КЛАН ЂУКАНОВИЋ-2: МИЛО И ФОРМАЛНО ИНИЦИРАН КАО ЧЛАН „КАМОРА МАФИЈЕ“ (италијанско тужилаштво)

Размере криминалне корупције, не само Мила Ђукановића и чланова његовог ужег и породичног „клана“, већ и црногорских водећих државних установа, су колосалних размера, и до сада незабележене у модерној европској историји.

Који су то мотиви- да водеће Западне земље погазе све властите моралне, етичке и законске принципе, и омогуће тродеценијски опстанак и функционисање ове, црногорске „мафијашке државе“ или јадранске „Тартуге“ (како су је све сами „крстили“), и последњег полу-комунистичког диктаторског режима у Европи, можемо јасно да наслутимо-

Знамо из обелодањене кореспонденције бившег немачког канцелара Шредера и тадашњег члана Бундестага и потпредседника ОЕБС-а Вилија Вимера, да су неки од кључних закључака „Евроатлантске конференције“ у Братислави 2000те, били: да треба разбити заједницу Србије и Црне Горе, да Србију треба потпуно изоловати и искључити из главних европских токова, као и да је треба ставити у „НАТО карантин“ пресецањем свих међународних копнених и водених коридора. Као кључни „водени коридор“ који је требало „исећи Србији“ означен је излаз на Јадранско море, преко Црне Горе.  У целој тој операцији очигледна кључна фигура, и кључни „обавештајно-субверзивни западних агент“ са државничким статусом  је био Мило Ђукановић.

Као што знамо, под корумпираном владавином Клана Ђукановић и његових верних „црвених политичких сатрапа“, изманипулисани су сви црногорски референдуми последњих деценија, са акцентом на, и у циљу, разбијање заједнице Србије и Црне Горе, прикључења ЦГ криминалној НАТО алијанси, елиминисања србског етничког ентитета (бар статистички), и у овом последњем богохулничком походу,  циљ је  извршење духовног и културног геноцида над србским народом у ЦГ- кроз државно спонзорисани поступак илегалне и пљачкашке отимачине имовине СПЦ, консеквентно  потпуног укидања СветоСавља и саме СПЦ, и потом наметања „аутокефалне атеистичке црногорске цркве“ коју су буквално основали „црвени комесари“ типа Ђукановић. Такође знамо да су прва два циља, не само Милова, већ његових западних спонзора, већ остварени.

Такође познати су нам западни мотиви  такве атроцијске евроатлантистичке идеологије и политике према Србима-

Као историјски доказан слободољубив и независтан народ и држава, Србија је увек представљала за Западне колонијалне силе „реметилачки фактор“ на Балкану, а као сродна православна и хришћанска нација, и традиционални пријатељ Руске Империје, сматрана је претњом, пре свега западним интересима.

Такође, из овог и многих других докумената сазнајемо да и свемоћни Мило има свој рок трајања, и да иако су „његове прљаве услуге“ биле до сада неопходне и веома корисне „западним луткарима“, Милов „мешетарски опус“ је очигледно истрошен, и Запад од њега и не може више очекује неке нове „корисно-идиотске услуге“ обавештајно-субверзивног типа.

С друге стране, он као осведочени међународни гангстер и документовани члан Камора Мафије, све више постаје „неугодна одговорност“ и политички ризик за главне западне спонзоре, јер је све више међународних организација, као и западних држава, које отворено захтевају да се њихове државе и  институције отворено одрекну овог последњег неокомунистичког диктатора, и документованог међународног криминалца.

КЛАН ЂУКАНОВИЋ-2: Италијанско Тужилаштво идентификује Мила као Вођу Организованог Криминала на територији 3 државе (оригинални документи)

УМЕСТО УВОДА…

ЦИТАТ:

Италијанско Државно Тужилаштво (Судски Регистар: Br.125/BA/2*Sett.Inv. Giud./H5.148-1/1379 Bari, 2.2.2005)- „Резултати и налази истраге против ЂУКАНОВИЋ МИЛА, рођеног 15.2.1963 у Никшићу, Република Црна Гора, ОДГОВОРАН ЈЕ:

– За  повреде кривичног закона, секције: 61, 112 и 416

–  За ЧЛАНСТВО У КРИМИНАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ `КАМОРА МАФИЈА`  организованој и руковођеној од стране: Прудентина Франческа.. Франка Дела Тора, Куомо Герарда, Варано Антонија, Гарсија Канција `Луја Анђела`, Монира Патрика.. и других..“

– „Специфично, МИЛО ЂУКАНОВИЋ, је заједно са најближим сарадницима био исплаћиван- од стране `овлашћених трговачких представника`, којима је издао државне лиценце за експорт-импорт дувана, и које је надзирао један од лидера `Коза Ностре` Франко Дела Торе- у редовним новчаним ратама оствареним месечним профитом транспорта (шверца) у колични од 100,000 боксова страних цигарета (7 тона), чак и у случајевима када његови `италијански сарадници` нису успевали да увезу у Црну Гору планирану квоту страних цигарета. У таквим случајевим `италијански сарадници` су били принуђени да Милу Ђукановићу исплате договорену своту- која је била остварена другим криминалним активностима у оквиру територија више држава на којима су деловали различити италијански мафијашки кланови (асоцирани са Ђукановићем). Те активности су укључивале: рекетирање, трговину дрогом и оружјем, и друге облике криминала.“ 

– „Током црногорских избора, у јесен 1996, МИЛО ЂУКАНОВИЋ је примио новац (за своју кампању) од стране главних вођа италијанске Коза Ностре- највише од СТАНА БЕНЕДЕТА и браће ЛАСПАРТА.“ (крај цитата)

„ОПЕРАТИВНИ ЦЕНТАР БАРИ“ И СПЕЦИЈАЛНИ ТУЖИЛАЦ ИТАЛИЈАНСКОГ „АНТИ-МАФИЈАШКОГ ДИРЕКТОРАТА“ ФОРМИРАЈУ УТЕМЕЉЕНУ КРИВИЧНУ ТУЖБУ ПРОТИВ ЦРНОГОРСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ЂУКАНОВИЋА И „САУЧЕСНИКА“..

У италијанском граду Барију, 2ог фебруара 2005, формирана је веома добро утемељана кривична тужба против тадашњег председника владе Црне Горе Мила Ђукановића и четири других лица– који су означени као коловође међународне мреже организованог криминала.

У заглављу ове тужбе као главни помагачи црногорског председника Ђукановића су означени:

1. Пешић (Јекнић) Душанка, удовица бившег министра финансија Јанка Јекнића, и као што смо то предочили у првом делу овог фељтона, љубавница („мачкица“) Мила Ђукановића- која је била задужена за финансије (и организовање шверца) ове мафијашке организације. У ту сврху, њу је Мило произвео у Шефа Црногорске Трговачке Мисије у Милану- титула уз коју иде црногорски дипломатски статус, који јој је омогућавао да годинама избегне италијанску судску јурисдикцију..
2. Иванишевић Мирослав, Министар финансија у Влади Црне Горе, чији је задатак био „да пере мафијашке паре“ кроз црногорску државну благајну..
3. Галфети Рензо, адвокат, италијански држављанин, са сталном адресом у Швајцарској, у Санто Стефану. Његов задатак је био каналише Милов мафијашки профит кроз вишеструке швајцарске банкарске рачуне..
4. Биодни Клементо, такође адвокат, италијански држављанин са адресом у Напуљу, имао је такође улогу прања новца, пружања „легалних услуга“ и вероватно официра за везу између „напуљске мафије“ и „Клана Ђукановић“.

– У претходном чланку смо документовали непосредну сарадњу Клана Ђукановић и водећих италијански мафијашких картела: КЛАН КАМОРА и КЛАН САКРА КОРОНА УНИТА.

МИЛОВ „ПАЦОВСКИ КАНАЛ“- КЛАН ЂУКАНОВИЋ ОРГАНИЗУЈЕ `ЕГЗОДУС` НАЈГОРИХ ИТАЛИЈАНСКИХ МАФИЈАША У ЦРНУ ГОРУ, ГДЕ ИМ ЈЕ ПРУЖЕНО УТОЧИШТЕ И ПУНА „ДРЖАВНА ЗАШИТА..

Црногорски председник Мило Ђукановић је у оптужници директно окривљен за следеће (по спефичним тачкама италијанског кривичног закона) следи дословни превод дела оптужнице:

• „За припадање (чланство) Камора Мафији, која је била организована и руковођена од стране: Прудентина Франческа, Сарна Констатина (боравио у Црној Гори све до 31 маја 1997- када се вратио у Италију и био под хитно ухапшен), Ласпарта Рафаела (он је остао у Црној Гори до 7 октобра 1997, одакле је побегао у Италију, где је ухапшен 11 децембра 1997), Ласпарта Томаса (који је остао у ЦГ до 7 октобра 1997, одакле је побегао у Италију, где је ухапшен 30 јануара 1998), Ласпарта Доната, Вителара Умберта, Селамареа Ђузепета (који су остали у ЦГ до 20 јануара 1998, одакле су екстрадитовани у Италију да би били хитно ухапшени), Стана Бенедета (остао у ЦГ до 10 новембра 1997, када је ухапшен приликом илегалног уласка у Италију), Ванђија Санта (био у ЦГ све до 16 септембра 1998, када је физички ликвидиран), Спарациа Франческа, Рила Бруна (који су остали у ЦГ до октобра 1996), Монтефортеа Цезара (остао у ЦГ до 7 јуна 1999, када је ухапшен у Италији), и других водећих Ордонанса криминалне организације Камора Мафија, која је оперисала на територији Пуглије и Кампањског региона, и одакле су у време када је италијанска правосудна јурисдикција издала налоге за њихово хапшење побегли у приморски део Црне Горе, где су добили стални боравак (и заштиту црногорске државе) и то време кореспондира са њиховом шверцерском операцијом у ЦГ, коју су организовали петорица главних `трговачка представника`- Куомо Џерардо, Лоренс Гилберт, Мониер Патрик, Варано Мишел Антонио, и Гарсија Кансио `Луиз Анђео` са специјалном црногорском државном лиценцом за извоз страних цигарета (дозволом која им је пружала државни имунитет) и која је такође издата њиховом шефу Франку Дела Тореу- и све то у колаборацији са црногорским државним органима, и који су успоставили мафијашки тип контроле свих илегалних и шверцерских операција између Црне Горе и обалног подручја Региона Пуглија, и посебно са обалним подручјем Барија, који је под јурисдикцијом италијанског Апелационог Суда.

Њихове активности (углавном шверц) су укључивале: Оружје, Стране Цигарете, Наркотике, и финансијску подршку Криминалним Мрежама.“ (крај цитата).

ВОДЕЋИ ОРДОНАНСИ ИТАЛИЈАНСКЕ `КОЗА НОСТРЕ` ДОБИЈАЈУ У ЦРНОЈ ГОРИ (ОД ЂУКАНОВИЋА) ДРЖАВНИ „ТРГОВАЧКО-ДИПЛОМАТСКИ СТАТУС“

Овде је важно нагласити да је Ђукановић у уводном делу оптужнице недвосмислено оптужен да је био део (члан) италијанске Коза Ностре, односно Камора Мафије. Такође овде се наводи да су његови најближи сарадници и саучесници у извршењу кривичних дела били окорели италијански гангстери, којима је он пружио сигурно уточиште и државну заштиту пред прогоном италијанске државе и Интерпол организације.

Оптужница нам такође документује да је цео црногорски државни апарат био дефакто стављен у функцију Миловог мафијашког бизниса- док врхунац дрскости представља издавање црногорске државне лиценце за извоз и увоз дувана страним држављанима и окорелим италијанским гангстерима, чиме су они практично постали црногорски „овлашћени државни агенти“ (лажни трговачки представници).

Овај сегмент оптужнице такође документује да је ова Алијанса- црногорске мафијашке државе (Мила) и италијанске Коза Ностре- била активно укључена и у шверц оружја и наркотика.

У наставку судске оптужнице, Ђукановић се специфично терети да је користећи се својим разним државничким функцијама (прво као премијер, а после као председник државе) ступио у „удружени злочиначки подухват“ са ордонансима Коза Ностре: Корадом Бијанчијем и Франком Дела Тором-

Којима је издао црногорске државне лиценце за трговачки увоз (и извоз) дувана у Црну Гору, и на тај начин каналисао (и контролисао) месечни увоз од 100,000 кутија (боксова) страних цигарета у сврху њиховог илегалног транспорта у Италију, што је било коресподентно месечној количини од 1,000 тона тереа- да би у ту сврху издао додатне „државне трговачке лиценце“ четворици италијанских гангстера (из врха Каморе): Куому Герарду, Варану Мишелу Антонију, Гарсији Канцију „Лују Анђелу“, и Монијеру Патрику (који је након ликвидације Лоренса Гилберта заузео његово место). Ово су све фактички детаљи из оптужнице.

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПОРЕД ДРЖАВНОГ АПАРАТУСА, У ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ УКЉУЧУЈЕ И ВОДЕЋЕ ЦРНОГОРСКЕ ДРЖАВНЕ ФИРМЕ: ЗЕТА ТРАНС, ЈУГОПЕТРОЛ…

У разради оптужнице се наводи да је један од кључних Милових сардника у организацији ове илегалне међународне шцерцерске мреже био тадашњи председник „Зата Транса“ Жарко Марковић, који у функцију мафијашког бизниса ставио сву компанијску логистику, транспортна средства и кадрове. Потом, у координацији са корумпираним црногорским државним органима (напомена- у то време су скоро сви Милови државни органи били „корумпирани“- „Милом“ или Силом)- царинским и пограничним службама, јавном полицијом, а посебно службом државне безбедности, организовао ефикасан транспортни канал, који није био ограничен само на камионе „Зета Транса“, већ пре свега на читаву гангстерску флоту (преко 30 моћних глисера) брзих бродова, у власништу италијанске Коза Ностре, којима су били уступљени посебно обезбеђени докови у црногорским царинским лукама Бар и Зеленика, под заштитом државе- као и лучки магацини за складиштење шверцованог дувана, оружја и наркотика.

Италијанско тужилаштво специфично наводи да су ови супериорни мафијашки глисери (чак бржи од бродова италијанске пограничне службе и ратне морнарице) превозили и шверцовано војно наоружање, поред илегалних западних цигарета, у обални рејон Јадрана, под јурисдикцијом Окружног суда из Барија. Неки од тих глисера, као и десетине италијанских ганстера, су у то време били заробљени од стране италијанских карабињера, али то није зауставило масовну шверцерску операцију- спонзорисану од стране црногорске државе (Мила).

Италијански тужилац такође овде документује како је Мило Ђукановић лично наредио компанији „Југопетрол“ да снабдева италијанске мафијашке глисере горивом, и да им обезбеди неопходно одржавање и другу логистику.

МИЛО ОСНИВА ДОМАЋЕ, И „ОФШОР“ КОМПАНИЈЕ, И ОТВАРА СТОТИНЕ ДЕВИЗНИХ РАЧУНА У ДОМАЋИМ И СТРАНИМ БАНКАМА- ПРЕКО КОЈИХ „СКЛАЊА И ПЕРЕ“ СВОЈ КРИМИНАЛНИ ПРОФИТ..

Оптужница такође наводи да је Мило у спрези са сарадницима основао црногорску компанију „Монтенегро Табак Транзит“ преко које је потом ишао сав илегални увоз дувана у Црну Гору, у сарадњи са италијанским гангстерима који су поседовали црногорске државне лиценце за увоз дувана.  У ту сврху је била организована фантомска „офшор“ компанија „Санта Моника СА“ на чијем челу се налазио један од најбижих Милових сарадника из Каморе- Франко Дела Торе. Како тужилац наводи, Дела Торе је у том процесу наплаћивао „милионске своте у транзитним таксама“ да би потом тај новац директно предавао „на руке“ Милу Ђукановићу.

Мило Ђукановић је тај илегални милионски капитал потом каналисао путем још једне фантомске компаније „Интеркамби СА“ на чијем челу је био други италијански гангстер Фреди Босерт- да би се тај гангстерски новац „опрао“ он је, преко Интеркамбија, уплаћиван на разне друге рачуне:

-швајцарски рачун Зета Транса у Лугану (оптужница наводи специфичне бројеве банкарских рачуна под ознаком СБС и УБССА)

-на посебан доларски рачун швајцарске Кредитне банке у Лугану (такође у оптужници се наводе специфични рачуни- Анадале Ент.),

-на доларски рачун Кредитне банке у Лугану (Креста Ент.)

-на доларски рачун Кредитне банке у Лугану (Монтењ Блу)

Као Милови саучесници који су каналисали уплате на горње рачуне наводе се Бранко Вујошевић из МТТ (Монтенегро Табак) и Веско Баровић из Зета Транса.

Касније је тај енормни капитал (новац) зарађен илегалним шверцом, такође каналисан преко десетина других рачуна- на Кипру (Никозија), Цириху, Франкфурту, Рајфс банке у Хрватској, Лимасола на Кипру, Атини, Братислави, Панами, Лондону, Мијовић Верице на Кипру, Бону, Ланбаде из Новог Сада, Тиодоровић Тијане из Луизиане САД, Бурић Ђорђа из Вашингтона, Горановић Предрага са Кипра, немачког рачуна у Вадузу, Клангефурта, Ниваде из Цириха, Зета Транса у Франкфурту, и многих других.  Напомена: Оптужница наводи специфичне детаље и бројеве ових рачуна- за компленту информацију погледати приложену пдф копију.

Италијански суд такође терети црногорског председника Ђукановића да је уз помоћ безбедносних служби и других високих државних органа обезбедио заштиту италијанским гангстерима за којима су биле издаге италијанске и међународне потернице за тешка кривична дела, пруживши им сигурно уточиште на црногорском приморју. Оптужница потом појединачно набраја имена 40 италијанских гангстера у „црногорском државном азилу“, наводећи да су већина њих били смештени у „мафијашким базама“ у Бару, Зеленици и Будви. Овде је важно напоменути да су сви ти гангстери по повратку у Италију или ухапшени, или ликвидирани, преживели су осуђени на вишегодишње робије.

ИТАЛИЈАНСКО ДРЖАВНО ТУЖИЛАШТВО ТЕРЕТИ ЂУКАНОВИЋА ЗА ТЕШКА КРИВИЧНА ДЕЛА ИЗ ОБЛАСТИ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА- СЛЕДЕ ЦИТАТИ КЉУЧНИХ СЕКЦИЈА ОПТУЖНИЦЕ:

• Италијански тужилац специфично терети Мила Ђукановића за повреду италијанског кривичног закона под секцијом 416 и 282- „За иницирање, организовање и управљање криминалне организације са циљем извршења безбројних кривичних дела из оквира шверца дувана у количинама које нису месечно нису биле мање од 100,000 боксова месечно (1,000 тона физичког габарита).“
• Под следећом тачком оптужнице Мило Ђукановић се терети за друге „повреде италијанског кривично закона, секције: 110, 81, 648, као и за повреду „Легалног Акта“ секција 7- за конспиративно криминално удруживање са другим лицима у току спровођења заједничког криминалног плана.. и у току ког је примио новац који може да се директно повеже са кривичним делима, споменутим у претходним поглављима“
• „Специфично, МИЛО ЂУКАНОВИЋ, је заједно са најближим сарадницима био исплаћиван- од стране `овлашћених трговачких представника`, којима је он сам издао државне лиценце за експорт-импорт дувана, и које је надзирао лидер `Коза Ностре` Франко Дела Торе- у редовним новчаним ратама оствареним профитом месечног транспорта (шверца) у колични од 100,000 боксова страних цигарета, чак и у случајевима када његови `италијански сарадници` нису успевали да увезу у Црну Гору планирану квоту страних цигарета. У таквим случајевим `италијански сарадници` су били принуђени да Милу Ђукановићу исплате дооворену своту- која је била остварена другим криминалним активностима у оквиру територија више држава на којима су деловали различити италијански мафијашки кланови (асоцирани са Ђукановићем). Те активности су укључивале: рекетирање, трговину дрогом и оружјем, и друге облике криминала.“

„During the elections held in the autumn of 1996 in Montenegro, Milo ĐUKANOVIĆ received money from high-ranking individuals of Italian organized crime, especially from STANO Benedetto and brothers LASPARTA. The crimes were committed during an unspecified period between 1994 and 2000 inn Bari and its vicinity which, in any case, belong to the inshore area between the town Brindisi and cape Gargano, the Republic of Montenegro, the Swiss Confederation and Milan.“ (ОРИГИНАЛНИ ЦИТАТ ИТАЛИЈАНСКЕ ОПТУЖНИЦЕ КОЈИ ОПИСУЈЕ ФИНАНСИРАЊЕ МИЛОВИХ ИЗБОРА 1996 МАФИЈАШКИМ НОВЦЕМ КОЗА НОСТРЕ)

`КОЗА НОСТРА` ФИНАНСИРАЛА МИЛОВЕ ИЗБОРЕ- ТВРДИ ИТАЛИЈАНСКО ДРЖАВНО ТУЖИЛАШТВО (оригинални цитат дела оптужнице- параграф „ц“):

• „Током црногорских избора, у јесен 1996, МИЛО ЂУКАНОВИЋ је примио новац (за своју политичку кампању) од стране главних вођа („кумова“) италијанске Коза Ностре- највише од СТАНА БЕНЕДЕТА и браће ЛАСПАРТА.

Сва та кривична дела су почињена током неспецифираног периода између 1994 и 2000 године, у Италији- у региону Барија, између градова Бриндизи и полуострва Гаргано, региону Милана- на територији Републике Црне Горе- и на територији Швајцарске Конфедерације.“ (крај цитата)

Напомена: У наставку италијанске оптужнице су специфични детаљи тужбе против Пешић Душанке, Иванишевић Мирослава, Галфетија Ренза и Биондија Клемента, којима се у овом делу фељтона нећемо бавити, и који су већ делимично обрађени у првом наставку овог фељтона, као и у претходним поглављима ове анализе. У сваком случају у оквиру ове фељтонске хронологије биће приложени сви релеватни линкови, укључујући оригиналну италијанску оптужницу против М. Ђукановића.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА..

У овом другом делу фељтона „Клан Ђукановић“ урадили смо компаративну анализу анти-мафијашког извештаја и кривичне пријаве против председника Црне Горе Мила Ђукановића, коју је 2005 године у Барију, поднело италијанско специјално државно тужилаштво. Такође, овде сам превео и цитирао неке кључне параграфе те оптужнице.

Сам истражни поступак, овај  специјални извештај, и судска оптужница су, од стране италијанских истражних и правосудних органа, урађени веома професионално, темељито и документовано, и у њима је поред десетина италијанских тужилаца, иследника, и стотина, ако не и хиљада, италијанских полицајаца, учествовало и стотине иследника из других, претежно европских земаља,  углавном из Швајцарске, Немачке, ЕУ Комесаријата, и других држава..

Размере криминалне корупције, не само Мила Ђукановића и чланова његовог ужег и породичног „клана“, већ и црногорских водећих државних установа, су колосалних размера, и до сада незабележене у модерној европској историји.

Који су то мотиви- да водеће Западне земље погазе све властите моралне, етичке и законске принципе, и омогуће тродеценијски опстанак и функционисање ове, црногорске „мафијашке државе“ или јадранске „Тартуге“ (како су је све сами „крстили“), и последњег полу-комунистичког диктаторског режима у Европи, можемо јасно да наслутимо-

Знамо из обелодањене кореспонденције бившег немачког канцелара Шредера и тадашњег члана Бундестага и потпредседника ОЕБС-а Вилија Вимера, да су неки од кључних закључака „Евроатлантске конференције“ у Братислави 2000те, били: да треба разбити заједницу Србије и Црне Горе, да Србију треба потпуно изоловати и искључити из главних европских токова, као и да је треба ставити у „НАТО карантин“ пресецањем свих међународних копнених и водених коридора. Као кључни „водени коридор“ који је требало „исећи Србији“ означен је излаз на Јадранско море, преко Црне Горе.  У целој тој операцији очигледна кључна фигура, и кључни „обавештајно-субверзивни западних агент“ са државничким статусом  је био Мило Ђукановић.

Као што знамо, под корумпираном владавином Клана Ђукановић и његових верних „црвених политичких сатрапа“, изманипулисани су сви црногорски референдуми последњих деценија, са акцентом на, и у циљу, разбијање заједнице Србије и Црне Горе, прикључења ЦГ криминалној НАТО алијанси, елиминисања србског етничког ентитета (бар статистички), и у овом последњем богохулничком походу,  циљ је  извршење духовног и културног геноцида над србским народом у ЦГ- кроз државно спонзорисани поступак илегалне и пљачкашке отимачине имовине СПЦ, консеквентно  потпуног укидања СветоСавља и саме СПЦ, и потом наметања „аутокефалне атеистичке црногорске цркве“ коју су буквално основали „црвени комесари“ типа Ђукановић. Такође знамо да су прва два циља, не само Милова, већ његових западних спонзора, већ остварени.

Такође познати су нам западни мотиви  такве атроцијске евроатлантистичке идеологије и политике према Србима-

Као историјски доказан слободољубив и независтан народ и држава, Србија је увек представљала за Западне колонијалне силе „реметилачки фактор“ на Балкану, а као сродна православна и хришћанска нација, и традиционални пријатељ Руске Империје, сматрана је претњом, пре свега западним интересима.

Такође, из овог и многих других докумената сазнајемо да и свемоћни Мило има свој рок трајања, и да иако су „његове прљаве услуге“ биле до сада неопходне и веома корисне „западним луткарима“, Милов „мешетарски опус“ је очигледно истрошен, и Запад од њега и не може више очекује неке нове „корисно-идиотске услуге“ обавештајно-субверзивног типа.

С друге стране, он као осведочени међународни гангстер и документовани члан Камора Мафије, све више постаје „неугодна одговорност“ и политички ризик за главне западне спонзоре, јер је све више међународних организација, као и западних држава, које отворено захтевају да се њихове државе и  институције отворено одрекну овог последњег неокомунистичког диктатора, и документованог међународног криминалца.

Многи на Западу иду и даље у свему томе, и отворено захтевају његово уклањање са власти и ново кривично процесуирање-

У првом делу фељтона смо цитирали угледни Вашингтон Тајмс, који управо на то и указује- у једном од следећих наставака ћемо обрадити најновију британску тужбу против Ђукановића, која је до сада најобухватнија, и очиглено политички темпирана- са циљем уклањања овог председничког (црногорског) „корисног идиота“ који се све више претвара у „бескорисног…“.

За крај, овде је потребно поново нагласити кључне налазе ове италијанске истраге који, када се сагледају у свом пуном светлу, свима нама, а посебно Миловим политичким партнерима и „верним следбеницима“ постављају веома тешко и отворено питање- да ли уистину желимо да будемо упамћени у историји као људи, народ и земља, који су слепо и беспоговорно подржавали оваквог политичког, криминалног и моралног монструма!?

А ова оптужница недвосмислено наводи следеће податке који би требало да буду поражавајући за сваку нормалну нацију, па чак и црногорску- да је Мило 1996 дошао на власт уз финансијску помоћ италијанске Коза Ностре, да је обредно „инициран“ као пуноправни члан Камора Мафије, да је својим домаћим и иностраним криминалном партнерима обезбеђивао црногорска државна документа и дипломатски статус-  да је целу државу Црну Гору претворио у пиратску мафијашку државу „Тартугу“- да је евакуисао из Италије у Црну Гору стотине најгорих италијанских гангстера, пружио им државно уточиште од прогона матичне државе и Интерпола, и у ту сврху (зло)употребио све државне ресурсе, укључујући војску, царину и полицију- да се лично енормно богатио (наравно и чланови његове породице) не само мафијашким приходима од шверца дувана, већ (како то овај документ овде доказује) и приходима од рекетирања (укључујући убиства) и шверца дрога и оружја…

И на крају једно просто питање- Да ли традиционално и историјски јуначки и часни народ Црне Горе устину жели да у историји остане упамћен по имену и злоделу оваквог бешчасног, неморалног и криминалног карактера-

Ако не, онда је дошло време- да се овај последњи балкански Брозов Комесар и Тешка Лопужа, пошаље на ђубриште историје (и потом на на вишедеценијску робију)…

Извор: СРБски ФБРепортер