Ко брине о здрављу председника Србије

У роману Џ. Д. Селинџера „Ловац у житу”, вероватно најбољој књизи икад објављеној у Америци, стоји један диван цитат Вилхелма Штекела (1860–1940), аустријског лекара и психоаналитичара: „Особина незрелог човека је што хоће за нешто славно да умре, док је особина зрелог човека што хоће за нешто скромно да живи”. У текућој драми живљења, сагоревања и наметнуте амбициозности свако од нас, на горњим границама стручног и моралног домета, мора да објективно сагледа своје интелектуалне, а пре свега, психофизичке могућности. Целог свог радног века био сам сведок слабости и рањивости људског бића, драстичног и фаталног урушавања свих органских система  током неколико сати, прогресивног и неповратног процеса декомпозиције људског тела под утицајем познатих и непознатих агенаса. Наша набеђена супериорност, недодирљивост и дуговечност нема стручно и искуствено утемељење у реалном животу. Будимо сурово реални као стари Римљани: „Ars longa, vita brevis” .

У принципу, не верујем да постоји цела истина, да је човек може сазнати и убедљиво изрећи, али искрено верујем у утемељену и вишеструко проверену научну истину, а то су значај и невероватни домети  превентивних мера у хуманој  медицини. Искрено верујем да ће током овог века, захваљујући превентивним мерама и могућностима софистицираног мониторинга свих битних физиолошких функција код човека, значајно бити редукована потреба за лечењем последичних стања, тзв. куративном медицином.

Позитиван пример промишљене, одговорне, стручно утемељене и обавезујуће здравствене политике у сфери превенције је информација  („Политика” од 18. новембра)  да је „амерички председник Доналд Трамп отишао у Национални војни центар  ’Волтер Рид’, где ће обавити део годишњег лекарског прегледа… Последњи преглед Трамп (73) је обавио почетком фебруара, после чега је саопштено да је веома доброг стања.” Све ово се не сматра залажењем у интиму председника, већ је реч о демократској тековини и свељудском праву на знање и истину када се ради о тако важним личностима који одлучују о судбини народа.

Истог дана у „Политици” ударна вест је била: „Лекари ВМА спасили живот председнику Србије”. У даљем тексту стоји да је „председник Александар Вучић имао хроничне,  мање проблеме са срцем, али је пре три дана дошло до озбиљног погоршања његовог здравственог стања, када је одлучио да се обрати лекарима Војномедицинске академије”. Полазећи од свеукупног и недвосмисленог значаја председника Србије за садашњост и будућност наше земље, од његове породице, његових пријатеља и сарадника итд. несхватљиво је и неприхватљиво да новонастало  „озбиљно погоршање”  не буде сигнал за ургентну хоспитализацију и да одлуку о томе доноси сам болесник. Остаје нејасно зашто се јавности обратила саветница председника Србије за медије а не колегијум лекара ВМА, као и да ли су поред уважених лекара ВМА били укључени и светски призната имена наше кардиологије из Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” и Клиничког центра Србије? Информацију да је наш председник „два дана био на апаратима” требало је изоставити или рећи о којим је апаратима реч – за мониторинг (праћање)  или за подршку виталних функција, што би апсолутно потврдило озбиљност здравственог стања. С медицинске тачке гледишта остаје нејасно зашто се председник после по „живот угрожавајућег” стања отпушта са ВМА након само три  дана лечења и враћа на посао. После свега, остало је много питања без медицинског (стручног) одговора.

Живимо у времену побрканих лончића, критеријума и категорија, али када је реч о здрављу председника Републике, морају да постоје јасно дефинисана правила и медицински протоколи са тежиштем на периодичне превентивне прегледе. У компетентност и одговорност здравствених радника не би требало да сумњамо.

Извор:
ПОЛИТИКА