Наше право да не знамо и немамо ништа

Након 145 дана РТС се удостојио да напише неку реч о ветеранима у Пионирском парку.
Наравно, то је као и до сада шарена лажа за људе који плаћају овај сервис.
РТС јесте све, само не у служби грађана који га плаћају. Зато је наше право да не знамо ништа.

Ако погледате пажљиво снимак који се налази на њиховом порталу, вероватно ћете поверовати да се стварно доноси одличан закон о борцима, а такође ћете помислити да они редовно обавештавају стање из кампа, јер почетак прилога је од прошле године, кад су дошли после нашег инсистриања и одласка у РТС, заједно с генералом Божидаром Делићем.

Ако погледате део где говори човек председник удружења која, како каже, представаљају огроман број ратних војних инвалида, а који стане пред камере и сав се тресе од неиситина које ће морати да изговори, онда добијете праву слику РТС-а и „одличног“ закона.

С обзиром на то, да смо читали и упоређивали овај Нацрт с оним од прошле године, морамо рећи да је било потребно поприлично времена да се упореде тачке и чланови закона.
Посланици који ће гласати за овај закон, нису ни прочитали овај Нацрт, јер нити један део из њега нису ни споменули у расправи, већ су само читали оно што су добили као директиву, а то је доказ преноса из скупштине.

Оно што је очигледно и што вређа интелигнецију сваког нормалног човека у овој држави, јесте с каквим узбуђењем су поједини посланици причали о овом Нацрту.
Као да је најбољи, као да је то нешто што се чека ево већ скоро 30 година, како је то оно што борци залужују итд…
Остале хвалоспеве не можемо да набројимо, јер нема смисла и овде вређати интелиогенцију, ако баш они морају.

Дакле, у том Нацрту закона је понуђено борцима једно велико НИШТА !

Ми борци сада по ставу министра, посланика владајуће већине и ова четри представника удружења, морамо бити захвални што смо добили НИШТА и да будемо срећни што немамо ништа!

Како каже дотични господин, „Борачки додатак је усвојен, да ли је то у облику како тражи господа која протестује, НИЈЕ, АЛИ ЈЕ ТО РАЗЛИКА У СТОТИНАМА МИЛИОНА ЕВРА!“

Како је он то израчунао, кад не знамо колико бораца има, ни колики је борачки додатак.

Да му олакшамо уколико размишља о томе. Није ту неколико стотина милиона евра, него највише 150 милиона евра, које и сам Град Београд може да исплати свим борицма, а камоли држава Србија!

Шта добијамо уместо Националног признања

Добро, имамо униформе, па кад дођу извршитељи да нам секу струју, даћемо им свечану униформу како бисмо отплатили дуг.
А, да ту је и легитимација, па добро можда кад одемо до доктора, понудимо легитимиацију да уђемо преко реда, а они нам кажу позовите да закажете.
Тако рецимо, паркирамо се у граду, на колима буде налепница да је човек ратни војни инвалид, паук му однесе ауто, али ће га он платити легитимацијом или капом од униформе.
Такође, олакшице при запошљавању ће сигурно имати дете борца, јер ће морати да носи татину или мамину легитимацију као доказ да су борци.
Ово су олкашице по њима и национално признање?

Борци траже национално признање, а не ваше флоскуле

Како кажу, можда ћемо имати олакшице при запошњавању?
Шта у ствари значи та олакшица ?
Како је то прецизирано и на какав начин ?
Да ли постоји неко из ова четри удружења и министарства да нам објасни шта то значи ?

Да ли то значи да кад дођемо да тражимо посао, они нас бледо гледају, јер то везе нема са олакшицама, зато што нисмо ни пријављенио на биро рада, или то значи да ћемо да кажемо па ми морамо да имамо олакшицу, јер је тако рекао неки човек из неког удружења ?

Шта ће се десити са свим борцима, ако се то удружење сутра угаси ?
Ко ће и на какав начин представљати борце ?
Шта више, та удружења су Удружења ратних војних инвалида, али не и бораца! Она нису борачка удружења!

Часни ратни војни инвалиди

У нашем кампу су људи који су и инвалиди рата, па и даље проводе сваки дан са својом браћом борцима, јер су ти исти борци њима спасавли животе!
Само што то неће нико да спомене из ових удружења, јер они не знају за част, али одлично знају како да се договре с министирма и секретарима, како да зараде паре преко наших леђа!

Частан борац, односно частан ратни војни инвалид, не оставља браћу и не окреће леђа у моментима кад се води борба за бољи положај бораца у овом друштву.
А, у име свих тих, како кажу, не знају да ли нас има 100, 200 или 300 хиљада, дођу појединици који одлучују о свима ?
Они ће као Удружења да преброје све колико нас је било у ратовима ?!

Ко је дао за право њима да одлучују о свима ?
Где су ти потписи подршке у тим Удружењима да они имају било какву ингеренцију да преговарају о закону у име свих нас ?

Како може неки ратни војни инвалид, који је на сиси државе већ деценијама, да одлучује колики је борачки додатак, односно да ли ће га борац уопште добити?

Какви су то људи који предлажу да борци тек након 60-е године могу да остваре право и то само у случају ако су социјални случајеви, чак и ако му супруга не ради?
Значи да борац МОРА да буде социјални случај да би остварио своја права и добио неку јадну и бедну цркавицу да купи уницима чоколаду!

Ово није никакав Нацрт закона, ово је срамота

Ово је срамота РТС-а, истог оног РТС-а који нас позивао у одбрану Отаџбине, а који нас данас не препознаје! Ово је исти онај РТС који нас је једном посетио прошле године, и то након три наша одласка у ту кућу !

Добићемо борачки додатак како бисмо плаћали РТС који о нама не сме да направи прилог један од сат времена!

Добићемо борачки додатак, како бисмо платили опет по потреби да се направи документарна емисија о јунацима с Кошара и Паштрика, а где сада видимо са сигурношћу да је прављена само због нечијих политичких поена!

Многа браћа која су учествовала у те две емисије су се покајали што су уопште реч проговрили кад виде какав је однос РТС-а према борцима.

Борба траје, нема назад!

Извор:
НА БРАНИКУ ОТАЏБИНЕ