Његоша свакако чека ореол

Коментар уредништва: Уредништво сајта „СРБИ НА ОКУП“ не дели ставове који су наведени у овом тексту, већ широј јавности жели да укаже на нелегалност такозване канонизације Његоша од стране митрополита Амфилохија на начин који није својествен Православној Цркви, а који се жели наметнути као чин који има дубоки смисао. Текст преносимо како би ширу  јавност упознали са овим поступком и то из уста оних који су у томе учествовали или то на било који начин подржавали или подржавају.

Иницијативу да се црногорски владика прогласи за свеца епископи само одложили за неку другу прилику. СПЦ: Важније да владику народ сматра светим него да то одлучи Сабор

ИНИЦИЈАТИВУ да се црногорски владар и владика Петар Други Петровић Његош прогласи светитељем Црква није одбацила, већ само одложила за неко од следећих заседања Светог архијерејског сабора.

У црквеним круговима овако се тумачи одлука са седнице „црквене скупштине“ која је питање Његошеве канонизације скинула са дневног реда овог заседања. Архијереји су повукли овај потез, иако је иницијатива митрополита Амфилохија само дан раније прихваћена и упућена пред посебну комисију која се бави овим питањима.

Нико у врху СПЦ, нити Митрополији црногорско-приморској, која је Његоша предложила за упис у диптих светих, у петак није могао да каже када ће о овом питању поново расправљати. Како Његош ужива неподељене симпатије архијереја СПЦ, не искључује се ни могућност да се иницијатива нађе на дневном реду већ следеће године.

Да исход, упркос томе, буде потпуно супротан, утицала је помало брзоплета Амфилохијева иницијатива, због чега му је Сабор замерио да није поштовао канонску процедуру. На светитељски ореол Његош ће, по свему судећи, морати да сачека и због тренутних затегнутих односа између Светог синода и митрополита Амфилохија. Његов предлог није прошао и због бојазни да би могао додатно да закомпликује односе између Србије и Црне Горе, али и међу православним верницима у овој држави.

Формална одлука о канонизацији познаваоцима црквеног права и живота, међутим, мање је битна од поштовања светости црногорског владике међу народом и свештенством.

– У одлуци Сабора да не разматра канонизацију Петра Другог Петровића Његоша нема ничег спектакуларног, јер је таквих примера кроз историју било на десетине – објашњава протојереј-ставрофор Велибор Џомић, стручњак за црквено право. – Одлуке највиших црквених тела морају да се поштују, али владика Раде данас није ништа мање свет него јуче. Одлука Сабора ничим не негира његову духовну величину.

Џомић подсећа да је Амфилохије као владика банатски још осамдесетих неформално уздигао на ниво светитеља Николаја Велимировића, када је у његову славу пререзао колач, унео икону и отпевао тропар. Одлука о његовој канонизацији дошла је тек 2003. Слично, и процес канонизације деспота Стефана Лазаревића трајао је од 1908. до 1927.

Да прву и последњу реч о канонизацији Петра Другог Петровића Његоша треба да има Црква, сматра академик Миро Вуксановић. Он, за „Новости“, објашњава да оцењивање дела Његоша као владике и светитеља припада само СПЦ:

– Није на нама верницима да судимо о овом питању. Његош као владар, човек, писац и мислилац одавно има место светитеља у народу и култури. Добио га је својим патњама за живота али и после смрти, као и његовим делима. Он је био члан САНУ и Матице српске и добро се зна шта је био и на ком језику је писао. На нама је само да његов завет прихватамо и поштујемо.

Професор Богословског факултета Димитрије Калезић напомиње да је само питање времена када ће владика Раде и званично добити светитељски ореол:

– Сва аргументација у прилог иницијативи стиглој из Митрополије црногорско-приморске стоји и само је питање седнице када ће она бити уважена.

О ХРАМУ У СУБОТУ Суботње заседање Сабора СПЦ биће посвећено радовима на завршетку Храма Светог Саве – најавио је портпарол СПЦ, епископ бачки Иринеј. Он је рекао да су владике у петак разматрале активности Синода између две саборске седнице. Према сазнањима „Новости“, најделикатније теме заседања – случајеви владика Василија (Качавенде) и Константина (Ђокића) и избор епископа – биће на дневном реду тек крајем следеће недеље, пошто се о њима изјасне одбори „црквене скупштине“.

Р. ДРАГОВИЋ / НОВОСТИ