Чудо се десило

Да ли зато што је предсједник Србије Александар Вучић – сломио – уцјену црногорског режима, који је хтио, на рачун измишљених пореза, не часећи, одмах да крене у отимачину имовине Митрополије…

… да ли је порука да ће Србија платити све обавезе Српске православне цркве у Црној Гори, још више осоколила обесправљени народ, или забрана музичарима „Синдикат“ да дођу из Београда у Црну Гору, или…

… долазак ходочасника Ајковића и Мараша, из Београда на литију у Подгорици, или….

… све то, и још хиљаду пута хиљаду разлога, додатно је инспирисало и извело народ Божији на булеваре и улице Подгорице, и приредило највећу литију – сабор над саборима – икада виђен у граду на Морачи.

Хроничарима, остаје да виде да ли је икада на овим просторима виђена већа литија. Писац овога записа преноси само оно што је чуо на сваком кораку, да је на литији било најмање 80. 000 душа…

Након два мјесеца литија (док режим бесомучно плаћа кампању да је људи све мање), од недеље до недеље, чудо се обнавља како то само чудо може и умије, и сваке наредне недеље у Подгорици, литија се повећа за најмање – десет хиљада људи.

Ван сваке сумље, чудо је кад сав народ спозна истину. А, истина је да овај народ – вапи за напретком. Да вапи за животом.

И, више од суште вјере, народ показује – вјеру у себе..!

Слушајући народ у литији. Можеш се носити са свакојаким чудима и чудесима, али са Божијим чудом не можеш. Зато се власт и забавила о чуду. Зинули од чуда и државни медији, и слуге режима, и црногорски фарисеји, и натрашке побјегли у рупе. Склупчани, у грозници, цијучу.

Са иконама, крстовима, свијећама у рукама, јасно се види да се народ бори против мрачних сила. Одавна су овдје отабориле мрачне силе. И, свако устао, и кренуо у борбу – од старца, до дјетета.

Вјера, очевидно, није само скуп религијских ритуала, него сам живот. То се осјећа на сваком кораку у непоновљивим литијама широм Црне Горе. Литија као – једна породица. Литија као – аутентични живот. Литија – претварање ријечи Јеванђеља у стварност. Сви морамо понешто научити од литија, и свештеници, и вјерници. Дај, Боже.

Чуо сам и страшну ријеч од једне младе жене. Ко није продао душу, ноћас је са нама…

Чудо сам за триста чуда, али у литији сам чуо и видио триста тридесет и три чуда.

Ни по чуда да литије трају све до избора, па у литијама – правац на биралишта.

Чудно је, какав ли су смисао придавали, и још придају себи овдашњи властодржци и њихове слуге, ако толико, и тако, игноришу толики народ. Зато и не знају шта је народ, нити су икада могли сконтати да је човјек – народ, највеће чудо Божије.

Чудо је Божије, кад преко намета и шума Чакора, са крстом на рамену, иду дјед и унук, да би стигли на литију у Мурину. А на челу литије од Мурина, иде неки други старац од 99 година.

Свима који нису на литијама, остало је само једно, и најгоре – да се ишчуђавају, док чудо Божије пролази испред њихових врата.

Извор:
ИН4С