Светиње

Славне вијоре заставе,
Носе их свете литије,
И овај пас да прославе,
Пишу се опет житије.

Ђе текло, опет жубори,
Буди се гора камена,
Тврд ли је камен у гори
И вјера чиста, стамена.

Тврд ли је завјет предака,
Што ђецу с Неба заклињу:
Брука је болест опака,
Не дајте ђецо светињу.

За част смо, ђецо, гинули,
С поносом да нас помињу,
Не дајте, јесте ли чули,
За живу главу светињу.

Разговор вјечност купује,
Ђед унука опомиње,
Небо се само радује,
Чувај нам чедо светиње

Невен Милаковић

Извор: ИН4С