Рада Стијовић: СНИСХОДЉИВОСТ – НАДМЕНОСТ ИЛИ ПОНИЗНОСТ

Примери показују да се у старијим потврдама чешће јавља значење „љубазан, учтив, попустљив, великодушан“, а да је у новије време преовладало значење „понизан“. Када су у питању преводи са руског језика, оправдано је употребити значење „надмен“.

Књижевни критичар, писац, уредник књига Наташа Анђелковић обратила нам се писмом: „Као уредник у Платоу, разговарајући с преводиоцима, сусрела сам се неколико пута у последње време са, за мене, ‘језичком недоумицом’. Ради се о значењу речи, односно прилога снисходљиво. Моје је питање да ли, када се неко према некоме односи снисходљиво, то значи да је он понизан према тој особи или, супротно, да је надмен према тој особи? Ако не грешим, овај облик је настао као спојеница облика ‘сниза се опходити’, али то ми још увек не разјашњава дилему са којом сам се суочила. Ја сам разумела да је то снизаусмерено на оног ко јесте или ко себе свесно ставља у ниску позицију па се из ње опходи према другоме, а ето у разговору са врло еминентним преводиоцем, а потом и током читања неких других превода, дошло је до обрта у разумевању. Врло је могуће да ја грешим у вези с тим, зато би ми било драгоцено да ми разјасните значење ове речи.“

Придев снисходљив пореклом је из руског језика и у руском језику значи, с једне стране, „попустљив, толерантан, благ, трпељив, који није захтеван, који не тражи много“, а, с друге, „који на некога или нешто гледа с висине, охол, надмен“ (глагол снисходит у руском значи „спуштати се, силазити“). Ако су у питању преводи с руског језика, онда је значење „надмен“ могуће и оправдано. Тако је и с прилогом снисходљиво.

Међутим, у српском језику су се развила другачија значења. Шестотомни речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске бележи значење „услужан, великодушан, попустљив, љубазан“, а једнотомни Речник српског језика, такође у издању Матице српске, значење „услужан, понизан (човек), који одаје понизност (тон, глас)“. Богата грађа на којој се израђује Речник САНУ казује да се овај придев употребљава у различитим значењима: „благонаклон, услужан, добронамеран, великодушан“ (Према сиротињи питом и снисходљив. Свак је могао на његову племенитост апеловати – Мићун Павићевић), затим, „у великој мери љубазан, учтив, пријатан, предусретљив, односно, који изражава такве особине“ ([То је] мотив о гордим лепотицама које не хају за своје снисходљиве удвараче – Јаша Продановић; Био [сам] веселији, срећнији но обично. Јер сам вас видео тако добру, тако снисходљиву према мојој сестри – Милан Грол; Говорио је као човек бистар, с карактером благим и снисходљивим – Милан Ђ. Милићевић). Јавља се и значење „попустљив“, чак „претерано попустљив“, али је врло раширено и сасвим супротно значење, развијено управо због те прекомерности у опхођењу, прекомерне љубазности, попустљивости, значење „понизан, услужан“ (у мом језичком осећању је то готово „удворички“). То значење, које бележи и најсавременији Речник српскога језика, потврђују примери: На први поглед он се сваком показивао као поводљив, гибак, снисходљив до одвратности. Своје мишљење редовно је подешавао према мишљењу онога с ким говори (Иво Андрић, Травничка хроника); Не сме се бити неправично оштар према малим ни удворички снисходљив према моћнима (Јаша Продановић, Наши и страни); У суду судија се заборавља, и види само пропис. Снисходљив за велике и суров за мале (Милан Грол: Бомарше, Фигарова женидба). Тако је и са прилогом снисходљиво: Он се врло снисходљиво клања … говори поданички (Боривоје Јевтић, Дани на Миљацки).

Примери показују да се у старијим потврдама чешће јавља значење „љубазан, учтив, попустљив, великодушан“, а да је у новије време преовладало значење „понизан“. Када су у питању преводи са руског језика, оправдано је употребити значење  „надмен“.

Извор:
СЛОВЕНСКИ ВЕСНИК