Архитекта Бакић: Београд је у хаосу, власт чине незналице

Наш главни град је дошао до ивице катастрофе. Београд не личи на себе, а свакодневне гужве ће тек правити проблем, све до коначног застоја. Трг, Београд на води, Стари савски мост и остале урбанистичке идеје градске власти уништиле су двомилионску престоницу Србије. О томе смо разговарали са Драгољубом Бакићем, угледним архитектом који не види излаз из кризе створене од стране актуелних руководилаца белог града.

За Директно.рс почео је причу о скандалозној идеји уклањања Старог савског моста и измештање истог у парк Ушће, истичући да ће град стати уколико се тако нешто реализује.

„Трг је прављен ради грађанског, урбаног комфора, а не да се стави ограда и да не може да се прође. Који је резон? Они су толико грешни, није чудо што су јурили Весића да га туку, они апсолутно то заслужују, тако ће се вероватно и завршити.“

– Грађани морају да одбране мост како знају и умеју. Ми смо грађанском непослушношћу успели да урадимо многе ствари, али и индивидуално гостујући по телевизијама. Спасили смо Васину да не зауставе саобраћај, па Трг републике, па је парк код Топличиног венца требало да буде сквер, сав поплочан. Нема ништа ни од гондоле колико знам, неће се усудити. Али, кидишу на мост. Они хоће да га ставе у траву и да имају осам кафана на тој страни. Не можемо ни да замислимо колико не воде бригу о јавном интересу, као што је незамисливо то како се поткрада „Крушик“, тако је и ово. Невероватно је да до те мере уништавају јавни интерес. Шта фали мосту? Не фали му ништа, добри шипови, још су га Немци правили од храстових шипова. Три пута је реконструисан, није ми јасно. Ниједан инжињер није рекао да било шта треба да се ради, 2007. је очишћен од рђе, комплетно. Не знам шта треба грађани да ураде по том питању, да га бране телима!

Разлог за сечење моста, сматра Бакић, лежи у томе да ће становницима Београда на води сметати бука коју ствара док преко њега прелази 50 и више хиљада возила дневно.

– Цео доњи построј је челична решетка на којој су плоче. Оне вибрирају и праве буку када прелазе возила преко, и заиста јесте тако, нарочито када је трамвај у питању. То смета станарима у луксузним становима, а актуелна власт не сме да призна, јер мислим да се то ради због њих. Да ли тамо неко станује, шта се збива? Ја кад год се возим таксијем, питам да ли имају странке из Београда на води, до сад нисам добио одговор. На крају, то треба да буду паметне куће, дигитализоване, то кошта.

Када се ради о гужвама које би биле решене, план моста од Славије па све до новобеорадске стране 70-их година прошлог века је направљен, уцртана су места за стубове, али до реализације пројекта никад није дошло. То би и дан данас контролисало саобраћај.

– Направљен је пројекат, на терену обележени стубови и онда је све прекинуто. Брана Јовин је архитекта који је конструисао то, врло надарен урбаниста, тај мост би у наставку Немањине много значио. Уместо њега, мост у Винчи и један који би булевар Николе Тесле повезао са Дорћолом… Ниједан није направљен, иако је ревизија усвојена. И онда су се определили за полупрстенове које имамо данас. Они су пре Београда на води срушили један, Стари железнички мост и од њега хоће да створе пешачку зону. Сад хоће и трамвајски, друмски који има одличну везу, иако је веза са Новим Београдом „климава“, али подношљива. То је требало да буде невероватан мост, али питај Бога који су били интереси, биле су две опције али је на крају, нажалост, превагнула друга. Био би нивелисан саобраћај на Славији.

„Имамо градоначелника доктора, хирурга који нема јадан везе ни са чим, а онда једног разбојника који хара као неки деспот, а не зна ништа и то је несрећа Београда.“

Трг републике је у току празника постао велико клизалиште поред ког се налази рингишпил, што ужасава Бакића који је навео да старом Тргу није ништа фалило, те да му није јасно чему такав кич у срцу Београда.

– Клизалиште на Тргу? Ово је огромно, веће је него ледена дворана „Пионир“, па пластичне надстрешнице… То је неко у договору купио и сада комерцијализује, зашто су онда реконструисали? Сад је полемика колико су потрошили? Шта је фалило оном старом, ма и да су дали пет динара. Могли су да праве вашар и од оног старог. Нису морали да стављају најскупљи гранит. Натерали смо их да замене коцке, лепили су их неким неиспитаним малтером. А кад дође невреме, опет ће све да се расклимата, расквасиће се, стегнуће мраз и долази колапс.

Узурпирано је јавно добро, ограничено кретање Београђана, а све због приватних бизниса и како Бакић истиче, „пљачкашке приватизације јавног простора“.

– Најочигледнији пример једне пљачкашке приватизације. Ово је јавни простор. Видите ову ограду око клизалишта, дали смо пара и пара за овај Трг. Велике коцке ће бити у реду, али мање, никако. Стално ћемо прелазити преко каблова, а ако су хтели како треба, то је све морало да иде испод плоча. Струју нису ставили испод и стално ће бити каблова. Свеједно што је гужва сада, који проценат Београђана клиза? Ово је узурпација јавног простора, дали смо им опште добро на чување, они га присвојили. Ваљда је требало да питају грађане хоћете ли да одморите, седнете на Трг или да се клизате? Без обзира на све, зашто мора да буде оваквих димензија? Ово је све ипак због малог броја људи, и како сад да водиш бригу о туристима? Треба да гледају највећи и најлепши Трг, преко клизалишта? Све је популизам, то је страшно.

Бакић додаје да је сам приступ погрешан, јер уколико желимо туристе, онда морамо и да им понудимо тај исти центар за разгледање, а не да га блокирамо.

– Сад су изашли са цифрама колико кошта Трг републике, могу да напишу колико хоће, кога брига. Они се брину за стране туристе, а онда су ставили клизалиште… Зар то није сметња истим тим посетиоцима? Да сликају Народни музеј, позориште, да се окупљају, да прођу Тргом. Он је прављен ради грађанског, урбаног комфора, а не да се стави ограда и да не може да се прође. Који је резон? Они су толико грешни, није чудо што су јурили Весића да га туку, они апсолутно то заслужују, тако ће се вероватно и завршити.

Истакао је да у Београду има превише посла и да су грађани унесрећени јер неко попут њих (актуелне власти) руководи престоницом.

– Београд је толико пун проблема, толико је то озбиљан град где мора посвећено да се ради, имамо доктора, хирурга који нема јадан везе ни са чим, а онда једног човека који хара као деспот неки, а не зна ништа и то је несрећа Београда. Где се возе људи као стока у аутобусу, као у Београду? Нигде!

Тренутно стање у Београду је „високо ризично“ и чини се да становници нису у потпуности свесни катастрофе која се приближава, јер ће град потпуно колабирати, сматра Бакић.

– Стање у ком живимо треба схватити као окупацију где је угрожено јавно добро. Власт има за циљ само бизнис и профит, шта остаје иза њих. Нису направили ниједну школу, обданиште, ништа од инфраструктуре. Срушиће два моста, то је брука и срамота… Направили фонтану, ужас од саобраћаја, како ће се оправдати? Они имају директора фонтане која има плату 150.000! Не знам шта ће бити са овим градом, а они кажу да хоће да оставе добре трагове за собом. Весић изјављује да сви европски градови базирају саобраћај на шинским возилима, једино Београд на аутобуском, а они подигли шине и уништили све, и сад он држи вакелу како треба, а због Београда на води подигли све. Нису смели да дирају железничку станицу, макар два колосека је требало да оставе за БГ воз. И све због 350 хиљада квадрата бетона, монструозних гаража на обали реке. То су нечувени злочини који после не могу да се исправе. То не сме да се руши, а да не кажем да би рушење коштало више него изградња. Све је јако скупо, јер су морали толико да граде. Правили су шипове, толико често, да су због две куће које имамо од 20 спратова,морали да праве 10 спратова испод нивоа, тако да има 30 спратова. Шипова има на стотине, због чега су цене квадрата по неколико хиљада евра. Шта ће изазвати у саобраћају та копча, кад изађу са својим аутомобилима, то је немогуће, биће три сата чекања уколико буде становника колико су предвидели. Више није иста макета као с почетка, убацили су нове зграде у пројекат. Хаотичан град, неука управа.

„Нису смели да дирају железничку станицу, макар два колосека је требало да оставе за БГ воз. И све због куле, где је 350 хиљада квадрата бетона, и сад се то прави на обали реке. То су нечувени злочини који после не могу да се исправе.“

Некој новој власти у аманет ће бити остављен мали милион проблема, нешто од чега не може да се побегне. Проблем је што прети и еколошка катастрофа.

– Нека и дође нека нова власт, новац ће бити код ових. То што се гради Београд на води, то су приватни бизниси. Која ће то бити економска моћ, тих власника. Ово је све на продају, сад су неки људи купили врањску бању, питали колико „Пионир“ кошта! Нема шта у нивоу да се додаје, праве се зграде од пет, 10 спратова, сваку другу кућу су надоградили. Видите на шта личи Врачар, Булбудер, Дорћол, Професорска колонија… Саобраћај мора да стане, само се додаје, додаје, додаје… Половина становника има по два аутомобила, са једним чувају место ваљда, не разумем (смех). Овде је два милиона људи у хаотичном окружењу где је све проблем. Пола Србије нема канализацију, пола Београда! Наш град наредних 50 година неће имати решену канализацију, фекалије ће се и даље изливати у реке, и кад се већ прича о Европској унији, због тога нећемо ући у исту.

Причајући о историји грађења у Београду, Бакић је подсетио на интересантну причу о тунелу који је требало да повезује савско и дунавско пристаниште. Све је пропало када су урбанисти наишли на „необичан“ проблем.

– Постоји улаз у тунел који би ишао од Гаврила Принципа, па негде до испод Бајлонијеве пијаце. То је требало да буде спајање савског са дунавским пристаништем, три и по километара предвиђен тунел. Никад нису направили добру геологију, а то је било пре 60 година када се отворило и, затворило. Ушли су 10 метара и упали у језеро, пећину, сва механизација је остала ту. Кренуле су куће да пуцају, да се прави клизиште, па су престали и забетонирали. Београд има подземне пећине, језера, реке, шта све нема. Само три подземна потока постоје испод Београда на води. То је стални доток воде, не може да се исуши. Корито Саве врши притисак на подземну воду која се пење капиларима горе, 30 пумпи ће довека радити, нема друге. Ако направите подземну гаражу, морате да имате дренажу и да одоздо испумпавате воду. Њима ништа не можете да верујете, неозбиљни људи, не знам неозбиљнијег човека од нашег градоначелника. Не можеш да будеш лекар и да водиш град. Зато имамо овог другог, тај ешалон, они су узели Београд под своје и раде шта хоће.
За крај, легендарни архитекта је у неколико реченица објаснио стање у земљи, на један несвакидашњи начин који моментално отвара очи. Право у мету – како власт контролише широке народне масе путем сиромаштва.

– Шездесет и један посто вас младих, до 30 година, не зна да плива. То је статистика српска, а то значи да нису видели море у животу! Ето га пример за сиромаштво! Никад изашао из Србије, никад у Црну Гору, Грчку… Са њима можеш да манипулишеш, јер нису ништа видели. То је стравичан податак.

„Пола Србије нема канализацију, пола Београда! Наш град наредних 50 година неће имати решену канализацију, фекалије ће се и даље изливати у реке.“

После свега, једна ствар је непролазна и болна чињеница: Београд се претворио у незамислив хаос, а окретање главе од свакодневних проблема већ довољно измучених становника даје још више простора за самосталне одлуке људи који немају намеру да одустану од идеја евидентно штетних по двомилионско место на које смо се сви поносили. Уколико се настави овако, остаће нам само неисцрпна носталгија и жал због непрепознатљивости поноса Србије, региона, престонице уметности, архитектуре, а на крају оно најгоре, сива и смушена лица оних који су осуђени да свакодневно воде борбу са нечим о чему би у уређеном друштву био предмет ћаскања, а не константне главобоље.

Извор:
ДИРЕКТНО