Крај лажи

У новој епизоди РТС-овог Националног дневника, под називом „Нико нема државни врх к`о што Србин имаде“, Вучић је на путу да пазари чак 6 авиона, Тома је ипоном савладао Путина, а Дачић је матирао Србе с Космета у шеснаестом потезу. Нормално, са свих страна света, а и шире, стижу честитке на државничкој мудрости, патриотизму и храбрости, какве нема међу државницима наше епохе.

Није далеко дан кад ће деца писати у школама саставе на тему: „И после Тесле-Вучић“, или „Тома-Резолуција-Мир“, а није немогуће и „Ивица-избор између марице и Европске уније“. Збиља, мало им почасти одајемо, колико они раде у нашу корист. Омогућили су нам да се отресемо Косова, тог баласта, који нам отежава пут ка бољем животу, порастом цена и трошкова живота, као и новим и новим порезима врше превенцију дијанетеса и холестерола, услед претеране исхране, још само да, из чисто патриотских разлога, објаве да је учешће на геј паради обавезно. Ко не дође-педер.

Неће проћи ни шест месеци, ни РТС, ни сви медији заједно, неће успети да их оперу од онога што раде. Ипак, у једној ствари су успели, заједно са својим претходницима: поделили су народ на државне службенике и „остале“. Како „остали“ за пола године неће имати шта да једу, кренуће да пустоше продавнице и пијаце. Заборавиће, од глади, колико је државни врх корисних и лепих ствари урадио за Србију и повешће се за стомацима. Државни врх ће се, јамачно, наљутити и почети да шаље полицију да пребија „остале“. И-ето фрке.

Пендрек, на тренутак, сузбија глад, али то нема изглед на дуги рок. Нереди почињу да добијају политичку димензију и на врх избацују нове лидере, до тада сасвим непознате. Репресија, охрабрена од стране Запада, нараста и падају прве главе. Нереди прерастају у побуну, која се више не може контролисати.

Последњи чин: патриотска власт позива упомоћ НАТО пакт да успостави ред у Србији. НАТО се љубазно одазива лидерима у региону и почиње формална окупација. Тиме се, како год блесаво изгледало, отвара перспектива за српски народ, који слабо опажа меку окупацију, док ону другу, тврду, виде и разумеју сви.

Овај сценарио је прилично вероватан, с тим да само од воље Запада зависи да ли ће агонија успешности државног врха и државничке мудрости, од које нам кичма пуца, трајати 6 месеци, или дуже. Ако Запад буде давао неку цркавицу, потрајаће. Овде има још много патриотског посла да се обави: продаја јавних предузећа (Телекома, ЕПС-а, Србијашума…), мора још да се, преко дугова, поотима приватна и лична својина грађана, да се прогура ГМО и још неколико таквих опачина. Државни врх ће храбро прихватити све што се од њега тражи, а РТС ће нам објаснити да је то у нашем најбољем интересу.

Час када ће мука и глад надјачати страх, опасно се приближава. Овај модел владавине је, у историјском смислу, потрошен, а ускоро ће се потрошити и нада да се он може реформисати. Никад ни један систем није реформисао сам себе, тешко да ће и овај. У ставри, колико је опасна садашња власт, толико су опасни и они који и даље верују у „бољу“ демократију и тако, варајући себе, варају и народ. Просто: демократија се не да спасти, она ће опадати и даље и што пре то схватимо, то ћемо пре доћи до свежих идеја и замисли о некој новој друштвено-економској формацији, с оне стране грађанских идеја.

Радослав Видаковић / Васељенска ТВ