Нове уцене у Бриселу

ivica-dacic-ketrin-eston-i-taciОпет драма у Бриселу! Једина тема о којој су Ивица Дачић и Хашим Тачи уз посредовање Кетрин Ештон два дана разговарали јесте примена бриселског споразума. Иако су се 19. априла шефови преговарачких тимова договорили да се слажу и парафирали споразум, сада када је тема како конкретно применити то што је свако на свој начин до јуче тумачио, ситуација је постала „изузетно компликована“, с крајњем неизвеснишћу да ли ће бити договора или неће.

– На добром смо путу ка договору и разматрамо последње закључке нацрта плана примене – изјавио је јуче Тачи, док се у Београду у кулоарима владајућих странака увелико причало да је Дачић поново под великим притиском да потпише споразум онако како то желе Немци. Пред одлазак у Брисел Дачић је свом народу јасно рекао – уколико до краја недеље не буде договорен план примене споразума, немачки Бундестаг неће дати сагласност да Србија добије датум за почетак преговора са ЕУ.

Јуче је председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун рекао да Тачи настоји да од Београда издејствује што више политичких уступака.

– Покушао је у споразум да унесе и одредбу да Приштина може да одлучи о распуштању заједнице српских општина уколико се процени да је њихово деловање у супротности с косовским законом о локалној самоуправи. Томе су се, међутим, супротставили чланови делегације из странке Рамуша Харадинаја и тај предлог није прошао – казао је Дрецун.

Албанска штампа јуче је осванула с „ексклузивним“ сазнањима да косовска делегација неће прихватити посебне надлежности Заједнице српских општина, као и да су САД и Немачка дали гаранције да ће Дачић прихватити да се угасе српске институције и да се заједница формира после локалних и општих избора на Косову који би требало да се одрже на јесен. Како наводе албански медији, са Немцима и Американцима је договорено да се у Плану о примени бриселског споразума прецизира да та заједница неће бити правни наследник српских општина на северу Косова, на њу неће бити пренесена чак ни овлашћења која имају косовске општине, а њена улога ће бити – консултативна.

Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић каже да нико нема мандат, па ни премијер Дачић, да због тога што је одлучио да Србија 28. јуна добије датум за почетак преговора с ЕУ, потпише да се одриче територије или да „капитулира“.

Он каже да га не би радовао договор који ће подразумевати расформирање легитимних институција Срба на Косову јер би то значило да ће тамошњи Срби остати у вакууму и да нема никаквог утицаја државе Србије на Косову.

Састанци у Бриселу толико су пробили термин да је висока представница ЕУ Кетрин Ештон морала да руковођење дијалогом препусти директору за западни Балкан за спољне односе Фернанду Ђентилинију. Премијер Дачић отказао је састанак са представницима компаније Џенерал електрик у Београду. У делегацији Србије на састанцима су присуствовали и министар правде Никола Селаковић, саветник председника Марко Ђурић, генерални секретар Владе Србије Вељко Одаловић и саветница премијера Зорана Влатковић.

Најтеже до сада

Професор Факултета политичких наука Предраг Симић каже да је постизање договора најтежи део посла и да су разговори у Бриселу најтежи до сада.
– Када се ради о заједници српских општина, Београд би да направи заједницу, па да онда иде даље, док би Приштина да укине институције и да направи своје. И једно и друго јесте исто, али суштински различито – нагласио је Симић.

Вести из Брисела увек лоше

Слободан Самарџић (ДСС) сматра да су вести из Брисела увек лоше по Србију, а посебно по Србе са КиМ.
– У јавности се створила вештачка дилема хоће ли се споразум применити за пет дана или у октобру пред локалне изборе на Косову. Проблем је настао јер Србија има ирационалну потребу да добије датум за почетак преговора са ЕУ. Није битно да ли ће се нешто применити на брзину или касније, кад је то противуставно – оценио је Самарџић.

Пита се Меркелова, а не Вестервеле

Србија неће добити датум чак и да оцене немачког шефа дипломатије Гвида Вестервелеа буду најпозитивније, сматра Цвијетин Миливојевић.
– Вестервеле је мањински партнер демохришћана у Бундестагу, а зна се да тамо одлучују они и Ангела Меркел – каже Миливојевић и подсећа да је још 2011. Меркелова Београду ставила до знања да је услов за евроинтеграције Србије расформирање „паралелних институција“ на Косову.

ВЕСТИ