Председник Путин и нови премијер Русије Мишустин
Председник Русије предложио промене које представљају подстрек еволуцији политичког система
- Путин је не само експресно сменио свог најближег дугогодишњег сарадника, премијера Димитрија Медведева, већ је одмах предложио и новог председника Владе Русије Михајла Владимировића Мишустина. Доласком Мишустина и заменика премијера Андреја Белоусова дефинитивно се окончава ера неолиберализма у Русији.
- Путин је сменио са дужности и Генералног тужиоца Русије Јурија Јаковлевича Чајку (69) и на његово место, уз сагласност Савета Федерације, поставио је заменика шефа Истражног комитета тужилаштва Игора Вукторовича Kраснова (44), који је у чину генерал-лајтанта. Постављањем Kраснова Путин ставља до знања да ће борба против корупције бити жестока и безпоштедна.
- Да ли су промене које се спроводе историјска демократска револуција, поготово у политичком систему земље, или су формалне природе и политичка козметика која омогућава Путину да и даље влада?
- Сматрам да Путинове предложене промене представљају подстрек еволуцији политичког система који је очигледно био кочница даљег развоја, нарочито у сфери економије, социјалне политике, развоја демократије и децентрализације власти
- Промене су биле нужне, јер је бирократија Русије спора, корумпирана, без одговарајућих овлашћења и без еквивалентне одговорности, чак и незаинтересована за свој посао
- Нови Устав требало на другачији начин да регулише и повећа функционалност, ефикасност, ефективност али и одговорност регионалних и муниципалних власти.
- Промене које је Путин предложио дубоко задиру у измену политичког система Руске федерације.
- Путин оцењује: “Русија не би могла нормално да се развија и једноставно не може стабилно политички и безбедносно да постоји у оквирима искључивости парламентарне републике. Она такође мора остати снажна Председничка република”.
Пише: проф. др Милан Миле Томић
Годишње излагање Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације, пред Федералним Собрањем, изазвало је већ после његовог говора велике дискусије у руској јавности, нарочито међу политичким експертима, политичарима, економистима и другим јавним радницима из простог разлога – национални лидер најавио је (и већ делује у том смислу) промене у демографској, социјално-економској, али и политичко-уставној сфери.
Председниково излагање је истовремено изазвало нове, за многе неочекиване догађаје, као што је експресна оставка Дмитрија Медведева и кабинета његове Владе. Путин је невероватном брзином реаговао. Одмах је учинио три корака. Заштитио је Медведева постављајући га на за сада непостојећу функцију заменика Председника Савета одбране и безбедности Руске Федерације, одмах с десне стране Председника, значи до себе самога. Пред само вече, у среду, Путин је назначио кандидата за премијер-министра нове Владе која ће неоптерећена прошлошћу спровести његове замисли. Ради се о Михајлу Владимировићу Мишустину, шефу Федералне пореске службе, оног управног државног органа од кога зависи балансирани федерални буџет и економска стабилност државе. Дакле у року од само шест часова у Русији су се догодиле огромне промене, али без тектонских поремећаја. Већ сутрадан, у четвртак, Путин се састао са радном експертско-политичком групом (75 чланова) која ће радити убрзано на изради предлога Закона о променама уставних одредби у већ назначеним областима, а коју је формирала Државна Дума.
Пред великим променама: да ли ће успети Мишустин да реформише руску државу
Пре неки дан сменио је са дужности Генералног тужиоца Русије Јурија Јаковлевича Чајку (69)[1] и на његово место уз сагласност Савета Федерације поставио је заменика шефа Истражног комитета тужилаштва Игора Вукторовича Краснова (44), који је у чину генерал-лајтанта. Постављањем Краснова за Генералног тужиоца Путин жели да стави до знања да ће борба против корупције бити жестока и беспоштедна. Уједно Путин је тим потезом дефинитивно показао да има намеру да реконструише политички систем и власт на сва три стуба на којима она почива – у законодавној, извршној и правосудној грани власти.
Јесу ли промене историјска демократска револуција или политичка козметика
Шта те промене значе и шта ће оне донети? Многи сматрају да су у питању формалне реформе у поменутим областима, нарочито економским, којих је било и раније, а од којих многе нису успеле, други се опет приклањају дефиницији да се ради о озбиљним променама које указују на спровођење историјске демократске револуције, поготово у политичком систему земље, а трећи мисле, међу којима пре свега предњаче инострани медији као и домаћи и инострани досадашњи Путинови критичари, да се ради о политичкој козметици усмереној ка омогућавању уставних предуслова да Владимир Владимирович Путин и даље управља Руском Федерацијом, без обзира на којој ће се функцији налазити после истека мандата 2024. године.
О првој и трећој верзији овај текст се неће бавити из простог разлога јер аутор сматра да не треба расправљати са онима који нису добро разумели оно што је Владимир Владимировић говорио у Кремаљском дворцу, а истовремено сумња у исправност таквих ставова због већ озбиљно присутне русофобије и већ исказане од стране уморних и посусталих спољних и унутрашњих „либерала“ паушалне критике сваког потеза садашње власти Русије.
Аутор овог текста сматра да су назначене промене из Годишњег излагања Председника Руске Федерације очекиване и да представљају подстрек еволуцији политичког система који је очигледно био кочница даљег развоја, нарочито у сфери економије, социјалне политике, развоја демократије и децентрализације власти (пуномоћја и одговорности) и по вертикалној и по хоризонталној линији и на различитим новоима власти – федералном, регионалном и муниципалном.
Уставне промене
Руска дума добија значајно већа овлашћења (фото: Сергеј Чириков)
Од времена из деведесетих година када је Устав Руске Федерације донет (1994. године) много се тога променило. Такав Устав је одражавао стање у коме је Русија тада била (читај: на коленима) али истовремено је послужио, да се пре свега у последњих 20 година, централизацијом власти, земља политички, економски и социјално стабилизује, исправљајући оно што је власт деведестих експресно разградила[2]. Устав из 1994. године дао је Председнику преширока овлашћења јер је сам био у сукобу са Државном думом.[3] Дошло је време када Русија, доказујући да је изнова један од светских лидера, изврши и ову врсту промена, која ће потврдити и поспешити своје многополарно лидерство али и тенденцију још веће демократизације и децентрализације власти.
У томе се налази смисао порука Председника Русије у његовом Годишњем излагању на Федералном Собрању, макар да је он у обраћању Собрању веома много простора и времена уделио горућем проблему Русије – демографији из којега проистичу и многи негативни социјално-економски ефекти. О томе неком другом приликом, а за сада оријентисаћемо се на политичке ефекте излагања Председника Русије, пре свега на најаву промена одредби Устава Руске Федерације као и на промене у извршној ј власти.
Шта је циљ Уставних промена?
По аутору овог текста кораци које је предузео Председник Путин измениће и лице и наличје Руске Федерације. Она ће свакако већ од претходне среде 15. јануара 2020. године другојачије функционисати, што доказују хитре одлуке Председника и саме Државне Думе. Проблем функционисања власти на сва три нивоа био је приметан, нарочито у последњој деценији. Један уважени политички аналитичар Русије већ је упоредио бирократију Русије са оном из времена Аустроуграске. Спору, корумпирану, без одговарајућих овлашћења и без еквивалентне одговорности, али означио је истовремено и као незаинтересовану за свој посао.
Поготово се то односи на регионалну и минуципалну администрацију, која одиста није имала у потпуности уставне могућности да самостално доноси одлуке из домена своје зоне одговорности. За све се питала федерална администрација, која истовремено није разрадила систем контроле, поготово на трошење буџетских средстава, као и средстава опредељених за националне програме које је требало реализовати у регионима. Отуда је било и много корупционих скандала. Управо би то нови Устав требало на другачији начин да регулише и повећа функционалност, ефикасност, ефективност али и одговорност регионалних и муниципалних власти. Дакле, Устав ће суштински изменити систем вертикалне власти и координацију на тој линији.
Промене које ће се обавити на нивоу федералне власти, другачијим улогама Думе, Савета Федерације и Државног савета, као и расподелу извршне власти између председника и премијера одразиће се и на суштину хоризонталне власти, пре свега на баланс моћи између различитих субјеката власти.
У чему се састоје уставне промене?
Током традиционалне годишње поруке Федералном Собрању (Државна Дума, Савет Федерације, Државни савет, Влада, Уставни суд и други судови, високи званичници државних институција и сл.) Владимир Путин је предложио измену Устава Руске Федерације. Најављене промене пре свега односе се на измену улога Савета Федерације (горњи дом парламента, Државне Думе (доњи дом парламента)), Државног савета, овлашћења и одговорности Председника РФ, као и Председника Владе али и на статус осталих високих званичника РФ.
Суштински, предлог има за циљ да утврди нове политичке стандарде у вези овлашћења и одговорности најодговорнијих лица Руске Федерације. Једном речју уставне промене треба да дефинишу нову процедуру и суштински нов начин избора и постављања највиших руководиоца земље, односно биће именовани нови субјекти избора премијера и министара, као и других извршних и правосудних руководилаца. Истовремено изабрана и постављена лица одговараће оном субјекту који их је и поставио. То практично значи да промене које је Путин предложио дубоко задиру у измену политичког система Руске Федерације.
Мишљење је да Русији није у целости потребан нови Устав, већ озбиљне измене у појединим деловима постојећег основног закона земље, а које су неопходне ради бољег, демократичнијег и децентрализованијег функционисања државног апарата, за који се иначе у стручним круговима сматра гломазним, нефункционалним, корумпираним и сувише бирократским. По речима Владимира Владимировича о уставним променама изјасниће се народ на свеопштем гласању. Ми бисмо рекли на референдуму, иако је та реч изгледа пажљиво избегнута.
Нова и много значајнија улога Државног савета
Нове одредбе Устава требало би да садрже нову и видно ојачану улогу Државног савета – органа којим би председавао Председник, док би чланови били шефови конститутивних ентитета Федерације (председници појединих федералних република и губернатори у регионима), чланови влади, спикери Државне думе (доњи дом парламента) и Савета Федерације (горњи дом парламента), затим чланови овог у будућности важног органа били би и председнички повереници у савезним окрузима.
Улога Думе (доњи дом парламента) биће драматично промењена. По садашњем Уставу Председник РФ добија сагласност од Државне думе за именовање премијера, након чега он сам именује њега и све остале министре. Измена се састоји у појачаном утицају Думе на извршну власт тиме што ће бирати Премијера на предлог Председника. Државна дума, такође, требало би да добије право да изабере потпредседнике и министре у Влади, такође на предлог Председника.
Влада одговара подједнако и Парламенту и Председнику. Након избора Председник губи право да одбаци избор Премијера, потпредседника и чланова Владе. Једноставно биће у обавези да прихвати избор Думе. На овај начин Дума стиче право као и у другим парламентарним демократијама да бира извршну власт, јер је такво право стекла од народа – на парламентарним изборима.
Међутим, Русија остаје председничка република, са поменутим ограничењима које ће имати шеф државе. Путин је то образложио на следећи начин: ”С обзиром на свој историјски, културни, многонационални, многоконфесионални и географски контекст Русија не би могла нормално да се развија и једноставно не може стабилно политички и безбедносно да постоји у оквирима искључивост и парламентарне републике. Она такође мора остати снажна Председничка република”.
Председник ће задржати основна овлашћења, укључујући и могућност, у изузетним ситуацијама смену министара, директну контролу над одбраном и структурама силе као и над правосудним и правним системом. Међутим, што се тиче контроле над безбедносним структурама председник ће моћи да назначи све шефове институција из одбранбене и безбедносне сфере, али само уз консултацију са Саветом Федерације. Ово би требало да учини рад безбедносних и правосудних структура транспарентнијим и одговорнијим друштву.
Такође, начела јединственог система власти требало би утврдити Уставом, јаз између државних и локалних власти треба премостити. Права локалне самоуправе морају се проширити, што ће утицати подједнако и на демократичност али ће уједно утицати на децентрализованији систем одлучивања, који се данас у Русији “запетљао” превеликим централним, административним и бирократским баријерама и упливима. Између осталог уставне промене односиће се и на социјално-економску феру.
Убудуће Устав ће гарантовати унапред предвиђеном индексацијом годишња повећања социјалне помоћи, пензија, материнског капитала, помоћи породицама са много деце и слично. Закони у тој области показали су се као недовољни. Једно је када се крши закон а друго када се крши Устав!
Врло је важно рећи да ће нове одредбе Устава регулисати и питање домаћег законодавства у односу на међународно. Домаће ће имати преимућство у односу на међународно законодавство. Признаће се међународне одлуке али које нису у супротности Устава Русије.
Занимљиво је да су страни медији најпре коментарисали предлог промене Уставне одредбе која ће регулисати забрану обављања политичких и других јавних функција грађанима Русије који имају двојно држављанство. Поучена својим али и искуством других земаља у окружењу Русија сматра да двојно држављанство не може бити гаранција лојалности отаџбини али и обавезама које захтева одређена државна или јавна функција.
Закон о променама уставних одредби већ је усвојен у Државној Думи, што значи да је дефинитивно започео процес променеУстава, којиће се завршити свенародним изјашњавањем.
Крупне промене у извршној власти
У уторак, 21. јануара, Владимир Владимирович у консултацији са Мишустином саставио је нови владин кабинет, који је Руска Дума одобрила. У саставу Владе дошло је до многих озбиљних промена, о чему ћемо овде посебно говорити. Влада има првог заменика премијера и још девет заменика, а свака од тих функција носи овлашћења и одговорност за поједине области. Такође Влада ће имати још 20 министара.
Ново име међу заменицима је Андреј Ремович Белоусов[4](60). Истакнути је економиста и противник неолибералног концепта економског развоја, до сада на дужности помоћника Председника РФ. На дужности првог заменика замениће Антона Силуанова, који ће убудуће задржати само функцију министра финансија. Наравно, подразумевајуће је да ће Белоусов руководити економско-финансијским и инвестиционо-развојним блоком у Влади. Руска јавност, осим оне либералне и прозападне, која је у огромној мањини, изузетно је добро примила вест да ће Белоусов бити први заменик Премијера. Руски политички аналитичари сматрају да ће се доласком Мишустина и Белоусова дефинитивно окончати ера неолиберализма у Русији.
Међу заменицима нова имена су: Дмитриј Јурјевич Григоренко[5] (41), Викторија Валеријевна Абрамченко[6] (45), Марат Шакирзјанович Хуснулин[7] (54), Алексеј Лонгинович Оверчук[8] (56) и Дмитриј Николајевич Чернишенко[9] (52). На својим дужностима остали су Јуриј Иванович Борисов, Татјана Алексејевна Голикова и Јуриј Петрович Трутњев.
Што се министарског састава тиче важно је напоменути да су на својим дужностима очекивано остали Сергеј Викторович Лавров (инострани послови), Сергеј Кужугетович Шојгу (одбрана), Владимир Александрович Колокељцев (унутрашњи послови) и Александар Валентинович Новак (енергетика), са још неколико министара из претходног састава.
Много је нових имена. Више од половине, тако да се може рећи да ће „дувати неки нови ветрови“ у руској Влади, с обзиром да је стара под вођством Медведева трпела свакодневне критике јавности али и политичког естаблишмента, нарочито оног из Државне Думе.
О Путиновој улози после 2024. године
Политички аналитичари Русије сматрају да су заменици премијера и министри врхунски професионалци у својим областима, али и већ искусни и прекаљени политичари. Говоре да никада до сада у Русији није таква Влада састављена што указује на решеност руководства земље и самога Путина да се избори са проблемима али и новим пре свега економско-социјалним изазовима. Новца у буџету има довољно, он је „дебело“ суфицитаран али због неефикасности програми се не реализују оном брзином којом би у краћем року стигли до обичног човека. Суфицит од неколико трилиона рубаља се слабо троши, а још више има трилиона у резервном фонду који се буџетски преноси из године у годину јер нема програма, а и ови који постоје нису донели добробит обичном човеку. Путин то хоће да измени и отуда оваква Влада.
Остаје да се одговори на питање које много брине иностране медије и стране политичке кругове. Шта ће Путин радити када му истекне мандат 2024. године? Прелази ли на функцију Премијера? Или тражи неко друго место?
Да хоће да буде премијер не би доводио Мишустина, а и сам није заинтересован да ради оперативне послове којих му је преко главе и на овој функцији. Да ли ће се наћи негде на релацији Председника Горњег дома – Савета федерације или ојачаног Државног савета питање је које још увек нема одговора. Суштина је у томе што Русија и у наредној деценији мора изнаћи начине да политичар калибра Владимира Владимировича Путина учествује у политичком животу Русије али и да задржи међународне позиције које он лично има.
Проблем је у томе што ниједна до сада „понуђена“ функција, мимо председничке коју више не може да обавља, не обезбеђује уплив у међународну политику, у којој је Путин највећи светски ауторитет.
………………………
[1] Иза себе има каријеру министра правде у периоду 1999-2006. На дужности генералног тужиоца налази се од 2006. до 2020. године. Уједно био је у то време по дужности члан Савета безбедности Руске федерације. В. В. Путин назначио га је 2020. године опуномоћеним представником Председника за Северно-кавкаски федерални округ.
[2]Канадски истакнути експерт, један од најзначајних научника у свету, професор менаџмента и организације Хенри Минтзберг изнео је тезу да угрожене организације прилазе централизованом начину управљања, управо да би се у тешким временима заштитиле од спољних и унутрашњих непријатеља. На жалост у последњих тридесет година Русија се суочила са страховитим спољним оптужбама, нападима, претњама, санкцијама, изолацијом, понажавањима и неуважавањима. Истовремено приморана је да се „брани“ од либералне опозиције, финансиране из иностранства, која је прегласна и агресивна иако у укупном износу не може на изборима да достигне више од три (3) одсто гласова!
[3]Сетите се догађаја када је Државна дума била бомбардована од пројелциновских снага.
[4]Белоусов је истакнути економски научник и један од најцитиранијих руских аутора у светској економској литератури
[5]Долази са дужности заменика шефа Федералне пореске службе, одакле је и премијер Мишустин.
[6]До сада обављала дужност заменика министра економског развоја
[7]За њега кажу да је поред мера Москве Собјанина заслужан за изградњу главног града Русије, који је постао светска метропола.
[8]Такође долази са позиције заменика шефа Федералне пореске управе
[9]Биће задужен за културу, туризам и спорт. Постао је познат и признат као председник организационог комитета Олимпијаде у Сочију. Руководи професионалном Континенталном хокејашком лигом од 2014. године, другом по снази и финансијској моћи лиге у свету, после НХЛ. Долази са дужности генералног директора и председника Управног одбора „Гаспром медија холдинга“.
Извор: Између сна и јаве
