Радост се даје само сиромашнима духом

Протојереј АЛЕКСАНДАР Шаргунов

Свакоме је, без изузетка, дата смрт – као губитак свега или као Васкрсење Господње…

И гле, неко приступи и рече му: Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вјечни?

А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако хоћеш ући у живот, држи заповијести.

Рече му: Које? А Исус рече: Не убиј; не учини прељубу; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца и матер; и љуби ближњега својега као себе самога.

Рече му младић: Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?

Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.

А када чу младић ријеч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања.

А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство Небеско.

И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије.

А када то чуше ученици, чуђаху се веома говорећи: Ко се, дакле, може спасти?

А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће (Мт 19, 16-26).

Чули смо причу о богатом младићу, о тузи човека који се боји да се ослони само на Бога. Богат човек има све; недостаје му једна ствар – милост. Зар он не подсећа на многе од нас који поштујемо сва правила, држећи се уредби Цркве, поштено пролазећи кроз живот са строгошћу, а понекад, можда, и претеривањем у односу на себе саме?

У сваком случају, богаташ из Јеванђеља изазива симпатију. Када Исус набраја заповести: Не убиј, не учини прељубу, не укради, не свједочи лажно, поштуј оца и матер, он одговара: Све ово сачувах од младости своје. Како се каже у Јеванђељу по Марку, Исус га је погледао и заволео. Али му је дао понуду без преседана. Предложио му је потпуни раскид са његовим богатством – не само материјалним, већ и духовним. Господ није укинуо заповести у којима је човек пронашао живот. Напротив, Он је указао на њих као једином путу ка савршенству, односно љубави. Али човек не може да постигне савршенство ниједним трудом. Исус изненада нуди овом човеку, навикнутом да се ослања само на сопствени труд и сопствено богатство, све за ништа – сву своју љубав, сво своје савршенство: „Остави све и пођи за мном“.

Знамо да не можемо ниједним својим делом или подвигом зарадити Вечни Живот; нико не може победити смрт и грех, нити постати део Божанске природе и храм Светога Духа. Ипак, ми често личимо на једну дописницу Светог Игњатија Брјанчанинова, која је била збуњена зашто је она, која се тако пажљиво припремала се за исповест, трудила да живи строго и пажљиво, именовала све своје грехе, укључујући и оне најмање, изашла из цркве са осећајем празнине, без радости. „То је зато“, одговорио јој је свети јерарх, „што сте мислили да све своје дугове измирите са Богом одједном, док се ваши дугови никада не могу заиста отплатити“.

Вечни живот је бити с Богом, и састоји се у томе да знамо да је Исус Христос Бог и да Га следимо на путу Његових заповести. Све заповести постоје ради нас како би научили лични однос са Богом и човеком, а то је – љубав; тако би Бог и човек били живи за нас. „Све ово сачувах“, каже младић, али његова веза са Богом и човеком је потпуно егоистична. Заробљен је својом имовином, и материјалном и духовном. Он је у ланцима које треба сломити.

Вечни Живот је живот који живи Исус Христос Бог. То је љубав и несебичност и пожртвована великодушност. Ако научимо шта је Вечни Живот овде, на Земљи, и да овај мир и радост потичу од Христа, радо ћемо следити Христа. И разумећемо да следити Христа значи служити људима за које је Он умро.

Покушајмо данас, свако од нас, да искусимо каква туга и радост су у нама, и шта их изазива. Богат човек није могао да се усуди да прода своје богатство, да се одвоји од њега. Ово објашњава тугу са којом се удаљио од Христа, спуштене главе. То је туга онога који није био у стању да прихвати радост која му се нуди. Радост се даје само сиромашнима духом, само онима који се смирено моле за милост, следећи Христа. Младић је био ожалошћен јер није могао да стекне савршенство по својој високој цени и одбио је да га прихвати по Христовој ниској цени.

Али ако такав човек умре, не можемо да не узвикнемо са свим Христовим ученицима: Ко онда може бити спашен? То је немогуће за човека, одговара Исус, али не и за Бога, јер све је могуће за Бога. Никада не треба очајавати. Спаситељ у тим речима крије милост према богатом младићу који се удаљава од Њега. Богу није немогуће да га обнови. Али постоји један закон: да раније или касније добровољно остави богатство и прихвати милост која се даје.

Пут до Неба је узак за све, и капије које воде ка животу су праве. Лакше је камили, каже Исус, проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије. Неки верују да Он говори о капијама у Јерусалиму, познатим под именом „очи игле“ због своје ускости. Камила не може да прође кроз њих док је натоварена. Дакле, богат човек не може да се успне на Небо све док не пожели да исплати терет земаљског богатства и приклони се правилима смирене вере.

Други сматрају да није случајно што се реч „камила“ на грчком подудара са речју „конопац“. Богати човек у поређењу са сиромашним човеком је попут дебелог конопа у поређењу са танким концем. Неће проћи кроз око игле све док се не раздели на одвојене нити. Тако би требало да се богаташ ослободи свог богатства како би нит по нит могла проћи кроз око игле.

Где можемо да нађемо храброст и самопожртвованост оних који су све напустили и отишли у пустиње или прихватили мученичку смрт? Да ли је тако давно наша Црква била на крсту, када су се сви који су били верни Господу надали само милости и, лишени свега, ништа нису имали осим блага на Небу? Али свакоме је, без изузетка, дата смрт као губитак свега или као Васкрсење Господње.

Извор: Светосавље