Порука из Котора 1872: Ко одбаци свој српски језик – под братским укором постаће издајник и непријатељ народа свог

У Боки живи чисто србски народ, зато која опћина не би свој народни језик, кад јој на вољу стоји, усвојила, да би под братским укором као издајица и непријатељица народа свог остала, поручили су Которани 1872. године и нагласили како су Срби из те општине имали највеће потешкоће да очувају свој народни језик, али да упркос томе нису одустали.

У допису који је објављен у цетињском листу ,,Црногорац“ писало је како је општинско которско вијеће одржало сједницу и да је најважније питање на дневном реду било питање очувања српског језика Бокеља, који нису хтјели да дозволе да њихов језик буде подређен туђинском, италијанском језику.

– На предлог управитељства једногласно би закључено да мјесто талијанског језика, којим се опћина већим дијелом служила, унапријед има се својим матерњим језиком, као званичним служити, објашњено је у тексту.

,,Црногорац“ је нагласио да је овај потез Которана напредан и достојан сваке похвале, као и да је изазвао опште задовољство код народа. Такође је поручено и да би свака општина требало да поступи попут которске, тим прије што, како се додаје у допису, очување свог српског језика је управо било најтеже баш у овом српском крају.

– Овај напредни и похвале достојни корак, опште је задовољство у народу узроковао, а надати се да ће без икакве изнимке и све остале бокељске опћине, угледавши се на которску, тако урадити, а тим прије што свака има мање противности, него је ова имала, закључује се у  23. броју цетињског листа ,,Црногорац“ који је објављен 1872. године.

Извор: ИН4С