ЛЕОНИД САВИН: ЗАЈЕДНИЧКЕ ПОМОРСКЕ ВЕЖБЕ ИРАНА, РУСИЈЕ И КИНЕ ПРОМОВИШУ МНОГОПОЛАРНИ СВЕТ

У ексклузивном интервјуу за иранску агенцију Фарс, Леонид Савин каже: “Мореуз Хормуз је веома узак…Било који, чак и мали инцидент може довести до домино ефекта са озбиљним последицама. Тренутни геополитички потреси су прилика за не-државне актере… То је могућа раскрсница и за хибридни и за конвенционални рат.”

Леонид Савин је члан Војно-научног друштва руског Министарства одбране. Такође је главни уредник Geopolitica.ru, оснивач и главни уредник часописа на енглеском, Journal of Eurasian Affairs. Аутор је многих књига, преведених и објављених у Украјини, Србији, Шпанији и Ирану.

Следи интервју иранској агенцији Фарс, који преносимо:

Фарс: Омански залив је био жариште геополитичких напетости, пре свега око танкера – током 2019. године, заробљен је британски нафтни танкер, а амерички дронови су нападали. Зашто Омански залив и мореуз Хормуз играју важну улогу у безбедности међународне поморске трговине?

Л. Савин: Ствар је у томе што главни путеви трговине нафтом из региона пролазе кроз ову критичну тачку. А, постоје земље које су, на глобалном плану, главни извори нафте и гаса. Треба напоменути да Суецки канал повезује европске, афричке и азијске поморске путеве, а сви они пролазе и кроз Персијски залив. Успон азијске економије је утицао и на овај чвор поморског саобраћаја. Картерова доктрина о виталним интересима Сједињених држава у региону је и даље активна. Само додајте геополитичко ривалство међу главним учесницима тамо (на пример, Иран и Саудијска Арабија) и билатералне споразуме између Сједињених држава и њених регионалних савезника; добићете читаву слику.

Мореуз Хормуз је веома узак. Са техничке тачке гледишта, било који, чак и мали инцидент може довести до домино ефекта са озбиљним последицама. Тренутни геополитички потреси су прилика за не-државне учеснике, које поједине државе у региону виде као своје посреднике; тамо је могућа раскрсница и хибридних и конвенционалних ратова.

Са тачке гледишта класичне геополитике, Персијски залив је део евроазијског Римленда који може играти веома важну улогу и користити обема странама: и Евроазији и Поморским атланским снагама (историјски, Британској имеприји, а касније и Сједињеним државама). Када се на таквом месту сусретну копнене силе са поморским, сукоб је веома могућ због сукоба интереса.

Фарс: Министри спољних послова Ирана и Русије су рекли да њихове земље раде на иницијативи за успостављањем колективне безбедности у региону Персијског залива. Да ли ту има простора за “поморске силе”, од којих би зависила безбедност региона?

Л. Савин: Заједничке вежбе Ирана, Русије и Кине су од суштинског значаја. Пре свега, биле су потребне зарад усаглашавања ових земаља. Такође промовишу многополарни светски поредак, а и јасна су порука свим аутсаједерима и регионалним учесницима. У будућности би требало да буде и више и већих заједничких вежби. Такође, могу се повезати Морнарице, Вазушно-космичке снаге, Копнене снаге и Снаге за специјалне операције.

Али, ту је и политички ниво. Корак по корак, морамо да усвојимо стратегију и доктрину која би била прихватљива за околне земље, као и за главне евроазијске силе. У овом тренутку, можемо потписати неку врсту меморандума о разумевању и започети преговоре за свим заинтересованим странама. Русија може да буде ефикасни посредник у укључивању још неких држава у регионални договор. То може и Кина. Оне би требало да развију план деловања и за негативни сценарио, да организују и контра-мере против претњи безбедности, како нашим тако и пловилима наших партнера.

Извор:
ГЕОПОЛИТИКА РУ