Читанка за четврти разред из 1909: Свака српска кућа у Црној Гори има особиту крсну славу, а сви Срби ђаци славе Светитеља Саву

Свака српска кућа има по један дан у години који особито слави, то је крсно име, свети или благдан, слава, свечарство. Свака српска школа и сви Срби ђаци славе Светога Саву, првог српског просветитеља, ријечи су којима је школство књажевине Црне Горе ђацима четвртог разреда основних школа објашњавало вишевјековне српске традиције, као и значај њихове привржености светосављу.

Како би помогли тадашњим десетогодишњацима да схвате значај вјере и традиционалних обичаја, као и неопходност чувања свог вјерског и националног идентитета, у читанкама из 1909. године за четврти разред, школство књажевине дочарало је колико је древан обичај слављења крсних слава код Срба који њима остаје у наследство од својих родитеља и српских предака.

– Те славе су, још из оног доба кад су наши стари из своје многобожачке вјере прешли у вјеру хришћанску. Највише има свечара на Никољдан, Јовањдан, Ђурђевдан, Митровдан и Аранђеловдан. Кад која породица слави, види се по икони што стоји у зачељу у соби, писало је у читанкама за дјецу основних школа.

Школе су училе дјецу да је свака крсна слава толико битна да се не смије мијењати, да то нико не ради – и да је веома битно традицију одржати живот јер се она, како је писало, преноси са кољена на кољено.

А, како се додатно објашњавало тадашњим малишанима – славу слави и свака општина и тај дан сви славе заједно.

Посебно је ипак наглашено да сви славе Светог Саву, првог српског просветитеља. Ђацима је поручено да је то један од најважнијих дана за све Србе.

– Свака српска школа и сви Срби ђаци славе Светога Саву, првог српског просветитеља. Сваки ђак 4. разреда треба да зна лијепо отпојати и црквени и свој свечарски, па и светосавски тропар, кондак и да зна све главније из живота свог свеца, писало је у читанкама штампаним 1909. године на Цетињу.

Извор: ИН4С