Службе Српске 1992. прислушкивале разговор Сулејманија са Алијиним кабинетом?

ПОВОДОМ СУЛЕЈМАНИЈЕВЕ СМРТИ – ТРОДНЕДНА ЖАЛОСТ У ИРАНУ, У САРАЈЕВУ ЈЕ НИЈЕ БИЛО, АЛИ…

• Хасан Хајдар Диаб, новинар загребачког Вечерњег листа, прије пар година интервјуисао је генерала Касема Сулејманија који му је том приликом, између осталог, рекао да је боравио у БиХ током ратних сукоба 90. година и да је увијек био тамо гдје је муслиманском народу требало помоћи
• Београдски медији су Сулејманија довели у везу са Шефиком Џаферовићем, бошњачким чланом Пресдсједништва БиХ, у рату начелником Центра служби безбједности Зеница, наводећи да су се тих ратних година састали у Зеници
• Џаферовић то негира, али постоје тонски записи српске обавјештајне службе, направљени средином 1992. године, када је висока иранска делегација стигла на Игман и „заштићеном везом“ комуницирала са кабинетом Алије Изетбеговића. Српски обавјештајци су пресрели разговоре који су се у првој фази одвијали на енглеском а у другој на персијском језику, и били у току договаране сарадње између Ирана и Сарајева
• С обзиром да се у Сарајево није могло (тунел испод аеродрома биће прокопан касније) – заказан је састанак у Зеници. Након састанка услиједио је долазак 20 Пасдерана (припадника Исламске револуционарне гарде, јединице којом је командовао Сулејмани) на испомоћ снагама тзв. армије БиХ
• НАТО (СФОР) извео је 16. фебруара 1996. десант на `ирански камп` у Погорелици и заплијенио велику количину експлозива, сатних механизама, много оружја али и планове за терористичке нападе на више циљева.  Све се изводило форми обуке. Међу ухапшенима била су и четворица инструктора из Иранакоји су протјерани, али је ирански утицај у БиХ остао
• Техеран утицај у БиХ остварује преко институција које је основао и финансијски подржава као што су Институт Ибн Сина, Фондација Mulla Sadra, Персијско-босански колеџ итд. На медијском пољу неприкосновена је ТВ Сахар, иранска тв станица на бошњачком језику

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

УБИСТВО иранског генерала Касема Сулејманија била је планетарна вијест, али и повод да амерички Конгрес предложи Резолуцију 466 у којој се откривају разлози за смрт овог, често се тврдило, најспособнијег иранског генерала, иначе вође Кудс јединица, врло присутних на сиријском ратишту.

Убиство Сулејманија извршено је сходно наредби америчког предсједника Трампа 3. јануара ове године ракетним нападом дронова убица.

Сем Сулејманија погинула је и читава његова пратња у којој се налазио и високи функционер војске Ирака, земље на чијој територији је напад и изведен.

Ирачки парламент је наложио да америчке трупе напусте Ирак, а Иран најавио освету, што се у виду ракетних напада на америчку базу на ирачко-иранској граници убрзо и догодило.

Американци су Сулејманија ловили мјесецима, али се он увијек вјешто извлачио из постављених замки до тог по њега кобног дана када је слетио авионом из Дамаска.

На Блиском истоку игре без граница.

Јасно је да Американци настоје да оправдају своју акцију која је „узбуркала духове“, али Конгрес није мјесто гдје можете износити шта пожелите без икаквих доказа. То нарочито важи за обавјештајну заједницу, јер од мишљења надлежне комисије Представничког дома зависи да ли ће бити одобрена средства за обавјештајне операције.

Тако, према наводима из америчке Резолуције, Сулејмани је припремао терористичке нападе на неколико америчких амбасада и других циљева у низу земаља, између осталих и у Босни и Херцеговини. Како се тврди, акције су биле планиране за 31. 12. 2020.

Сулејманијева смрт у јавном дискурсу покренула је више питања. На примјер, ако је постојала мета у БиХ, која је требало да буде нападнута уочи Нове године, логично је да је постојала мрежа помагача међу локалним становништвом која је акцију припремала.

Можда је и извршилац „локалац“, а не Иранац, пристигао из Техерана. У сваком случају обавјештајна припрема, обезбјеђење одступнице, једном рјечју – логистика, то је био посао домаћих људи. Којих?

Ко чини мрежу помагача терористима у БиХ? Хоће ли агенције за провођење закона у сарадњи са америчким обавјештајним службама дати одговоре на наведена питања и предузети одговарајуће мјере?

Својевремено је прављена тзв. мрежа подршке хашким бјегунцима, а они који би се на њој нашли били ускраћени за основна људска права попут права на рад, појединима су одузимана и лична документа на основу ничим и никад поткрепљених оптужби.

Укратко, пуне руке посла за парламентарне комисије за надзор над радом сектора безбједности чија попуна је у току, а које би требало од надлежних институција да траже одговоре на низ питања.

Хасан Хајдар Диаб, новинар загребачког Вечерњег листа, прије пар година интервјуисао је генерала Сулејманија који му је том приликом, између осталог, рекао да је боравио у БиХ током ратних сукоба 90. година и да је увијек био тамо гдје је муслиманском народу требало помоћи.

Београдски медији су Сулејманија довели у везу са Шефиком Џаферовићем, бошњачким чланом Пресдсједништва БиХ, у рату начелником Центра служби безбједности Зеница, наводећи да су се тих ратних година састали у Зеници.

Да постоје основе за изнијету тврдњу, што Џаферовић негира, свједоче и тонски записи српске обавјештајне службе, направљени средином 1992. године, када је висока иранска делегација стигла на Игман и „заштићеном везом“ комуницирала са кабинетом Алије Изетбеговића.

Српски обавјештајци су пресрели разговоре који су се у првој фази одвијали на енглеском а у другој на персијском језику, и били у току договаране сарадње између Ирана и Сарајева.

С обзиром да се у Сарајево није могло (тунел испод аеродрома биће прокопан касније) заказан је састанак у Зеници. Након састанка услиједио је долазак 20 Пасдерана (припадника Исламске револуционарне гарде, јединице којом је командовао Сулејмани) на испомоћ снагама тзв. армије БиХ.

Формиране су и „Шеве“, злогласна јединица за специјалне задатке ( у чије злочине се убраја и ликвидација 12 заробљених припадника ЈНА у Великом парку у Сарајеву 1992. године).

Према свједочењу Мунира Алибабића, у рату начелника Сектора државне безбједности у Сарајеву, Шеве су биле под директном командом Шуре, елитног дијела радикалне елите СДА.

Војне формације под командом вјерског врха – и тај примјер свједочи да су модели из Ирана били узор за ратну клику СДА.

Двојица припадника Шева 15. јуна 1994. године била су упућена на диверзантско-терористичку обуку у Иран. Затим ће Иран у сарадњи са АИД-ом (од 1994. године званичан назив за муслиманску обавјештајну службу)формирати камп за обуку у Погорелици надомак Сарајева.

НАТО, односно СФОР је 16. фебруара 1996. године извео десант на камп у Погорелици и заплијенио велику количину експлозива, сатних механизама, много оружја али и планове за терористичке нападе на више циљева.

Све се проводило под формом обуке. Међу ухапшенима била су и четворица инструктора из Ирана. Ирански инструктори су протјерани, на инсистирање Америчке амбасаде смијењени министар унутрашњих послова и министар одбране у Федерацији БиХ, али је ирански утицај у БиХ остао.

Данас Исламска Република Иран утицај у БиХ остварује преко институција које је основала и финансијски подржава као што су Институт Ибн Сина, Фондација Mulla Sadra, Персијско-босански колеџ итд.

На медијском пољу неприкосновена је ТВ Сахар, иранска тв станица на бошњачком језику.

Програм ТВ Сахар се, иначе, емитује из Техерана.

Поводом убиства Сулејманија ТВ Сахар је организовала два специјална издања емисије „Из другог угла“. Убиство генерала Сулејманија у Сарајеву је, како за ТВ Сахар тврди политолог Златко Хаџидедић, „дочекана са шоком и невјерицом“, док је у Републици Српској била повод за подсјећање на ратне дане и муџахединске јединице које су над заробљеним српским војницима спроводили ритуално одсијецање глава.

Поводом Сулејманијеве смрти у Техерану је проглашена тродневна жалост. У Сарајеву дана жалости није било.

Смрт генерала Сулејманија је примјер да и догађај наизглед далеко од нас зна да покаже да је Босна и Херцеговина дубоко подијељено друштво и да ратне ране никако да зацијеле.

Извор:
СВЕ О СРПСКОЈ