Дарови мудраца

„А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле дођоше мудраци од Истока у Јерусалим“ (Мт. 2,1)

„И ушавши у кућу, видеше дете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злате, тамјан и смирну.“(Мт. 2,11)

Три мудраца, Валтазар, Мелхиор и Гашпар, дошли су са Истока у Јерусалим да се поклоне у име све источне мудрости, свих источних религија и олтара, да се поклоне и клекну пред Царем мудрости. Дарове, које му даривају, знаци су те мудрости, те културе источних народа. Злато као Цару, тамјан као Богу, смирну као Човеку. И по речима Св. Владике Николаја: „И тако, Исток је се поклонио Христу пре запада. Исток је открио Христа пре запада“.

Према нашем светом Предању, непосредно пред Успење, Пресвета Богородица је цркви у Јерусалиму оставила на чување Христове пелене (део се чува у Хиландару), свој појас (некада у Хиландару, данас се чува у Ватопеду) и дарове источних мудраца.

Ове реликвије су чуване у Светом Граду све до 400. године када их је Ромејски цар Аркадије пренео у Цариград у храм Премудрости Божије (Света Софија).

Због окупације Цариграда 1204. год, од стране Франака, ове реликвије, са многим другим светињама, пренешене су у Никеју Витинијску, где се налазила привремена престоница царства. Ту су чуване око шездесетак година. Цар Михаило Палеолог их поново преноси у Константинопољ, где овог пута у Светој Софији остају све до 1453. године.

Доласком Ђурђа Бранковића на престо Србије одмах су отпочели преговори о удаји његове ћерке Маре за турског султана Мурата II. Мара је друга српска принцеза која је била удата за султана, Прва је била принцеза Оливера, ћерка кнеза Лазара, супруга Бајазита I, који јој је и убио оца.

Мара је уживала велики углед код султана Мехмеда II Освајача, од кога је добила и имање у околини Сера где је најчешће и проводила своје дане. Колики је њен утицај био види се и из тога што је њен глас био пресудан у избору неколицине цариградских Патријараха. Своју љубав према православљу није исказивала само на свом имању у околини Сера где је угошћавала монахе и поклонике на путу ка Светој Гори, већ и у обилним даровима којима је помагала живот цркава и манастира, а највише светогорских обитељи.

Као супруга једног, и маћеха другог турског султана, могла је несметано да заплењене хришћанске реликвије шаље из Цариграда на Свету Гору. Дарове мудраца Богомладенцу Христу је одлучила да лично однесе у светогорски манастир Светога Павла у коме је њен отац, деспот Ђурађ, саградио цркву у част Светог Георгија. Када је лађа пристала уз обалу Свете Горе, султанија Мара носећи Дарове мудраца ступила је на тло полуострва и упутила се ка манастиру како би их лично предала братији. Тек што је направила неколико корака по копну, испред ње се појавила Пресвета Богородица потсетивши је да је Света Гора управо њеним благословом аватон (забрана уласка женама) и да иако носи тако велике светиње на дар манастиру не може то прекршити. Побожна султанија је на том месту предала дарове игуману и монасима, а она се одмах вратила на своју лађу. У спомен на тај догађај, на том месту је подигнут параклис.

Злато је у облику двадесет филигрански направљених плочица различитих облика, у величинама од 5 до 7 цм. Тамјан и смирна се налазе у облику 62 зрна налик на ситније маслине. Из безбедносних разлога, дарови мудраца су подељени у неколико реликвијара који се чувају на различитим локацијама унутар манстира Светог Павла.

Према предању, тела тројице мудраца је Света Царица Јелена пренела у Цариград, одакле су касније од стране крсташа однешена у Милано, а потом у Келн где се и данас налазе.

 Извор: Светогорске стазе