Буба Корели, Џала Брат, „Убиј Србина.“

2015. године завршиће у затвору у Сарајеву са Јасмином Фазлић познатијим као Џала Брат, због диловања хероина, где ће одлежати годину дана.

По изласку из затвора снимају спот за песму „Борба“ где се у првом плану види графит „Убиј Србина.“

Поред свега тога крећу да наступају у српској престоници и пуне клубове до последњег места, за астрономске своте новца, 10 000 евра за једно гостовање у клубу.
Док се прошлог лета на београдском Ташмајдану тражила карта више, 17 000 људи је певало углас њихове „хитове“, а за концерт су инкасирали 20 000 евра.

2017. године град Сарајево је планирало да се на Бјелашници одржи концерт Ролингстонса.
Концерт је требао да се одржи на једном од природних платоа ове планине где би се сместило више од 150 000 љубитеља музике Мика Џегера.

Ипак, 5 милиона евра је било превише за Сарајево да унапред уплати на рачун Стонсима те се од концерта одустало.

Али ако на Бјелашницу није могао доћи Мик Џегер, дошао је Џала Брат.
Наиме, зимску сезону на Бјелашници и Игману ове године су концертом отворили Буба Корели и Џала Брат.

Многе школе су бесплатним превозом довозиле децу на овај концерт.
Од новогодишњих белих стаза и Деда Мраза дошли смо до белих кокаинских стаза.

Овакви концерти су у ствари симбол нашег потонућа.
Идоли деци су нам регистровани робијаши и наркомани од чијег се урликања и снег на планини топи.

У њиховим песмама нема ништа осим глорификације порока и слављења разузданог живота у тренутку.
Све песме су типичан производ материјализма, конзумеризма, наркоманије као разоноде, промискуитет проституције, све то запаковано у шљаштеће боје и брзе хип-хоп ритмове.

Они у својим песмама дечацима поручују да треба да постану богати криминалци а девојчицама проститутке, чак не између редова, већ сасвим отворено и недвосмислено.

Вулгарни материјализам и конзумеризам, те естетика њихових спотова има за циљ да девојке прикаже као хиперсексуализоване порно звезде, а мушкарце као неког чија се привлачност огледа искључиво кроз статусне симболе које поседују.

Експанзија овакве музике последњих година је у ствари један план запандне глобалистичке агенде да се на балканским просторима формирају зависне и сиромашне колоније које нису у стању да размишљају својом главом.

Буба, Џала, Реља, Раста и многи други, у ствари су плаћеници моћних спонзора чији се „хитови“ одмах избацују на Јутјуб каналима које прати неколико милиона људи.
Манипулацијом „трендинг листа“ одмах добијају плаћене прегледе, па имамо прилику да видимо да неке од њихових песама имају преко 90 милиона прегледа, што је код нас теоретски немогуће.

Ово је један специјални рат и духовни геноцид чије плодове ћемо тек брати у годинама које следе.

Генерације које одрастају на оваквој музици и оваквом погледу на свет, немају осећаја и интересовање за национална питања и властити идентитет.

Оваква обездуховљена генерација је већ упецана попут Сома на бућкалицу, те ће у будућности бити лак плен странцима за предаје властитих територија и ресурса, као и за малверзације локалних политичара.

Они који су студирали социологију знају да се сви ратови воде и добијају преко медија, зато што људи гледају, слушају и присвајају оно што им се сервира.

Управо је музика најбитнији фактор у одрастању и креирању здравог карактера персоне, и музика има велику улогу у нашим животима већ од раног детињства.
Некада су музичари критиковали друштво а њихови фанови покретали револуције.

Данас је на делу систематско ширење антиинтелектуализма, друштво је фокусирано на забаву и идолопоклонство према јавним личностима, коју већина људи никад у животу неће ни срести.

Женска проституција је попримила застрашујуће размере, улога мајке и супруге је у другом плану.
Девојке су потпуно старлетизоване и по изгледу и по понашању.

Старлете су са малих екрана ушле у политику, добијају дипломатске пасоше и положаје у министарствима.

Постали смо зомбирано и обезглављено друштво у коме су старлете и разни певачи битнији од властитих живота.

Мени певачка достигнућа и песме од Бубе и Џале нису никако позната, они су својом музиком уништили више живота него хероином који су донедавно диловали.

Али опет нису они криви, публика и џиберлук који их немо прати, оставља простора да се сви међусобно презиремо.

И ако се још данас не освестимо и почнемо да управљамо властитим животима, врло брзо нестајемо као мисаона и духовна бића…

Пише: Деан РС

Извор: Правда и право