Вида Петровић Шкеро: Страшан аутогол и незнање Министарства правде, њихову изјаву је демантовао амбасадор Француске „код нас председник државе не бира судије, Високи савет их предлаже, а председник именује“

Ми смо дозволили да наше Министарство, преко државног секретара, покаже незнање и да каже нешто што амбасадор (Француске) демантује и каже – код нас председник државе не бира судије, код нас Високи савет предлаже, председник их именује, и то су две различите ствари“, истиче Петровић Шкеро, додајући да је то један страшан аутогол. Како је додала, то показује да Министарство правде не говори тачно, или не зна.

Бојим се да наш најбољи студент није научио неке делове права тако да разуме суштину шта је владавина права и подела власти и шта је посао тужиоца и судије, и да судија не суди на реч председника – нити ослобађа нити некога осуђује, нити тужилац може то да уради, навела је у Дану уживо Вида Петровић Шкеро, председница Врховног суда у пензији. Шта хоћемо – да у овој земљи лаици и политичари суде, упитала је.

Петровић Шкеро, на питање да ли је изјава државног секретара о екстерној контроли, па Вучића – да га не занима да је има, претња или испитивање могућности увођења тако нечега, одговара – и једно и друго.

„Наравно да преставља лаку претњу судијама које треба да знају шта ће се десити. А с друге стране, то је обраћање грађанима који су по природи поступака који теку пред судом – 50 одсто незадовољни, јер један добија, а други губи. Имамо председника Вучића који је увек незадовољан када се по било ком основу неко не ухапси, не подигне оптужница, али гле чуда само у односу на неке, а при томе немамо бригу када се ништа не дешава, и када јавност не зна ништа поводом Крушика, када се годинама не зна како се дешава утужење поводом Херцеговачке, када се годину дана чека да тужилац дође до снимка… То је врло, онако, пробирљив избор – када смо насикирани да не можемо да трпимо ни судије ни тужилаштво ни никога на свету“, истакла је Петровић Шкеро, гостујући у Дану уживо.

Она је подсетила да је Министарство правде почело с причом промене Устава пре више година и то с тим да би председник Србије требало да учествује у избору тужилаца и судија. Високи савет судства у Француској деценијама предлаже судије, председник државе их именује, веома свечано, веома лепо и на тај начин диже ауторитет тим судијама и ништа друго, каже гошћа Н1. „Ми смо дозволили да наше Министарство, преко државног секретара, покаже незнање и да каже нешто што амбасадор (Француске) демантује и каже – код нас председник државе не бира судије, код нас Високи савет предлаже, председник их именује, и то су две различите ствари“, истиче Петровић Шкеро, додајући да је то један страшан аутогол. Како је додала, то показује да Министарство правде не говори тачно, или не зна.

Катарина Голубовић, председница Комитета правника за људска права ЈУКОМ, каже да је ова идеја није изненадила и да се кроз изјаву државног секретара Министарства правде добио још један аргумент због чега то министарство, како каже, не може да води посао промене Устава и доношења уставних амандмана, нарочито кад је у питању област правосуђа.

Голубовић каже да Јуком већ две године прича да тај процес треба да се измести из Министарства, „да мора да се води у Скупштини, од стране надлежних органа“.

Она наводи и да су упорно тражили да виде ко заправо ради на предлагању и изради уставних амандмана и решења која су ишла у Венцијанску комисију, а да су добили одговор да раде државни службеници у Министарству правде. Нико именом и презименом, од стране стручњака, дакле професори који су најпозванији да дају решења, нико није хтео да стане иза уставних амандмана, наглашава Голубовићева. Наглашава да су ти државни службеници, који раде на решењима, морали пре свега да прочитају документа Венецијанске комисије, где је јасно наглашено да избор судија и тужилаца не врши председник Републике већ једно правосудно тело, где председник учествује с једном протоколарном улогом.

Чини се да ове изјаве најављују усвајање уставних амандмана у неком другом облику, оценила је гошћа из Јукома.

Говорећи о уставним амандманима, Вида Петровић Шкеро каже да се годину и нешто ништа не дешава. Само имамо једно штуро обавештење – „сачекајмо да прођу избори, па ћемо кренути, сада не знам да ли ћемо кренути испочетка, да ли ће доћи до промене Владе, што се стално најављује, па ће она дати неке нове предлоге“, каже Петровић Шкеро. Када говоримо о референдуму, у току је претходни поступак измене Закона о референдуму, који ће омогућити, како је сада у радној верзији наведено, да је од изашлих потребна већина за изгласавање на референдуму, што значи – изаћи ће пет грађана, троје ће рећи „да“, и добићемо нови Устав, наводи Петровић Шкеро.

Истиче да се председник наше државе врло селективно брине о нечему, а о нечему.

„Председник каже – нешто се мора урадити, они ништа не ваљају, не ваља тужилаштво, не ваља суд, ето управо за човека за кога сви знају (Филип Кораћ)… Ја не знам, док немам доказ, као правник и претпостављам сви озбиљни људи у овој држави не знају да је неко нешто урадио док немамо доказ за то. Али, наш председник зна и тврди да не пресуђује. Исто тако врло добро зна ко не учествује у корупцији, и ко није повезан са производњом дроге у Јовањици, и врло добро зна ко треба да буде и ко не треба да буде крив. Шта ћемо даље сада рећи за тужиоца који је водио поступак за ову последњу аферу? Да ли ће сада он да затражи да оде на полиграф, да се тамо исполиграфира и да се каже – не он није у спрези са клриминалцима… Или ће то да уради републички тужилац који нам се уопште не јавља, или ће само да се закуне, да каже ја знам да то није тако… Да ли је то довољно? Да ли су наше гране власти исте и једнаке и да ли постоје одређене гране власти или појединац који је изнад свих власти? То је питање које постављам. И сваки грађанин мора да се запита да ли ће бити на мети политике“, каже. Вида Петровић Шкеро пита и откуд председник све то зна. „Да ли се ти подаци дају и неком другом? Јер ако ти подаци, у фази поступка, долазе до председника државе, а зашто не би отишли до криминалца“, пита.

Па хајде да укинемо институције, каже саркастично Петровић Шкеро. Ако може да процени који судија је најбољи судија, и који је тужилац најбољи тужилац, каже гошћа Дана уживо, ја очекујем да ме сутра оперише хирург, кога је поставио председник државе, јер је он проценио да је стручњак.

„А ја се бојим да наш најбољи студент није научио неке делове права тако да разуме суштину шта је владавина права и подела власти и шта је посао тужиоца и судије и да судија не суди на реч председника, нити ослобађа нити некога осуђује, нити тужилац може то да уради. Јер ако до тога дође, ми заиста немамо више, ни у траговима, владавине права и мислим да је ово све улазак у такву причу“, истакла је Петровић Шкеро.

„Шта хоћемо – да у овој земљи лаици и политичари суде?“

Голубовићева каже да све ово што се дешава последњих недеља се не ради само о одбрани судства, већ и о одбрани права, јер независан судија јесте људско право – део права на правично суђење, подсећајући на случај судије Миодрага Мајића.

Петровић Шкеро наглашава то да и тужиоце и судије бира Скупштина, а да је видела да један посланик (Маријан Ристичевић), и то се понавља, „захтева да се покрене поступак разрешење гле чуда судије Миодрага Мајића“, из разлога што је донео неке две пресуде.

„Ја сам просто уплашена шта ће бити са правосуђем, зато сам и дала пример хирурга, где ћемо једног трнутка имати и такву врсту избора стручњака од стране политичких тела. Тражимо с једне стране екстерну контролу, а онда, неко ко је посланик каже да треба да се разреши због тога што је донео пресуде. Што значи да посланик никад у животу није, за свој мандат, није погледао заиста Устав, и утврдио да судија не одговара за мишљење – не може сносити последице разрешења, приликом доношења одлуке, давања гласа. Код нас важи принцип судског већа и да никад судија неће такву врсте одлуке, са таквим казнама које су запрећене, донети сам одлуку“, истакла је.

Подсетила је да је и судија Мајић изабран у Скупштини и упитала: „Шта хоћемо, шта желимо у овој земљи, да потпуни лаици и политичари суде“.

Упитала је и шта је екстерна контрола – јел „овога морате да осудите, овога не, овога морате да нахватате бар за нешто, било да имамо или немамо доказе, јер ми, гле чуда, штитимо нашу децу, која можда једу храну која расте одмах поред дроге (Јовањица)“. „Али ништа не знамо више осим да се ту нашло неколико тона дроге, ништа не знамо о томе шта се дешава у Крушику“.

Извор:
НСПМ