30 речи које више нико не користи у Србији: И лепше и корисније од оних којима су замењене

Ако кажете да вечерас идете “до чаршије” неко ће вас вероватно и разумети, али куда сте се упутили ако идете “на чаир”? И ко вас то прати када са вама иде и “дост”? Још кажите да ћете успут свратити до “џамбасина” и никоме највероватније неће бити ништа јасно!

Представљамо вам речи за које многи од вас вероватно нису никад чули. У питању су позајмљенице, понајвише турцизми, који су одавно изашли из употребе иако нису ништа мање корисне или “лепе” речи од других – савременијих туђица у нашем језику. Зато, бришемо прашину са неких од тих израза и представљамо вам 30 српских речи које су користили стари Срби, а чије значење данас ретко ко зна!

АЖАМИЈА – Неискусан невешт, млад човек (у народној поезији – неискусно, неразумно, наивно, лудо дете)
БРКЉАЧИТИ – нејасно говорити, мумљати, брондати
ВАЈКАТИ – жалити се, кајати се; “Не вајкај се на живот, већ се ватај каквог честитог посла!” – вели народна пословица.

ГЕКНУТИ – умрети, али и пропасти (финансијски)
ДОСТ – пријатељ, а одатле је ДОСТЛУК – пријатељство
ЂИДИЈА – обешењак, силеџија, насилник (тур.), код Срба може да буде и јунак, делија, занесењак који изазива дивљење
ЕГЕДА – виолина; “Са својом дворском музиком (с егедама) и с неколико момака … пошаље [их] у цркву те се венчају” – Вук Караџић
ЖДРЕПЧОВИТ – коњ које је спреман за парење, али у пренесеном смислу и мушкарац који мисли само на “шврљање и швалерисање”
ЗУЛУМ – насиље, неправда; “Ту кнезови нису ради кавзи, Нит су ради Турци изјелице, Ал’ је рада сиротиња раја, која глоба давати не мозе, ни трпити Турскога зулума” – народна песма “Почетак буне против дахија”
ИЗВАНЉУДНИК – нечовек, човек без људскости
ЈАРА – велика врућина ако се односи на временске услове, али може да значи и повишену температуру тела, грозницу

КУВЕТ – моћ, сила, снага
ЛИПЦАЛ – угинуо, обично се односи на животињу. Одатле је настала реч “ЛИПСАО” са истим значењем
неџтпаге
ЉЕСАК – сјај, одблесак; “Од љеска зимског сунца … изгледало је то пиво прозирно” – Петар Пеција Петровић
МАКАЊА – мало, сићушно дете, ситно “попут макова зрна”
НЕКЊА – прекјуче
ЊЕГОВСКИ – карактеристичан за њега, њему својствен; “Проку је обезнанила његовска, љута крв” – Вељко Петровић
ОКНУТИ – викнути, дозвати некога

ПОЛЗА – Корист, добитак, успех
РЕЗИЛАК – срамота, стид, а одатле “РЕЗИЛИТИ” – брукати се, срамотити се
СЕХИРИТИ – уживати, гледати нешто са уживањем
ТЕФЕРИЧ – излет, весеље
ЋУТУК – глупак, будала
УСРЖИТИ – учинити да нешто скроз захвати, да продре у срж нечега
ФУКАРА – сиротиња, бескућници

ХРШУМ – повика, викање на некога, љутња (још и “РШУМ”)
ЦУБОК – изнутрица
ЧАИР – поље, ливада
ЏАМБАСИН – трговац, продавац (још и “ЏАМБАС”)
ШЕРЕТЛУК – будалаштина, шала.

Извор: ОПАНАК