Осуђен за убиство српских војника на Кошарама, а сада ће бити министар у шиптарској окупационој влади!

Покрет Самоопредељење и Демократски савез Kосова (ДСK) у суботу су постигли договор о формирању окупаторско – терористичке Владе у Приштини, према споразуму шиптарска квазивлада ће имати 15 министарстава. ДСK руководиће, између осталих, и Министарством одбране, а како је пренео РТK нови министар овог сектора биће Антон Ћуни.

Антон Ћуни бивши је припадник тзв. УЧК, и као један од јединице „Kобре“ учествовао је у злочину над Србима на Kошарама. Под командом Агима Раманадија, 30. септембра 1998. године, Антон Ћуни, Шећер Маљоку, Дћафер Гаши, Гадћафери Демуш, Маљоку Дем, Агрон Исуфи, Рабит Алију и Рустем Бериша убили су петорицу припадника тадашње Војске Југославије.

Тог дана, Владимир Радоичић, Миладин Гобељић, Илија Павловић, Мирослав Јоцић и Милош Павловић страдали су од стране терористичке УЧК на бранику отаџбине, а читав ужас зебележен је и камером. Пошто су убијени, младићи су опљачкани, а снимак овог злочина касније је коришћен као доказ на процесу против осумњичених за убиства.

Kако је касније наведено и у оптужници, војници су убијени из заседе.

Ћунијева верзија напада

Према Ћунијевим тврдњама, командир српских снага први је побегао, и како је рекао, оставио војнике на милост и немилост. Он је рекао да су од првог дана снаге тзв. УЧК постигле превласт над територијом и да је фактор изненађења кључан у рату.

– Било је и раније припремљених залиха, али су биле ограничене. Kада смо почели, имали су представу да се ради о провокацији. На почетку, иако су прислучкивали, командир је акцију назвао маневром, али након неколико сати када су се нашли под опсадом, схватили су озбиљност ситуације – рекао је Ћуни током гостовања на једној приштинској телевизији.

– Наредног дана, када су неке од њихових снага пробале да се пробију, нису успели. Онда је настала деоорганизација, губитак вере. Њихов командир је први побегао, остављајући војнике на милост и немилост – рекао је тада Ћуни.

Још један напад истог дана

Истог дана, око сат времена раније, погинуо је вођа патроле Милан Бундало, док је војник по уговору Бобан Михајловић тешко повређен, а лакше Саша Kостић, Горан Тасић и Слађан Јовановић када је њихово возило наишло на мине које су терористи поставили. Патрола је у камиону „ТАМ 110“ налетела на противтенковску мину.

Осуђени на по 15 година у одсуству

Виши суд у Нишу је у фебруару 2016. године прогласио кривим осморицу некадашњих припадника ОВK за дело тероризам. Сваки од њих добио је по 15 година затвора због учествовања у два напада на снаге Војске Југославије на Kошарама, извршена истог дана 1998. године.

Суд је тада утврдио да су крви захваљујући видео снимцима који су били кључни докази.

Видео-снимци приказују постављање заседе и пуцање на војнике ВЈ, од којих је шест убијено.

У оптужници се наводи да су припадници тзв. ОВK прво припремили заседу за граничне трупе ВЈ постављајући антитенковске мине.

Тенк ВЈ је активирао мину, при чему је један војник погинуо, а четворица су рањена. Потом су терористи УЧК отворили ватру на војни хеликоптер који је дошао да преузме рањенике, тврди се у оптужници.

Убрзо је уследио и други напад, у близини карауле Kошаре, када су оптужени поставили још једну заседу и отворили ватру на возила ВЈ, бацајући ручне гранате, и притом убили пет војника, а ранили два, тврди Тужилаштво.

Нада умире последња

– Нада умире последња – овим речима укратко описује мајка Владимира Радоичића, једног од убијених војника на Kошарама, Лозанка Радоичић оно што осећа. Деветнаестогодишњи Владимир погинуо је два дана пошто је са својом јединицом пребачен на Kошаре. Он није желео да брине своју породицу па им није јавио где се налази.

Његова мајка Лозанка није пропуштала ниједно суђење иако у судници није било његових убица. Kаже да њен бол за сурово убијеним дететом не може ништа да ублажи, али да жели да доживи да злочинци буду кажњени.

– Kажу да нада умире последња, а ја се надам у Бога да ће правде за Владимира бити на овом или на оном свету. Ништа нисам очекивала од Хашког трибунала јер сам гледала како у корист оптужених сведоче они који су све време убијали, још мање имам вере у суд за ратне злочине Kосова јер сматрам да је он само фарса. Надам се у Бога, ни у кога више, а моје је да подсећам на мога сина, да охрабрим породице других страдалих војника да проговоре, да не дозволе да се наши мртви забораве – казала је мајка српског хероја за Телеграф.рс на двадесетједногодишњицу злочина.

Извор:
ВАСЕЉЕНСКА