Александар Чепурин: Русија је опрезна према бриселском споразуму

Београд – У оквиру посете председника Србије Томислава Николића Сочију и преговора са руским председником Владимиром Путином разматраће се широк круг актуелних питања сарадње Русије и Србије, билатерална политичка, привредна и војнотехничка сарадња.

Очекујемо да ће у току сочинских састанака бити потписана Декларација о стратешком партнерству, која ће постати темељни документ за развој наше пријатељске сарадње. Декларације такве врсте Русија је потписала са већим бројем земаља, укључујући и низ држава Европске уније. Одавно је дошло време да и ми потпишемо такав документ. Александар Вучић лети у Москву на позив министра одбране Сергеја Шојгуа ради учешћа на међународној министарској конференцији о војнополитичким аспектима европске безбедности. Усаглашено је да ће се у току догађаја такође одржати лични састанак Вучић – Шојгу, током којег је предвиђено да се размотре питања билатералне војне и војнотехничке сарадње – објашњава у разговору за Данас амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Васиљевич Чепурин поводом актуелних посета високих српских државних званичника Русији.

Амбасадор Чепурин каже да нема информације да би током маја Руску Федерацију могао да посети и премијер Ивица Дачић, како спекулишу поједини београдски медији.

Руски став према косовском проблему годинама је непромењен, Москва званично подржава све што ради власт у Београду, без обзира на заокрете у њеној политици на Косову. Како то објашњавате?

– Као што знате, Русија се доследно залаже за одбрану ставова међународног права, што значи и за заштиту Србије. То је наша словенска тежња према праведности, која је блиска и Србима. Као праведно у овом случају ми сматрамо право Србије да она сама одлучује о судбини дела своје суверене територије и у овом смислу наш став стварно се не мења. У последње време више људи поставља питање о односу Русије према бриселском споразуму о Косову. Полазимо од тога да резолуција Савета безбедности УН 1244 остаје међународно-правни основ косовског регулисања. О признавању Косова нема ни речи. Како се надамо, српско руководство је у пуној мери свесно своје историјске одговорности. Овде је важно да сами Срби пронађу консензус, за шта постоје одговарајући механизми. Да ли је овде потребна журба? Мислим да доношење одлуке под спољним притиском и без видљивог консензуса Срба у будућности доноси велике проблеме.

Колико има истине у оцени појединих руских аналитичара да је власт у Србији прихватањем Споразума о нормализацији односа с Приштином „подло обманула Русију и српски народ“?

– Да ли нам се свиђа овај споразум или не свиђа – то је питање политичке сврсисходности. Залажем се за то да се приликом склапања споразума максимално узимају у обзир легитимни интереси Србије и Срба на Косову, да не би дошло до тешких последица за будућност српске државности. Да кажем искрено, усхићене изјаве традиционалних злонамерника Србије, као и њихова гласовита одобравања, донекле нас чине опрезнима.

Какав ће бити одговор Москве на недавну молбу одборника и председника четири српске општине са севера КиМ да Русија „помогне властима Србије да се процес преговора о статусу Косова и Метохије врати под окриље СБ УН“?

– Иницирање питања такве врсте се налази у надлежности српских власти.

Да ли је и како могуће преговоре сада вратити под кишобран СБ УН?

– Ова питања је потребно разрађивати професионално. Сасвим је јасно да је за Србију важно да посредници са разумевањем размотре законите и природне захтеве Београда. Иначе, преговарачи долазе под притисак посредника, који нису заинтересовани да узму у обзир интересе српске стране.

Београд, између осталог, тврди да је Споразум с Приштином „заштита од велике Албаније“. Колико је, према мишљењу Москве, у садашњим геополитичким околностима страх од „велике Албаније“ реалан и да ли је бриселски споразум адекватна одбрана?

– Залажемо се против самовољног и једностраног прекрајања граница. То би било контрадикторно темељним начелима међународног права, Повељи УН и Завршном акту СБСЕ.

Да ли постоји опасност од насилног, оружаног спровођења Споразума Београда и Приштине, због противљења косовских Срба и јужно и северно од Ибра?

– Подржавамо мирно политичко решење постојећих проблема. Међународна представништва која се налазе на Косову у складу са важећим мандатом УН обавезна су да обезбеде мир и безбедност у Покрајини. Потребно је проналазити решења који би била прихватљива за косовске Србе. Њихови интереси требало би да буду максимално узети у обзир, а будућност трајно гарантована.

За разлику од вашег претходника, амбасадора Конузина, готово сте „невидљиви“ у јавности, али из саопштења Председништва Србије јасно је да имате честе и редовне контакте с Томиславом Николићем. Како коментаришете ову промену у начину рада амбасаде Руске Федерације у Србији?

– Не бих рекао да овде има шта да коментаришем. Наша струка увек је зависила од личног фактора. И у овом смислу свако ради онако како сматра потребним, узимајући у обзир постојеће задатке у односима међу земљама. У Русији постоји пословица „Мање речи – више рада“. Огромна већина Руса се залаже за развој пријатељских веза са Србијом, српским народом. Ми ћемо на све могуће начине остваривати овај налог – у контактима са руководством земље и са јавношћу.

Јелена Тасић / Данас