. и 2016. године, а редовни 2007. и 2012. године.

Изборне листе кандидата за народне посланике могу да поднесу регистроване политичке странке, коалиције и групе грађана. На изборној листи може да буде највише 250 кандидата, колико се народних посланика и бира.

Коначни резултати избора биће проглашени 96 сати након одржавања избора и од тада теку рокови за формирање новог сазива парламента.

Извор:
ПОЛИТИКА