О љубавној зависности – одговор православног психолога (ВИДЕО)

Православни психолог Викторија Борисовна говори о томе шта је зависност од особе (љубавна зависност, сазависност, ко-зависност), које су врсте зависности од особе а које су одлике здравог односа.

Ја бих додала да се често бркају појмови сексуалне зависности (зависност од сексуалних задовољстава) са зависношћу од особе у љубавном, емотивном односу. Неко може и годинама бити сам, без партнера, а да ипак има тенденцију зависничког односа са другом особом – само се та зависност у том тренутку не испољава јер нема особе за коју смо емотивно заинтересовани.

Ову зависност одликује карактеристично померање личних граница у нездравом правцу, па чак и брисање граница у неким ситуацијама, када је особа спремна и да поништи себе и да пристане на различите понижавајуће ситуације и третман само да се не прекине контакт са особом која је објекат њене зависности. Зависност од особе је један од разлога због којег жене остају са мушкарцима који их третирају као смеће, који исмевају њихов изглед, интелигенцију, способност.  Жене најчешће и саме увиђају да су третиране на недостојан начин и рационално  веома добро разумевају да такви односи нису здрави и да то није љубав, међутим, памет и ниво интелигенције жене  потпуно капитулирају  пред њеном зависношћу од особе – а то је централни проблем који треба решавати уз Божију помоћ.

Наравно, у овом примеру помињем жене, али и мушкарци такође могу имати зависност од особе, у подједнакој мери као и жене.

Једина зависност која не унижава човека је  условно говорећи „зависност“ од Бога – зависност овде не користим у  негативном смислу већ у смислу разумевања сопственог места у поретку ствари, препознавања да је Господ тај који руководи нашим животом и чију љубав и присуство примарно треба да желимо, да њој тежимо и да је тражимо.

Само Господ може попунити тај „недостатак“ у нама који нас гура у неку врсту зависности – па , између осталог, и у зависност од особе.

Уредник сајта Има Наде

***

О ЉУБАВНОЈ ЗАВИСНОСТИ

Добар вам дан, драги моји.

Једна од јако важних тема које вас интересују, а ми ћемо се трудити да одговарамо на питања која су вама важна јесте и љубавна зависност.

Љубавна зависност, као и свака друга зависност, својим кореном потиче из једног те истог места, колико год се то вама можда чини чудним. Иако су у питању потпуно различите ствари, љубавна зависност и на пример, зависност од хране, или зависност од дувана. Ипак, свака зависност се формира због постојања неког недостатка и као покушај да се тај  недостатак попуни нечим другим. Или неким другим, дакле – особом.

Те наше ‘рупе’ ми попуњавамо чиме год било, или јелом о чему смо већ говорили, или пушењем или алкохолом. Исто тако ове ‘рупе’ покушавамо да попунимо и другим човеком.

То, наравно, звучи ужасно. Љубавна зависност се јако често сматра за љубав: ‘Ја без тебе не могу’. Главни критеријум по коме можемо да видимо да је у питању зависност, чак на просто свакодневном нивоу је управо та фраза: ‘Ја без тебе не могу’. Колико год чудно то може да изгледа, ипак, у томе ничег доброг нема јер је заправо човек створен од Бога тако да може да буде без других, да буде сам.  Људи истовремено имају потребу и да буду са неким и да буду сами. Ако бисмо умирали само зато што нама блиске особе умиру, онда уопште нико не би ни остао међу живима.

Најважнији дар који имамо је дар живота који нам је дао Господ. То је најважније. Ми у овај свет долазимо сами, људи долазе у наш живот, одлазе из њега, ми опет остајемо  сами са собом, у неком периоду нашег живота наши родитељи одлазе и ми остајемо сами, на жалост. Некада се дешава да и наша деца одлазе што је огромна трагедија за родитеље. Човек опет остаје сам и из овог живота одлази сам.

Фраза ‘Ја без тебе не могу’ у себи крије јако пуно тога.

Постоје различите врсте односа и зато сам желела да вам покажем једну схему где се то јако добро види и на њој можете видети како и шта са сопственим односима.

Да мало дијагностикујете себе питањем: ‘Да ли се ја налазим у љубавној зависности? Колико су моји односи слободни?’

Постоје четири врсте односа зависности.

Први је када за другог постајемо као  звезда водиља, што можете овде видети. Такво огромно ‘Ја’ и јако мали ‘он’.

Други однос је растварање у другом. Потпуно постоји ‘Он’,  а ‘ја’ је у томе веома мало.

Трећа врста је стицање  потпуне власти над другим. Овде говоримо о врло снажној контроли,  када се јако много бринемо: ‘Где си, шта се са тобом дешава?  Не могу да живим ни минут ако не будем знао где се налазиш.  Мораш све да ми говориш’.Колико год то чудно било, људи појаве сличне овим сматрају љубављу.

Четврта варијанта нам се може чинити да је здрава, међутим, постоји један недостатак, а то је да се други користи као огледало. То јест, постојиш ‘Ти’,  постојим ‘Ја’, и то је све. И ми се међусобно гледамо  и скоро ни на који начин не утичемо једно на друго, али ипак постоји нека међусобна размена.

Ми видимо и здрави однос,  видимо да су у питању два прстена, која симболишу брак и обратите пажњу  да је ова област овде заједничка, не много велика површина,  то је оно што се ствара, једна особа са другом,  где се међусобно преклапају. То јест, постоји повезаност,  а постоји и аутономија, могућност да се живи свој живот,  нема зависности, то јест, ако волимо другу особу, а ње нема  поред мене, ја због тога нећу пропасти. Ја нећу умрети, свеједно ћу живети  и бићу у стању да себи обезбедим шта и да поједем и да се обучем.

Када формирамо такав однос где је неко зависан од нас, као што родитељи често чине,а тако поступају и животиње,  да у буквалном смислу речи човек не зна да узме јело из фрижидера,  нити зна када да једе. Таква зависност типа:  ‘Ти без мене не можеш’, ‘Ја без ње уопште не могу, чак не знам ни где ми се налазе наочаре’. Наравно, у питању је опасна ситуација,  јер је човек дужан да зна и да уме да се снађе сам са собом.

Јако је добро када имате блиску особу са којом све то можете да делите,  али ипак ако се изненада деси да она није поред вас, нећете пропасти.  Зрела љубав говори: ‘Ја могу да живим без тебе. Ја те волим и зато желим да будем поред тебе’.

Поставите себи питање: ‘У каквим се односима ја налазим, које своје потребе желим да задовољим том другом особом, да ли сам у стању, ако се изненада нешто догоди и та особа више не буде са мном, да ли ћу моћи да живим без ње’? Да, биће ми тешко, болно, јако тешко, али се мој живот тиме неће завршити. И то је јако важно.

Нека вам помогне Господ.

Аутор: Викторија Борисовна, православни психолог

Превод за ИмаНаде.орг: Станоје Станковић

Извор: Има наде