Право на еутаназију биће прописано посебним законом

Могућност легализовања права на достојанствену смрт поделило је и стручњаке и јавност. – Еутаназија у највећем броју земаља не само да није дозвољена већ је прописана као посебно кривично дело

Преднацрт будућег грађанског законика Србије већ је завршен, али је неизвесна његова даља судбина. Наиме, Влада Србије донела је још у јулу прошле године одлуку о престанку рада комисије за израду ГЗ, а још нема одговора на питање да ли ће ускоро бити утврђен предлог будућег законика који би био прослеђен Народној скупштини на гласање.

У Министарству правде речено нам је да они нису надлежни за будућу судбину преднацрта ГЗ, али да су 2015. године на свом сајту објавили текст који је био доступан за јавну расправу. Када је реч о влади, извесно је да она неће пре избора одлучивати о овом важном законском пројекту.

Подсетимо, преднацрт ГЗ обједињује општи део грађанског права, облигационе односе, стварно право, породичне односе и наследно право. И док су стручњаци наглашавали да је његова највећа вредност у усавршавању начела грађанског права и све бројнијих модерних уговора у пословном свету, дотле је јавност била највише заинтересована за питања из области породичних односа – однос родитеља и деце, могућност изједначавања имовинских права партнера из истополних ванбрачних заједница, сурогат материнство и еутаназију.

Сада се, како сазнајемо, разматра могућност да ова спорна питања буду решена посебним законима.

На „Копаоничкој школи природног права – Слободан Перовић”, одржаној пре непуних месец дана, овога пута то нису биле истакнуте теме, али је школа на индиректан начин послала поруку тиме што је другу награду „Професор Слободан Перовић” доделила студенту Давиду Вучинићу са Правног факултета у Београду, који се јасно у свом стручном раду определио против легализације еутаназије у Србији. Награђени студент је нагласио да предлозима за активну директну еутаназију треба рећи „не”.

Таква еутаназија у највећем броју земаља не само да није дозвољена већ је прописана као посебно кривично дело. У нашем Кривичном законику инкриминисана је као „лишење живота из самилости”, са запрећеном казном затвора од шест месеци до пет година.

„Нико нема права да другу особу лиши живота, ма како лош тај живот био”, навео је Вучинић.

Познато је да је и професор др Слободан Перовић, који је био на челу комисије за израду преднацрта ГЗ, заступао став да еутаназију не треба легализовати, због могућности да „право на достојанствену смрт” буде злоупотребљено.

После смрти професора Перовића, у фебруару прошле године, комисија је наставила рад, на челу са професором др Миодрагом Орлићем, који је јавности образложио да законодавац треба да размотри могућност увођења овог права, под строго прописаним условима. Исто тако, поново је актуелизовано и питање увођења правила о „рађању за другога” – сурогат материнства. Неколико месеци касније, међутим, влада је донела одлуку о престанку рада комисије.

Председница Копаоничке школе професор др Јелена С. Перовић Вујачић нагласила је у децембру, на свечаном отварању сусрета правника, да преднацрт ГЗ остаје забележен и документован и тиме доступан јавности.

„За време професора Слободана Перовића израђен је преднацрт грађанског законика Републике Србије, који је публикован и достављен на јавну расправу. Објављивањем овог дела омогућено је да се повуче јасна граница између преднацрта ГЗ који је израђен за време професора Слободана Перовића и свега онога што ће уследити после његовог одласка. Када је реч о даљој судбини преднацрта, упућујем речи професора Перовића: Велике кодификације на престају да живе – рекла је проф. др Јелена С. Перовић Вујачић.

Подсетила је да је Копаоничка школа родно место преднацрта ГЗ, јер су први битни кораци у правцу израде овог великог законског пројекта учињени управо у оквиру рада на катедрама ове школе. На последњим сусретима на Копаонику било је највише речи о облигационом праву, али није било закључака које се односе на најосетљивија питања из области породичног права.

Извор:
ПОЛИТИКА