Агресивни друштвени инжењеринг: Прогласили Валтазара Богишића за Хрвата и везали му црвену кравату

категорија Црна Гора / дана 07/02/2020 у 8:35 часова /

valtazar-bogisic-

Поводом Богишићеве смрти дубровачки „Срђ“ пише: „Као учењак и књижевник, као српски законоша и славенски државник прославио је широм свијета себе, мило Српство, дубровачку домају, родни Цавтат и Конавле, одакле су му стари били. Вијеран своме поријеклу и освједочењу, прекаљен трудом и науком, он као законоша црногорски није унио у законе туђе смушене мисли, него је у њих претопио наше српске обичаје и наше српско право и дотјерао је рад до такве савршености, да му се стране законоше диве.“

Поводом хрватског предсједања Савјетом Европске уније недавно је у Подгорици одржана церемонија постављања кравате на споменик Валтазара Богишића. Церемонији су, између осталих, присуствовали градоначелник Подгорице Иван Вуковић и посланик у Скупштини Црне Горе и предсједник ХГИ-ја, Адријан Вуксановић.

И, ова весела скупина, вежући Богишићу црвену кравату, успут га прогласи и за – Хрвата!!!

Овим поводом огласио се др Данило Медин, чији коментар преносимо интегрално.

„Још један у низу покушаја да се црно прикаже као бијело, а бијело као црно, по устаљеном рецепту, а на фону све агресивнијег друштвеног инжињеринга, који ова власт спроводи у Црној Гори у последњих тридесет година. Циљ је да се од истинске Црне Горе и њеног идентитета, створи фиктивни Монтенегро, а народ завади и подијели, како би клептократска власт могла несметано да спроводи свој погани наум, увлачећи црногорско друштво у све дубљу кризу.

Нема светиње коју власт у Црној Гори поштује, а биста великана правне мисли Валтазара Богишића, окићена црвеном краватом, поново опомиње да се против њихових манипулација у свако вријеме и на сваком мјесту треба борити – истином и само истином.

Валтазар Богишић, родом из Конавала, одакле се његова породица преселила у Цавтат, након очеве смрти, наставио је школовање у Венецији, Бечу и Гисену, гдје је докторирао философију. Након тога се враћа у Беч, гдје је докторирао права 1864. године. Био је професор Универзитета у Кијеву и Одеси.

Одазвао се позиву црногорског кнеза Николе да изради Имовински законик Кнежевине Црне Горе, а након завршетка Законика у Паризу прихвата понуду кнеза Николе да буде министар правде у Црној Гори. Након министровања одлази натраг у Париз 1899.године, гдје остаје скоро до смрти. Упокојио се у Ријеци 1908. године.

Поводом његове смрти дубровачки „Срђ“ пише: „Као учењак и књижевник, као српски законоша и славенски државник прославио је широм свијета себе, мило Српство, дубровачку домају, родни Цавтат и Конавле, одакле су му стари били. Вијеран своме поријеклу и освједочењу, прекаљен трудом и науком, он као законоша црногорски није унио у законе туђе смушене мисли, него је у њих претопио наше српске обичаје и наше српско право и дотјерао је рад до такве савршености, да му се стране законоше диве.“

Осим тога, Валтазар Богишић као један од највиђенијих Срба католика, заједно са Светозаром Милетићем и Николом Пашићем био је оснивач „Уједињене омладине српске“ у Новом Саду 1866. године. Слоган овог удружења био је Богишићево: „Српство све и свуда“. Узгред речено, због репресије тадашњих аустроугарских власти, ова организација српске омладине пребачена је на Цетиње.

Господо, поштујући лик и дјело великог човјека, требало је његову бисту да окитите оном тробојком којом је данас окићена цијела Црна Гора, а којом би требало и сами да се с поносом украшавате. Валтазару Богишићу би било на понос, а вама свакако на корист.“, закључио је Медин.

Извор:
ИН4С