Треба ли објавити имена 306 педофила: Јавност све гласније тражи заштиту од злостављача

Све је више захтева да база злостављача најмлађих постане и јавна. За само три месеца 27 људи осуђено за страшна дела. Предлаже се електронски надзор пуштених на слободу

ЗА само три месеца, откада су „Новости“ последњи пут писале о регистру педофила, 27 људи правоснажно је осуђено за дела против полне слободе извршена над малолетницима. У октобру је у регистру било 279 имена, на крају године их је 306!

Над некима од њих спроводе се и посебне мере предвиђене законом, попут обавезног јављања полицији и повереничкој канцеларији Управе за извршење кривичних санкција, забране да посећују места на којима се окупљају малолетници, као што су вртићи, школе, дечја спортска друштва. Неки морају редовно да посећују професионална саветовалишта и установе. Ови осуђеници морају и да обавештавају повереника о промени места становања или радног места, као и о путовању у иностранство. Пре три месеца мере су примењиване на 58 особа, а сада на 64.

Случај са отмицом дванаестогодишње девојчице Монике Каримановић и полицијска потрага за њом и Нинославом Јовановићем, главноосумњиченим за отмицу, који има претходну историју киднаповања и силовања девојчица, отворила је питање да ли су овакве мере довољне и постоји ли уопште начин да се спрече слични злочини.

Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић“ и отац девојчице која је и сама била жртва 2014. године, верује да постоје начини превенције.

– Регистар педофила је дао неке резултате. Добро је што су ти људи под надзором, што не могу да раде са децом, али права превентива је да регистар постане јаван. Неке европске земље већ имају отворене регистре, попут Северне Македоније. Пољска је, на пример, изузетно пооштрила казнену политику када је у питању сексуално злостављање малолетника и најавила увођење јавне базе података – каже Јурић.

Он додаје да је ових дана био у месту у ком се Јовановић крио неко време, да су му мештани рекли да се кретао слободно, куповао у продавници… Тек када је објављена његова слика, препознали су га. Да је регистар јаван, можда би неко његову фотографију видео раније и реаговао.

– Овакве осуђенике потребно је редовно пратити и можда им чак одредити обавезан електронски надзор. Сви, а не само неки, требало би редовно да посећују психолошка саветовалишта, па када психолози процене да би могли да нападну, да их ставе под посебне мере – каже Јурић.

Он додаје да ће његова фондација и званично ускоро покренути акцију да се базе података о злостављачима деце отворе и да они добију посебан електронски надзор, упркос противљењима да се тиме крше људска права.

– Не разумем зашто би њихова људска права била изнад људских права и безбедности деце – поручује Јурић.

Председник Адвокатске коморе Београда Југослав Тинтор одговара да је било какво јавно жигосање починилаца врло опасно, јер смо већ имали, како наглашава, покушаје да се људи самоорганизују и преузму правду у своје руке.

– Кривични прогон се тако измешта из руку органа гоњења и правосуђа у руке неформалних група, а ко може да гарантује да тада неће бити линча или злоупотреба. Сваки злочин заслужује казну, али ниједна групација кривичних дела не може да буде уздигнута изнад осталих. Такође, нису сви непоправљиви. Ако од њих 100 бар 10 може да се поправи, треба им дати шансу. За разлику од Америке, где веома озбиљне службе раде са онима који изађу из затвора и чак им проналазе и посао, овде се о осуђеницима на слободи не стара нико. Они не могу да нађу посао, немају психолошку подршку, принуђени су да се врате у исти миље и убрзо почине ново кривично дело – примећује Тинтор.

Он наглашава и да је пракса показала да стално пооштравање санкција не смањује стопу криминалитета, јер онај ко чини дело не размишља о томе да ће бити ухваћен. Зато треба тражити друге механизме да се реши проблем.

Посебна евиденција, односно регистар педофила, уведен је „Маријиним законом“ 2015. године и води га Управа за извршење кривичних санкција. У њему се налазе име и презиме осуђеног, матични број, адреса, подаци о запослењу, подаци од значаја за физичко препознавање (урођени белези или тетоваже), његове фотографије, ДНК профил, информације о кривичном делу и казни, правним последицама и спровођењу посебних мера. Подаци се воде трајно и не могу се брисати, а увид могу имати суд, тужилаштво и полиција, и, уз образложен захтев, државни орган, предузеће или предузетник, ако још трају правне последице осуде и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону.

Државни органи, али и сви који раде са малолетницима дужни су пре него што неког запосле да провере да ли је лице уписано у посебну евиденцију.

НАГОН НЕМА ЕТИКУ

ВИКТОР Гостиљац, председник Адвокатске коморе Србије, сматра да је сексуално злостављање малолетника врста криминалитета где превенција не може да да резултате:

– Нагон нема етику. Ако негде не помаже превенција, онда је то у овим случајевима где не можете деловати на психу починиоца, јер је он у медицинском проблему. Али, држава мора да уложи напоре да се ово сведе на минимум и изврши анализу какви су резултати досадашњих мера.

НЕМА ЗАСТАРЕ

У РЕГИСТРУ педофила налазе се они који су починили силовање, обљубу са дететом или обљубу злоупотребом положаја, недозвољене полне радње, подвођење и омогућавање вршења полног односа са малолетницима и посредовање у вршењу проституције. Ту су и осуђени за искоришћавање малолетника за порнографију, дистрибуисање њихових снимака преко рачунарске мреже или навођење на присуствовање полним радњама. Ова дела не застаревају, а осуђеницима не може бити ублажена казна, нити могу добити условни отпуст.

Извор:
НОВОСТИ