И док Србија спава сном ,,праведника“ – или – ко данас брани СПЦ, Србе и чист ваздух

Јовањдан

Аутор: Наташа Миљевић

Већ дуже време примећујем (као и неки блиски људи са којима водим такве разговоре), да је ,,успаваност“ Срба у Србији потпуно неприродна – одсуство реакције на било који догађај (осим бескрајних расправа по мрежама), одбијање да се прихвати очигледна истина, прихватање све драстичнијих друштвених ,,иницијатива“ које воде у потпуну личну, породичну и професионалну деградацију, па све до млаких реакција на најнеприхватљивије појаве, које потом брзо утихну…- говоре о некој врсти тешке седације, која заиста почиње да личи на наркоманију, масовну, читаве нације.

У основи, та седација је вишеструка и одвија се на више нивоа. Покушајте да паузирате са мрежа неко време и видећете све много јасније.

Професор др Несторовић, наш чувени пулмолог, сада се огласио поводом овог проблема и јасно назначио да је Србија предмет (а ми заморчићи) америчког пројекта за контролу ума, која се одвија комбиновањем употребе мобилних телефона, кемтрејлса и одређених фреквенција које активирају стања флегматичности. Али не само та.
У цркви, нарочито у монашким круговима, то се одавно зна, само је ткзв. ,,грађански“ део нације такве наводе проглашавао до сада ..теоријом завере“.

На тако припремљене умове наше нације, могуће је потом применити и све остало – манипулацију медијима, додатну седацију ,,грандовима и ријалитима“, деградирати јавни морал до тачке одвратности, омладину потпуно развратити и заробити интернетом и мрежама, са крајње неетичким садржајима (и потом их послати на Запад да се асимилују тј. глобализују, већ тако и припремљени), а најнеадекватније особе прогласити ,,очевима и мајкама“ нације. Наравно, сви ови процеси су детаљно промишљени, са крајњим циљем потпуне контроле становништва, која је очигледно врло злонамерна.

То се у Србији спроводи већ дуго, а сада је и на научној инстанци потврђено.

Свети оци говорили су да је једини лек од таквог ,,замагљеног“ стања ума – Свето причешће.

И зато смо у последњих пар недеља добили и потпуно отворене и јавне наводе Нато и Еу званичника, да је њихов главни непријатељ на Балкану – СПЦ.

Обожење нације, масовно, што је и била велика жеља свих наших Светих, очигледно је једини одговор на све нападе и једина одбрана.

Надам се само да величанствене и дивне литије и протесте наше браће и сестара Срба у Црној Гори који бране СПЦ и уместо нас, нећемо гледати на начин као до сада, када се нешто око нас искрено покрене – са дивљењем, али потом и старом апатијом, пробуђени само на час таквим догађајима или величанственим пливањем за Часни Крст широм земље јуче, на Богојављење. Хоћемо ли послушати глас ,,вапијућег из пустиње“ макар сада? Или сачекати још, да се ,,Небеска Литургија“ изврши и у оним својим најмрачнијим предвиђањима?

И зато – основно питање за сваког од нас је – желимо ли бити у таквом стању ума и тела, сада када нас мириси рата окружују са свих страна или желимо бити будни и почети са покајањем од првог где је то могуће – самог себе? Јер у тој одлуци (а изговора ни времена више нема) је почетак главне терапије – терапије за буђење Србије.