Лондон признао да у Сребреници није било планираног ни злочина ни греноцида – како то искористити?

ТРИБИНА „РЕПУБЛИКА СРПСКА У СВЈЕТЛУ НОВИХ ЧИЊЕНИЦА О ГРАЂАНСКОМ РАТУ У БиХ“

* Декан Факултета бањалучког Факултета безбједносних наука Предраг ЋЕРАНИЋ: „Документи које је објелоданила британска Влада дају нам за право да кажемо: `Па знали сте, али сасвим другачије сте поступили`… Kако је могуће да на основу тих чињеница британска Влада иницира доношење декларације о геноцидности Срба, што се није догодило захваљујући Русији?“

* Директор Евроазијског безбедносног форума Митар КОВАЧ: Суочени смо са стратегијом политичког ислама, која датира још од Отоманског царства, а данас јој је циљ изградња унитарне БиХ и разградња Републике Српске.  Само што се све увија у обланду грађанских права и слобода, уз стално негирање права српског народа и Републике Српске

* Аналитичар Александар ПАВИЋ, колумниста портала Све о Српској: Медлин Олбрајт је у Савету безбедности у августу 1995. махала наводним сателитским снимцима потенцијалних „масовних гробница” који су и даље недоступни јавности. Можда постоје и важнији документи који још увијек нису угледали светлост дана. Зато ће и новообјављени британски документи имати своју вредност и место. Западни пројекат преобликовања нашег простора, наших умова и наших живота осуђен је на пропаст

* Др Слободан РЕЉИЋ, колумниста СоС:  Одговор на по Србе штетну западну ратну пропаганду у садашњем времену мора бити организован. Врло је важно како ћемо ми учествовати у разбијању напуклог мозаика

* Душан ПАВЛОВИЋ, у име Милорада КОЈИЋА, директора Републчког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица:  „Можемо да отворимо и питање зашто су Британци објелоданили баш сада документе који се односе на Сребреницу и који говоре о 11. и 12. јулу и отварају чињенице које не иду у прилог муслиманима у БиХ, а ни Турској као њиховом покровитељу. Занимљиво је да Британци нису објелоданили документацију која се односи на 13, 14, 15. и 16. јул

* Шеф правног тима Ратка Младића адвокат Бранко ЛУКИЋ: Све пресуде за наводни геноцид у Сребреници  у Хашком трибуналу су донесене без иједног доказа. Једини доказ на који се тужилац позивао је измишљени састанак српског војног врха између 12. и 13. јула 1995. године. Све у свему, хашки процеси били су прави Елдорадо за тужиоце јер нису морали да доказују кривицу, него само припадност групи, или у овом случају – српском народу“

________________________________________________________________________

У ПРЕС центру Удружења новинара Србије у Београду одржана је трибина „Република Српска у свјетлу нових чињеница о грађанском рату у БиХ“.

У организацији информативног портала Све о Српској, Евроазијског безбедносног форума  и Представништва Републике Српске у Србији.

Непосредан повод били су обавјештајни подаци МI 6 које је недавно објавила британска Влада, у којима стоји да је Војска Републике Српске била испровоцирана од АБиХ да уђе у Сребреницу, што демантује тезу о планираном масовном злочину, односно геноциду. Али, на трибини  је било ријечи и о другим у међувремену објављеним  иностраним сазањима о ратним годинама у БиХ и Републици  Српској.

За нашу националну  јавност та сазнања никада нису била ни нова, ни тајна, па нису изазвала већу пажњу, а у западним политичким круговима и мас-медијима преко свега се прешло без коментара.

Штавише, британски амабасадор у БиХ, за сарајевске медије је лаконски потврдио да његова влада остаје при ранијим оцјенама о геноциду у Сребреници. Овај општи тајац био је разлог више да три суорганизатора ову тему ставе на дневни ред заједничке трибине.

Говорили су: др Предраг Ћеранић, др Митар Kовач, политиколог Александар Павић, др Слободан Рељић,  Душан Павловић из Републчког центра за за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица и адвокат Бранко Лукић.

Декан бањалучког Факултета безбједносних наука Предраг Ћеранић оцијенио је да Република Српска треба да настави са прикупљањем докумената о рату у БиХ, да чита геополитичке поруке и јача савезништво са државама које су јој наклоњене.

„Не треба одустајати, морамо убјеђивати свијет, бројне центре моћи, за које процијенимо да им вриједи говорити, да рат није био онакав како се гледа из угла политичког Сарајева“, рекао је Ћеранић.

Он је током излагања о теми  „Британска политика у свјетлу нових чињеница о рату у БиХ“ истакао да Влада Републике Српске улаже велики напор на прикупљању тих докумената.

„Документи које је објелоданила британска Влада дају нам за право да кажемо: `Па знали сте, али сасвим другачије сте поступили`… Kако је могуће да на основу тих чињеница британска Влада иницира доношење декларације о геноцидности Срба, што се није догодило захваљујући Русији?“,  пита Ћеранић.

Према његовим ријечима, у вези са оним што се и даље дешава Србима – не треба занемарити геополитички контекст и интересе великих сила.

„Моја основна порука јесте да треба истрајати и бити досљедан у прикупљању доказа и чињеница како бисмо презентовали шта се заиста дешавало у протеклом рату. Ту Влада Републике Српске чини јако велике напоре путем Центра за истраживање ратних злочина“, рекао је Ћеранић.

Он је напоменуо и да Британци имају свој геополитички интерес и настоје да, уз америчку подршку, остваре доминацију у економској, политичкој и војној сфери и врате некадашњи империјалистички сјај.

Према његовим ријечима, Република Српска треба да чита те геоплитичке поруке и да проналази одговор, јачајући савезништва.

„Наравно да је Русија та сила која нам може помоћи у стратешком смислу иако би у оперативном смислу њихово присуство могло бити далеко јаче, али постоје још неке државе и политички центри гдје би савезништва требало оснажити“, рекао је Ћеранић, убрајајући међу те државе Израел.

„Стратегија политичког ислама у изградњи унитарне Босне и Херцеговине и разарања Републике Српске“ наслов је излагања Митра Kовача из Евроазијског безбедносног форума који почиње од средњовјековног похода Османлија на Босну и наставља се у вријеме Аустроугарске анексије.

Осврнувши се на период НДХ, када су муслимани у име Хрвата доминирали босанским дијелом усташке управе у БиХ, односно Павелићеве квислиншке  државе, да би у једном моменту затражили непосредну колаборацију са Хитлеровом нацистичком државом, Ковач је рекао да је сада присутна стратегија политичког ислама, која датира још од Отоманског царства, те да јој је данас циљ изградња унитарне БиХ и разградња Републике Српске.

Према његовим ријечима, та стратегија је у БиХ увијена у обланду грађанских права и слобода, уз стално негирање права српског народа и Републике Српске.

Kључне чињенице о Сребреници су се одавно знале истакао је већ у наслову  Александар Павић, политиколог и колумниста портала Све о Српској.

Павић је нагласио да су нажалост хашке пресуде у глобалу засноване првенствено на геополитичким интересима, као и врло проблематичним информацијама и свједоцима у највећем дијелу већ изречене, али да то не значи да је битка за историјску истину завршена.

„Не престаје битка за историјску истину, која ће на крају имати одјека и у геополитици и у праву, а поготово у односима унутар БиХ и широм региона. Напротив!“, нагласио је Павић.

Подсјећајући на наводне сателитске снимаке потенцијалних „масовних гробница” којима је Медлин Олбрајт махала у Савјету безбједности у августу 1995. године, а који су и даље недоступни јавности, Павић је рекао да не треба заборавити све оне можда и важније документе који још увијек нису угледали свјетлост дана.

„У том светлу ће новообјављени британски документи имати своју вредност и место“, навео  је Павић и закључио да се у тој „скривеној историји“ крију и прави разлози зашто је осуђен на пропаст цио западни пројекат преобликовања нашег простора, наших умова и наших живота.

Колумниста Све о Српској Слободан Рељић у излагању насловљеном „Срби и последице западне ратне пропаганде 1990-их – шта се може очекивати и како да се из процеса извуку корист?” направио је паралелу између односа тзв. међународне заједнице према Републици Српској и Србији и истакао да су у  оба случаја Србе третирали као ратне непријатеље према којима су дозвољена сва средства.

Он је рекао да је сасвим извјесно да ће са Запада стизати све више докумената који ће нам о догађањима у разарању СФРЈ, а посебно о грађанском рату у БиХ и НАТО бомбардовању Срба због Kосова, доносити „оно што знамо“, али за шта нисмо имали „и другу страну“.

Нагласио је да одговор на по Србе штетну западну ратну пропаганду у садашњем времену мора бити организован.

„Врло је важно како ћемо ми учествовати у том разбијању напуклог мозаика – ваљало би да то буде активан и циљан приступ, а наступ – организован и конкретан“, рекао је Рељић.

Представник Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица Душан Павловић, који је представио оно што је трибину припремио директор Центра Милорад Којић, који је био спречен да наступи на трибини, рекао је да је у британским документима о Сребреници поновљено нешто што је људима из Центра већ било познато из других извора.

Он је навео да Центар има више од шест милиона страна докумената из ратова, тако да је то што пише у о британским документима о Сребреници већ познато.

„Можемо да отворимо питање зашто су Британци објелоданили баш сада те документе који се односе на Сребреницу и који говоре о 11. и 12. јулу и отварају чињенице које не иду у прилог муслиманима у БиХ, а ни Турској као њиховом покровитељу“, рекао је Павловић.

Према његовим ријечима, занимљиво је да Британци нису објелоданили документацију која се односи на 13, 14, 15. и 16. јул.

Адвокат Бранко Лукић, шеф адвокатског тима бившег команданта ВРС Ратка Младића, у излагању под насловом „Хашке пресуде између измишљања и уништавања доказа“ изложио је сопствена искуства о раду Хашког трибунала, наводећи низ доказа на који начин је тај суд злоупотебио право.

Лукићева главна теза гласи да су све пресуде за наводни геноцид у Сребреници  у Хашком трибуналу донесене без иједног доказа, а да је једини доказ на који се тужилац позивао измишљени састанак српског војног врха између 12. и 13. јула 1995. године.

„Све у свему, хашки процеси били су прави Елдорадо за тужиоце јер нису морали да доказују кривицу, него само припадност групи, или у овом случају – српском народу“, закључио је Лукић.

Говорници су се сложили да не треба очекивати непосредне ефекте ни у погледу промјене стереотипа  „Срби су кривци за све“, нити у погледу ревизије хашких пресуда од којих су баш оне најтеже везане за „геноцид“ у Сребреници. Али, такође су се сложили, да су ова открића или „открића“, која ће испливавати све више и са све више страна, само фрагменти истине као цјелине. Ако је ми не будемо обликовали, неће ни други.

Извор:
ФАКТИ