Због новог аутопута до Зрењанина Србија ће платити Ал Дахри оно што им је продала 2018?

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић потписала је јуче Меморандум о разумевању и изради планске и техничке документације за изградњу ауто-пута до Зрењанина, са кинеском компанијом “Чајна Шандонг Интернешнал”.

Како је министарка најавила документација за тај пројекат ће бити готова ове године,а приликом потписивања Меморандума представљена је и мапа новог идејног решења.

На основу предложеног коридора ауто-пута Београд-Зрењанин-Нови Сад, од петље Борча до петље Нови Сад – исток, градиће се 12 петљи, мостови преко Тамиша (два моста) и Тисе и надвожњак преко железничке пруге код Перлеза.

Петље су предвиђене у чворовима Овча, Сефкерин, Ковачица, Орловат, Ечка, Арадац, Жабаљ, Каћ и Нови Сад-исток. Дужина ауто-пута од петље Борча до крајње тачке на обилазници око Зрењанина биће 58 километара, а од Зрењанина до Новог Сада 45 км.

Оно што упада у очи је чињеница да нови аутопут неће ићи трасом садашњег Зрењанинског пута!

Из представљене мапе је јасно да држава покушава на све начине да, обилазном трасом, избегне да нови аутопут иде преко парцела које су продате Ал Дахри у октобру 2018.

Поређењем парцела које су продате Ал Дахри са мапом новог идејног решења, највећи проблем ће бити деоница од Борче до Глогоња, где би држава и даље могла доћи у ситуацију да откупљује оно што је продала 2018.

Уколико држава ипак буде принуђена да од Ал Дахре откупљује земљиште, исте парцеле ће морати да откупљује по тржишној вредности, по вишеструко већим ценама од оне по којој је земљиште продала.

Држава је месецима пре продаје земљишта ПКБ-а компанији Ал Дахра, планирала проширење Зрењанинског пута односно изградњу брзе саобраћајнице од Београда до Зрењанина.

Најмање 27 парцела које су продате Ал Дахри налазе се одмах поред Зрењанинског пута и обухваћене су Просторним планом Министарства грађевинарства за изградњу брзе саобраћајнице Београд-Зрењанин. Тај план је прошао јавни увид у априлу 2018, пет месеци пре продаје имовине ПКБ-а.

На основу тог плана, а непосредно након продаје имовине ПКБ-а, Управа за капитална улагања АП Војводина спровела је тендер за израду техничке документације за изградњу брзе саобраћајнице до Зрењанина.

У тендерској документацији се наводило и то да је „пројектант обавезан да се придржава решења из Просторног плана Министарства грађевинарства”.

Тек након што је у медијима објављено да је држава Ал Дахри продала земљиште ПКБ-а, које је према важећем плану било предвиђено за проширење постојећег пута и изградњу брзе саобраћајнице Београд – Зрењанин, надлежни су почели да тврде да се од тог плана одустало и да ће се уместо брзе саобраћајнице градити аутопут.

Нико међутим није одговорио на питање ко је одговоран што представници надлежних институција нису водили рачуна о томе које је земљиште требало да буде изузето приликом продаје некадашње имовине ПКБ-а.

Грађани ће морати да плате пропуст државе, било за откуп парцела од Ал Дахре или за евентуално заобилажење тог земљишта, изградњом дуже, а самим тим и скупље трасе.

Приватизацију имовине ПКБ-а реализовало је Министарство привреде у сарадњи са Градом Београдом као власником ПКБ-а, а на основу закључака Владе Србије. План изградње брзе саобраћајнице, као и нова идеја изградње аутопута, у надлежности је Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Компанија Ал Дахра из Уједињених Арапских Емирата је кроз приватизацију имовине ПКБ-а постала власник 17.000 хектара пољопривредног земљишта Београда по цени од 4.700 евра по хектару.

Приватизација је спроведена одлукама, споразумима и закључцима које су доносили представници власти од 2009. године до данас, упркос томе што је продаја пољопривредног земљишта забрањена законима Србије.

Извор:
МАГАЦИН