МТБЈ: правосуђе или злочин?

У Русији обично свечано обележавају јубилеје. Зато је за 20. годишњицу МТБЈ у Државној Думи РФ био организован Округли сто са упадљивим називом: Међународни трибунал за бившу Југославију: правосуђе или злочин?

За разлику од ранијих слушања за ову акцију су били позвани не експерти-балканисти и заштитници људских права, већ правници, стручњаци за међународно право. Ево како је то образложио посланик Државне Думе РФ, доктор историјских наука Вјачеслав Тетекин, шеф руског друштвеног комитета за одбрану Војислава Шешеља.

Смисао нашег сусрета је у стицању допунског правног образложења и информација да би поткрепили став руског МИП у вези са незаконитошћу делатности или читавог Трибунала, или неких аспеката његове делатности. Зато данашњи округли сто, за разлику од другимх акција, имаће правни карактер, а не обични за нас политичко-публицистички.

О томе да руски стручњаци заправо сумњају у законитост формирања и делатности МТБЈ током 20 година је много писало и говорило се. Зато се стручњак за међународно право Александар Мезјаев обратио не протеклим, већ једном од данашњих процеса генерала Ратка Младића и истакао личности судија.

Да видимо какви судије данас суде генерала Младића. На челу судске коморе је судија, држављанин Холандије, чланице НАТО-пакта, који је извршио бомбардовања положаја босанских Срба, односно, положаја под командом генерала Младића. Тешко је наћи неког другог судију који би био пристраснији према генералу Младићу. Међутим, именован је управо он. Што више, судија је већ изрекао низ пресуда за подређене генерала Младића. Између осталих, он је био председник суда приликом суђења генералу Галићу, као и председник судске коморе, када се судило председнику парламента босанских Срба Момчилу Крајишнику У свим тим пресудама Ори је већ изнео свој однос о кривици генерала Младића.

Шта је учинио судија Ори у предмету генерала Младића? Он је узео чињенице, које је већ утврдио у другим предметима и пренео у предмет генерала Младића. Дакле, јавно тужилаштво не мора да доказује те оптужбе, док одбрана мора да их пориче.

Да пређемо главној оптужби за генерала Младића – убиство цивила у Сребреници у јулу 1995. године. Подсетимо, холанско држављанство Орија игра ту кључну улогу, јер су главни сведоци оптужбе војници холанског батаљона мировњака. Подсетимо, да је Врховни Суд Холандије признао да Холандија због акција тог батаљона сноси одговорност за догађаје у Сребреници 1995. године. Дакле, Ори никако не може да буде судија у предмету генерала Младића јер не може да суди објективно. У овом случају Ори заборавља да је постао судија не за своје заслуге у области међународног права, већ зато, што га је истакла држава Холандија. То је доста красноречива чињеница.

Други судија је Кристоф Флиге, држављанин Немачке. Немачка је у конфликту у бившој Јуославији отворено иступила против Срба. Немачка је бомбардовала положаје босанских Срба, односно, положаје генерала Младића.

Што више, Кристоф Флиге је био председник судске коморе у предмету генерала Толимира, директно подређеног генералу Младићу. Карактеристично је: у пресуди се не помиње име генерала Младића, али је Флиге приликом читања пресуде ипак дао ту изјаву, демонстративно изразивши своју необјективност. Трећи судија је јужноафрички, али је он у мањини.

Владимир Котљар, доктор правних наука, члан међународног правног Савета при МИП, изнео је скоро детективску причу, како је 1992. године прикупљао материјале за МТБЈ.

У то сам време био у Њу-Јорку и радио у секретаријату УН. Бавио сам се иначе другим пословима, а тим питањима се бавило лично два човека: правни саветник УН Карл Аугуст Флајшауер, заменик Генералног секретара и његов енглески заменик Ралф Заклин, који је заправо одређивао линију и за самог Флајшауера. Тако се десило да сам у марту 1993. године био послат у Женеву у комисију СБ УН, која се бавила припремом докумената за МТБЈ. Када сам дошао прво је, што сам видео да скоро сва документација, на основи које је комисија слала стручњаке (патологоанатоме, војне иследнике, војне тужиоце) била из БиХ и Хрватске. Питао сам: где је Србија? Мени су објаснили да Србија сматра комисију незаконитом, зато с њом не сарађује. Позвао сам амбасаду Југославије и договорио се да ћу доћи ради разговора. То је било стално представништво Југославије у Женеви при УН. Преговори су били дугачки: тек у мају 1994. године су ми се јавили и саопштили да је МИП Југославије припремио неколико томова исказа сведока, те ће их ускоро поднети. Међутим, истовремено, управо тог истог дана, из низа индиректних знака је постало јасно да се секретаријат УН спрема да затвори комисију. Имао сам осећај да је неко од припадника комисије стално обавештавао иза наших леђа све, што покушавамо да учинимо ради избалансираности реферата те Комисије. Истог дана смо послали хитан телеграм куководству УН о неопходности да продужи рад комисије за два-три месеца, али смо након два дана добили одговор да се због недостатка средстава рад комисие за недељу дана затвара. Даље је била молба да се под хитно пошаљу материјали итд.

У Њу-Јорку очито нису хтели избалансирани реферат. Они су били срећни да почну истрагу само на основи докумената из БиХ и Хрватске. Тај модел је Запад почео да копира у свим фазама припреме политике против Југославије.

Иначе, иступања Округлог стола никако нису била јубиларна. Њих је резимирао посланик Државне Думе Павел Дорохин, заменик председника комитета за индустрију, шеф друштвеног комитета за одбрану генерала Ратка Младића. Он је рекао да ће делатност МТБЈ бити праћена на државном нивоу.

Демонстрирамо подршку Русије помоћу Округлих столова, радиостанице Глас Русије, која емитује прилоге о томе, и рада с српским парламентарцима, који ће гласати о том споразуму, – све ће то допринети заједничкој ствари.

Поднели смо упит о одржавању праламентарних слушања у Думи у оквиру наше странке КПРФ и покрета Руски лад, који смо основали, та ће тема наћи одраза у руској штампи. Осим тога, желимо да упутимо одлуку седнице наших слушања Генералној Скупштини УН, МИП, влади Русије, као и Администрацији Председника.

Дакле, остаје нада да ће 20. годишњица МТБЈ постати последњи јубилеј у неславном иторијату тог суда.

ГЛАС РУСИЈЕ