Ћеранић: Брегзит ће обновити хладни рат, али је нејасно гдје ће бити нова „гвоздена завјеса“

НА протеклим изборима у Великој Британији странка Бориса Џонсона освојила је 365 од 650 мандата у парламенту, што значи да Конзервативна странка има апсолутну већину.

Брегзит може да почне – закључак је који су стекли бројни аналитичари политичких прилика на Острву. Уосталом, Џонсон је обећао да ће Брегзит „бити на вријеме“, односно до 31. јануара 2020. године, пише Предраг Ћеранић у колумни на порталу Све о Српској.

Аналитичари се уједно питају и да ли ће бити дозвољено да Трамп и Џонсон, по изласку Велике Британије из ЕУ, направе „сјајан споразум“, какав је најавио амерички предсједник, видно суздржан према Џонсону током предизборне кампање, имајући у виду процјену да би показивање наклоњености Џонсону више могло наудити него помоћи. Наиме, Трамп није штедио ријечи хвале за Џонсона, још од његовог именовања за премијера. Свакако да су Трампу били познати Џонсонови погледи на Брегзит.

Уосталом, Брегзит су осмислили Трамп и Лондон, јер је главна замисао да у будућности Вашингтон и Лондон уједине ресурсе како би постали свјетска империја.

О Брегзиту је, иначе, присутно прилично шпекулација и анализа, али је евидентно да Лондон од ЕУ жели све трговинске повластице, али да истовремено буде изузет од доношења свих одлука и одговорности које имају чланице.

У позадини креатора Брегзита је новац и то огроман. План је да након Брегзита Лондон буде носилац финансијских пројеката, и у име САД.

Наиме, Лондон је упорно развијао финансијску инфраструктуру и школовао на хиљаде финансијских стручњака. Финансијски центар је у центру Лондона, а успоставио је низ пословних веза, од оф шор компанија у бившим колонијама као што су то Бахами, гдје се обављају огромни новчани трансфери – без трагова, без плаћања пореза, у сивој зони – до великих трансакција са кинеским банкама и Хонг Конгом.

Велике операције врше се како у Јужној Африци, тако и са четири „азијска тигра“ (Сингапур, Јужна Кореја, Тајван, Хонг Конг).

Низ информација упућује на закључак да иза протеста у Хонг Конгу стоје Британци, са амбицијом да преко самосталног Хонг Конга задрже контролу над раскрсницом највећих финансијских токова у Азији.

Сигурно да је Вашингтону то добро познато и да су активности подијељене.

Хонг Конг је остао у вези са британским банкама по питању финансијских трансакција, и стога ће све бити предузето како би највећи финансијски центар у Азији остао ван домашаја Кине.

Британија је донијела геополитичку стратегију, сличну америчкој, а окосница доктрине је идеја „Глобална Велика Британија“ (Global Great Britain).

Након Брегзита нова империја се мора политички, безбједносно и војно заштитити. Зато Британија намјерава да обнови некадашњи утицај на старе поморске руте и комуникацијске правце.

Royal Navy у смислу нове доктрине има задатак да чува британске поморске комуникације и трговачке интересе у Индијском океану и на Пацифику. Стога је потребно обновити поморску флоту и изградити нову, првенствено кроз завршетак носача авиона Queen Elizabeth и неколико борбених група разарача, фрегата и десантних бродова.

Флота би била распоређена од Медитерана до Пацифика, заједно са америчким бродовима.

Посебна пажња би се посветила јачању Five Power Defence Arrangements – FPDA (низ одбрамбених односа успостављених кроз више споразума између Сједињених Држава, Велике Британије, Аустралије, Новог Зеленда, Малезије и Сингапура). Овај савез је успостављен ради контроле и спречавања утицаја кинеске и руске флоте на Пацифику и, уопште, у јужној хемисфери.

Једноставно, Лондон се враћа на старе империјалне позиције.

Да би се то постигло, Британија ће сем јачања сарадње кроз FPDA, безбједносну политику развијати и кроз Five Eyes (англофонски обавештајни савез који чине Аустралија, Канада, Нови Зеланд, Велика Британија и Сједињене Државе).

Сарадња кроз Five Eyes одвија се изван НАТО савеза и регионалних војних савеза. Такође, Британија намјерава да преузме водећу улогу у савезу који покрива специфична и економски важна мора, а то је савез нафтних дивова – Gulf Cooperation Council (GCC), који чине Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Бахреин, Кувајт, Оман и Катар.

Водећа улога у наведеном савезу Британији би омогућила контролу блискоисточног нафтног базена и стратешких ваздушних и поморских путева.

Што се тиче копнених снага, Британија је 2018. године усвојила документ под називом Mobilising, Modernising and Transforming Defenceкоји предвиђа оснивање јединице бројности 50 000 војника за хитне интервенције на било којој тачки на планети. Разлог је забринутост због нове опасности у види држава које се не могу контролисати.

Нове силе не поштују постигнути међународни поредак, односно, не поштују правила која су поставили САД и Британци. Наравно да је ријеч о Русији и Кини.

У позадини Брегзита је намјера Велике Британије да обнови империјални сјај и постане нова финансијска сила.

Тачно је да у преговорима са ЕУ везано за Брегзит Британија жели да задржи трговачке повластице, али ће јој главни економски ословац бити специјални трговачки споразум са САД.

Највећи проблем у поменутом контексту биће како претворити Њемачку у послушника.

Са Њемачком Лондон већ дуже води тихи рат, како би City of London преузео примат и контролу над финансијским токовима. Њемачка отворено показује незадовољство због чињенице да су је санкције Русији коштале 100 милијарди долара.

Незадовољство се јавља и због чињенице да је њемачки улог у лондонске банке у износу од 430 милијарди евра (које је Дојч банка намјеравала повући због Брегзита) заплијењен у лондонском финансијском царству.

Сходно планираним активностима након Брегзита, Британци предузимају операције у циљу економског слабљења Русије и Кине, како би се купило вријеме потеребно да САД достигну нову руску војну технологију.

Према писању америчког магазина „Нешенел интерест“, ракете са руских атомских подморница „Бореј“ САД могу претворити у пустињу, чак и ако би друге руске нуклеарне снаге биле уништене у првом налету. Наиме, једна руска подморница Бореј има 16 ракета типа „Булава“ , а свака таква ракета носи шест  бојевих глава од 150 килотона, које се дијеле и уништавају посебне мете, што значи да се из једне подморнице „Бореј“ са удаљености веће од 5,8 хиљада миља могу испалити 72 нуклеарне бојеве главе по разорној снази десет пута јаче од бомбе која је бачена на Хирошиму.

Руси планирају да за потребе своје ратне  морнарице изграде осам оваквих подморница, а три су већ примљене у флоту. Зато САД користе стратегију обмане, превара, подметања, хибридних активности, и масовно користе медије како би се преваром дестабилизовале Кина и Русија.

У том смислу прва на реду је Русија. Наиме, тренутно је у Русији на стотине америчких и британских агената са задатком да купују стручњаке за високе технологије или да купују војне планове. Инструменти су невладине организације и универзитетска размјена (по узору на кинеске операције) али и инсајдери који ће се тражити међу руским стручњацима, сходно америчкој максими да свако има своју цијену.

Све у свему, побједа Џонсонових конзервативаца донијеће Брегзит, и то врло брзо, али посљедице Брегзита неће се одразити само на релацији ЕУ – Велика Британија.

Брегзит ће донијети нове међународне односе, потпуну обнову Хладног рата, али је тешко предвидјети линију на којој ће овог пута бити „гвоздена завјеса“.

Извор:
ИСКРА