Овај народ je имао српско-словенску свијест и прије 800 година (предавање проф. Предрагa Вукића, Подгорица 2019.)

„Свети Сава је овдје у Црној Гори, у то вријеме у Зети, оставио битног трага још за живота.

Око 1224. године управо одлуком Светог Саве на Врањини је подигнут манастир Светог Николаја чудотворца, садашњи манастир Врањина. Њега с правом можемо сматрати задужбином Светог Саве. А по Савином налогу манастирске радове је надгледао први епископ Зетске епархије, Иларион Шишојевић, који је при истом манастиру и сахрањен. То није легенда, то су чињенице. /…/

Ја стојим на становишту, јер ту су становишта у науци подијељена, да првобитно сједиште Зетске епископије није биљо на Михољској превлаци, него у Подгорици, и то највероватније на локалитету бившег манастира Светог Марка, јер Доментијан, ученик Светог Саве у књизи Житије Светог Саве експлицитно каже да је сједиште епископије у Зети, коју је Сава Немањић утемељио, било у мјесту Дреп у Зети, а како пише Сима Шобајић  /…/ на албанском Дреп значи Подгорје, Подгорина  /…/  По мени, сигурно је Свети Сава знао за традицију дукљанске ранохришћанске епископије и за традицију епископије у Златици у 6. и почетком 7. вијека, и он је утемељио на овом простору Зетску епископију сматрајући да она наставља континуитет Дукљанске и условно речено Златичке епископије на овом терену.

Другу епископију утемељиће Свети Сава у манастиру Ђурђеви Ступови (код Берана) 1219. године. Овај манастир је за наш идентитет врло битан. њега је подигао жупан Првослав Немањић, син најстаријег Немањиног брата Тихомира, дакле синовац Немањин 1213. године и он еје у истом манастиру као ктитор и сахрањен. Манастир је, дакле, посвећен Светом Ђорђу. И пазите, и данас има сачуван дакле гроб, гробница жупана Првослава у манастиру Ђурђеви Ступови и на њему на српско-словенском надгробни натпис који каже да се жупан Првослав упокојио на Богојављење по старом календару 6. јануара али не каже се које године. Неки историци сматрају да је то било 1219. године, што није немогуће јер иза ње се жупан Првослав више не помиње. Дакле, Сава Немањић ће седиште Будимљанске епископије, коју је формирао утемељити управо у манастиру Ђурђеви Ступови. У то време не постоје Бране као насељен град, али постоји Будимљанска жупа као област густо насељена српско-словенским становништвом /…/“

„Постоје још многе задужбине које је династије Немањића, од којих је Свети Сава најславнији изданак, подигла на овом простору (Црна Гора):

– Манастир Морача 1252. који је подигао синовац Светог Саве, кнез Стефан Немањић

– Немањин брат, кнез Хумски Мирослав подигао је манастир (данас цркву) Цветог петра и Павла у Бијелом Пољу 1190.

– сам Цар Душан је 1348. подигао манастир Дуљево код Будве, посвећен Светом Стефану, који је иначе патрон средњевјековне Србије

– манастир Врањина који је задужбина Светог Саве,

– манастир Ђурђеви Ступови, који је задужбина Савиног синовца, жупана Првослава из 1213.

– и још много храмова широм Црне Горе које су подигли Немањићи. 

А највећи број тих храмова подигнут је управо у долини Лима, на простору од Плавског језера до утоке Лима у Дрину. И велики број тих храмова данас је у рушевинама, није откопан, или је само дјелимиично откопан или није обновљен.

Успомена на Светог Саву наставила је да живи на овим просторима. То се огледа у бројним предањима, легендама, топонимима:

– Савина вода на Дурмитору,

– Савин кук на Дурмитору,

– Савина вода у Брађанима код Цетиња,

– Савин поток управо овдје у Подгорици који се улива у Рибницу,

– Савини крши код села Мајсторовина у Бијелом пољу,

– Савин лакат у околини Бијелог Поља,

– Савин вир код Колашина,

– у склопу манастира Савине постоји црквица посвијећена Светом Сави српском која је подигнута за време херцега Стефана Вукчића Косаче,

– Савина главица у Доњем Врбљу,

– Савино почивало у Кржањи…

Штета што нису сви ти топоними пописани, а никад није касно.

Упоредо са тим, у Црној Гори се налази барем 15 храмова посвијећених Светом Сави који су подигнути на разним локацијама, у различитим историјским раздобљима. Имамо дакле:

– само у Паштровићу, између Сутомора и Будве, четири сеоска храма посвећена Светом Сави,

– храм, данас манастир, посвећен Светом Сави на локалитету Савина главица у Доњем Врбљу код Будве,

– имамо цркву Светог Саве у склопу комплеса манастира Савина, затим цркву Светог Саве у селу Ераковићу у Његушима/…/,

– цркву Светог Саве у селу Крајњи до, у племену Ћеклићи код Цетиња,

– цркву Светог Саве у селу Творину у Пјешивци,

– цркву Светог Саве у селу Мируша у Опотној Рудини,

– цркву Светог Саве у селу Фрутак у Бјелопавлићима код Даниловграда,

– цркву Светог Саве у селу Орах у широј околини Никшића у Пиви,

– цркву Светог Саве у Бањанима

– цркву Светог Саве која је у новије вријеме изграђена у Тивту, чија је градња почета 1940. а окончана 1967. године.

Па ево, кад је у питању и Симеон Мироточиви, Стефан Немања, Савин отац, имамо:

– саборну цркву Светог Симеона Мироточивог у Доњем Загаричу недалеко одавде у Катунској нахији,

– цркву Светог Симеона Мироточивог у селу Врелу у Бјелопавлићима испод Острога, за коју се и не зна поуздано када је изграђена.

– Саборни храм Светог Симеона Мироточивог који се увелико гради у Беранама.

Кад су у питању крсне славе и послужбице :

– 27 братстава из Дробњака славе Светог Саву,

– Давидовићи из Голије славе Светог Саву,

– поједина братства прислужују Светог Саву као приславу или послужбицу: Рамадановићи и Вукадиновићи из села Крајњи до у Ћеклићима,

– 8 братстава у Бањанима такође прислављају Светог Саву: Баћовићи, Орбовићи, Томашевићи, Антовићи, Крушићи, Матовићи, Глиговићи и још пар њих.

Као што видите, није се та традиција, како то данас дукљански неонацисти тврде, могла наметнути било каквом присилом, ни војничком ни манипулативном, ни било каквом. Како је та традиција могла опстати стотинама година? Oни на то питање немају одговор.

Могла је – јер је наравно овај народ имао српско-словенску свијест и прије 800 година кад је Сава Немањић дјеловао на овим просторима, као што је добар дио нас има и данас.“

***

„Кад говоримо о Светосављу /…/ морали би дефинисати шта је Светосавље.
Мало се ко усуђује да тај појам дефинише јер свети отац Сава није оставио доктринарни документ на основу кога би ми могли дефинисати овај појам.

Светосавље је морална народносна доктрина која се утемељивала вековима, која подразумијева да српски народ свој духовни, културни, народни државно-правни идентитет гради превасходно на темељима православне хришћанске етике – прво.

Друго – да српски народ изграђује међусобну солидарност, заједништво, и да чува свој идентитет не попуштајући инославним религијама. Дакле, оданост православљу и истовремено изградња националне слоге у циљу одбране свог народног и духовног идентитета.

Рад на очувању јединствене српске државне заједнице, и, што је врло битно /…/, саставни дио светосавске идеје је и монархизам.

Дакле (Светосавље подразумева): православље, српско национално јединство и рад на њему и монархизам. И српски интегрализам, као круна свега тога. Дакле, рад на обједињавању српскога народа на духовном, културном и на крају државно-правном плану.

Дакле, по мом мишљењу врло је дноставно објаснити овај појам (светосавље) јер нам је Свети Сава дао српску народну цркву а династија Немањића нам је дала /…/ респектабилну државу.“

_____________

Изводи из предавања проф. Предраг Вукића (+2019) на тему: „Светосавље у Црној Гори“ одржаног 12. априла 2019. у Подгорици.

Приредила редакција СРБског ФБРепортера

Извор:
ФЕЈСБУК РЕПОРТЕР