Сарајево: После живих сад протерују и мртве Србе?

У кантону Сарајево је припремљен Закон о локалној самоуправи који ће послужити бошњачкој елити као правни основ да се прекопа и уништи око 13.000 гробних места, од којих је већина српских у граду на Миљацки.

План је скован још пре три године, кажу саговорници „Новости“, али је сада процењено да је време за реализацију. Коначни циљ је брисање Срба и њиховог идентитета са простора Сарајева. Образложење за усвајање таквог нецивилизацијског закона је да због наводног неодржавања, српске гробове треба прекопати, а посмртне остатке ексхумирати и кремирати.

Ненад Стевандић, председавајући Српског клуба у ПБиХ, и председник Уједињене Српске, каже да је ова странка већ формирала правни тим који ће помоћи грађанима да спрече примену тог скандалозног закона.

– У Сарајеву је на делу етничко чишћење мртвих Срба. Циљ је да се српска гробља очисте и да се након протераних живих Срба протерају и мртви. Овим поступком се брише у потпуности постојање и траг Срба у овом граду – истиче Стевандић.

Он каже да је очигледно да су у бошачкој политичкој „кухињи“ одлучили да након протеривања више од 100.000 Срба из тог града сада протерају и мртве. Прича о мултиетничком Сарајеву већ одавно не важи за живе, а сад неће важити ни за мртве Србе у Сарајеву.

– Овакав закон није само у сукобу са правом, моралом и цивилизацијом, већ дубоко задире у српско постојање и трагове постојање у БиХ. Подсећам да је пре рата у Сарајеву живело више од 100.000 Срба, а сада их има око 2,5 одсто у односу на предратни број. Власт ништа није урадила да се Срби врате већ им сада и мртве откопавају – истиче Стевандић.

Драган Дакић, члан Одбора за правна питања УС, каже да је ова информација створила узнемиреност код грађана, и да је праћена читавим низом правних, етичких, али и политичких контроверзи.

– Највише је спорно са овом идејом то што је њу немогуће истргнути из контекста етничког чишћења Срба деведесетих година у Сарајеву. Оно за нас представља очигледан чин континуитета, прогона и истребљења Срба са ових простора – рекао је Дакић.

Он је подсетио да је 2017. у Сарајеву покренута ова прича, и да тада није постојао адекватан правни оквир у Кантону Сарајево који би дефинисао надлежност за њено спровођење, односно није се могло тачно утврдити ко би био надлежан да такву одлуку реализује.

Према његовим речима, овде се не може говорити само о стању гробног места, односно о његовом одржавању или неодржавању, јер је реч о много комплекснијем питању.

Примена правних преписа

Ако би власт у Сарајеву којим случајем донела закон који би омогућио прекопавање српских гробова, Дакић је рекао да се ти правни прописи не могу примењивати ретроактивно, додавши да постоји и међународно право, на које се Срби могу позвати.

– По обиму и систематичности, не постоји сличан пример на европском континенту да се нешто тако десило иједном народу. Постоји пример у Грузији из 2009. када су власти хтеле да прекопају десетак руских гробова, што је изазвало међународни инцидент – навео је Дакић.

Извор:
МАГАЦИН