Нису знали да је избио Други светски рат: Породица више од 40 година живела у изолацији, једна ћерка је и даље у дивљини (ВИДЕО)

Сибирска је тајга једно од најизолованијих места на свету, а осим тога и врло је незгодан терен за путовање кроз њу као и готово немогуће место за живот. Кратка лета и дуге хладне зиме готово потпуно онемогућавају настањивање људи тамо, због чега је тајга у Сибиру једно од највећих ненасељених подручја света.
Подручје од 8,1 милона квадратних километара прекрива чак 10 посто Земљине копнене површине, а њени становници су већином медведи и лисице током дана, док ноћу њоме лове вукови.

Просечна температура износи минус 5 Целзијуса, а рекордна измерена температура је 67,7 испод нуле. Вероватно сте чули приче о јапанским војницима који су се повремено знали појавити из џунгле несвесни да је рат завршио, но ово је још невероватнија прича – о породици која није ни знала да је дошло до Другог светског рата.

Невероватна судбина у незнању је држала руску породицу која је провела преко 40 година у пустари Сибирске тајге, а на њих су 1987. налетели геолози истраживачи. Сазнали су да породица Ликов живи у потпуној изолацији деценијама. Они су спадали у „Старе ритуалисте“, огранак руске Православне цркве која се од матице раздвојила средином 17. века због осуде реформи. Пре 1936. породица је живела у насељеном делу Русије, али пошто је једног од браће убила совјетска патрола, отац Ликов окупио је своју породицу те су побегли у дубину Сибирске тајге, а након тог дана никад више нису виђени. Више од 40 година тако је Карп Ликов живео у дрвеној колиби коју је сам изградио са својом супругом и децом, свега неколико километара далеко од границе с Монголијом.

Кад су се одлучили да оду у тајгу било их је четверо – Карп и жена Акулина, син Савин и кћер Наталија. У дивљини је рођено још двоје деце, Дмитриј 1940. и Агафиа 1943. Имали су књиге за молитву и стару Библију, из које су деца научила да читају и пишу.

Јели су бобице, узгајали властито поврће те шили одећу од тканине коју су сами направили. Научили су како да лове без пушке, али и без стреле. кад је Дмитриј одрастао, постао је прави стручњак за лов, толико добар да је босоног ловио по зими. У касним 1950-им услед изузетно тешке зиме породица се суочила с глађу, а Акулина је оболела и умрла, оставивши супруга самог с децом.
Кад су их геолози пронашли 1978. нису могли да верују како је неко преживео у тим условима, који су буквално изгледали као у Средњем веку. Упркос годинама изолације, Карп их је љубазно дочекао те је одбио све што су му геолози нудили, осим соли – коју нису окусили дуже од 40 година. Научници су их и информисали – они нису имали појма да је избио Други светски рат, да су људи слетели на Месец, а крстили су се на „модерна чуда“ која су геолози имали са собом. Карп је био посебно фасциниран, зурио је у провидну фолију коју су донели истраживачи.

„Господе, шта је то? Стакло је, али се гужва“, чудио се.

На јесен 1981., тројце од четверо деце – Дмитриј, Наталија и Савин, умрли су у неколико дана размака једно од другог, демонстрирајући тиме велику повезаност. Двоје је покосило затајење бубрега, док је Савин умрла од упале плућа. Геолози су у неколико наврата долазили у тајгу те наговарали Карпа и његову кћер Агаифу да се уселе с рођацима који су живели око 240 километара даље, али су они то одбили. Карп је на крају умро у фебруару 1988., а једина преживела кћер Агаифа остала је сама у дрвеној колиби, присиљена да се сналази у дивљини.

Извор: Новости