Док су Београђани бауљали на Тргу, поред њих су ветерани и ове ноћи пекли хлеб и спавали у шаторима

Текст који је данас објављен у Телеграфу и „скинут“ после неколико сати… Очигледно је да часни ратни ветерани нису пожељни у српским медијима…

Последњу децембарску ноћ, као и све у претходна три месеца, ветерани ратова деведесетих провели су у шатору у Пионирском парку, док је на свега неколико метара од њих одржан новогодишњи концерт.

И док је Лепа Брена на новогодишњем концерту забављала више хиљда Београђана, госте из иностранства и других градова Србије, ветерани су ту тик уз њих, пробдели још једну ноћ.
Многи од гостију били су изненађени призором, видевши шаторе и људе у њима ограђене мобилном оградом. Надлежни су ветеранима изашли у сусрет и обезбедили им ограде, како би њихов камп био заштићен од евентуалних напада, провокацијија и пијаних гостију током новогодишње ноћи.

Сва је прилика да посетиоци на концерту нису били свесни да су ту поред њих управо они којима дугују слободу, они исти који су оставили руке, ноге и здравље, тамо негде на ратиштима пре 20 и више година, даровавши Србији живот, жртвујући себе.

И док је Лепа Брена певала „Југословенку“, „Еј, Шеки, шеки“ и друге хитове, неки од ветерана су чували стражу у кампу, а други су у старом шпорету пекли хлеб.
Ненад Станић, ратник са Кошара, каже да ветерани у кампу не прослављају дочек Нове године.
– Ми смо ту, ево већ три месеца, не одустајемо од својих захтева да се промене и боље уреде законска решења која се тичу борачке популације, јер борци веома тешко живе.
Овде смо прославили крсне славе, славићемо и Божић, бићемо ту док год буде било потребно – додаје Станић.
Мирис домаћег хлеба доминира војничким шатором. Напољу је доста хладно, али стари шпорет успева да некао макар мало ублажи хладноћу.
Хлеб је већ печен, напољу Београд и Србија одбројавају уз ватромет последње минуте одлазеће године.

Иван Секулић, полицијски ветеран из борби на Косову и Метохији, каже да овакав хлеб ретко ко зна да направи.
– Станић је умесио овај хлеб, верујте, ништа лепше нисам пробао. Уз његов хлеб не једе се ништа друго, толико је леп, издашан и укусан, да је довољно само њега јести.
Станић има златне руке, а његов хлеб душу. Не знам у чему је тајна, да ли је до брашна, воде, квасца или до његових руку, али прави најбољи домаћи хлеб.
Свима у Новој години, а првенствено деци, желим здравље, а све остало се да некако решити – поручује Секулић.
Новогодишња ноћ је полако одмицала, а са њом су се и гости са концерта разилазили.

Ветерани из Пионирског парак, тек у рану зору, у својим шаторима, одспавали су мало.
Први јануарски дан по традицији доноси мамурлук, али и лепе жеље.
Остаје нада да ће и за борце Нова година донети неки бољитак.

С.Тасић

Извор: Дан Ветерана – Видовдан