ПОДГОРИЦА – Влада Црне Горе утврдила је иновинари Предлог закона о слободи вероисповести, којим је, између осталог, прописано да ће сви верски објекти који предствљају културну баштину, а који су били у државном власништву пре 1918., бити препознати као државна имовина.
Законом се утврђује имовинско право државе над верским објектима који представљају културну баштину Црне Горе која је, како се наводи, кроз векове грађена и стицана од јавних прихода државе.
Међутим, ако било која верска заједница располаже доказима да је на основу некад или данас важећих прописа постала власник неке имовине, држава ће то признати и поштовати, пренео је подгорички портал KдМ.
Свако спорење у вези власништва над верском имовином биће решавано пред надлежним судом, као и сваки други имовински спор, у складу са важећим законима у Црној Гори.
У иновирани текст предлога закона су у целости унете и интегрисане све препоруке Венецијанске комисије.
Реч је, наводи портал, о изузетно либералном закону, који обезбеђује виши степен слободе мисли, савести и вероисповести и значајно виши степен права и слобода него било који закон из ове области у нашем окружењу. Наводи се и да утврђени Предлог закона гарантује пуну слободу вероисповести свим верницима и равноправан положај свих верских заједница у Црној Гори, као и пуну слободу уверења свим оним грађанима који нису верници.
На основу препорука Венецијанске комисије, иновирани текст Предлога закона је додатно унапређен и прецизиран, између осталог, и изменом којом се недвосмислено утврђује да ће свако спорење у вези власништва над верском имовином бити решавано пред надлежним судом, као и сваки други имовински спор, у складу са важећим законима у Црној Гори, преноси Танјуг.
Такође, у прелазним и завршним одредбама, прецизира се да верска заједница наставља са коришћењем одређеног културног добра и након уписа права државне својине над том имовином, до одлуке државног органа надлежног за одлучивање о државини, коришћењу и располагању овим објектима и земљиштем.
Извор: Политика