Стоп харангама против Петера Хандкеа

Писмо српских интелектуалаца Нобеловом комитету, иностраној и домаћој јавности

Од тренутка када је Нобелов комитет за књижевност објавио  одлуку о додели награде за књижевност Петеру Хандкеу у једном делу регионалних, западних и домаћих  медија, односно политичке јавности, покренута је политичка кампања против књижевне одлуке, а посебно против некњижевних јавних ставова аустријског писца. Такви острашћени гласови негације ауторског погледа на  друштво и политику представљају претњу вредности слободног мишљења, оног мишљења по коме нема заштићених оцена и закључака о људима и догађајима. Немогућност ускраћивања права на слободно мишљење  о свему што се догађа у друштвима, поништава се онако како се то чини у Хандкеовом случају.

Овде истичемо само два далекосежна обележја демонизације  добитника Нобелове награде за књижевност.  Највећи број регионалних и западних критичара Хандкеа не реферира на његово дело већ на његове јавне политичке и националне ставове о Србима током разбијања југословенске државе и о Слободну Милошевићу. Оно што је карактеристично у жестоким критикама либерала и демократа, свакако је њихово преузимање  тоталитарних средстава у нападима на књижевника Хандкеа.  Писци који су се одважили да слободно  пишу и мисле у тоталитарним системима  били су изложени  нападима сваке врсте а понекад и осудама које су их коштале живота. Данашњи критичари некњижевних ставова  добитника Нобелове награде о Србима током последње деценије ХХ века само обнављају арсенал обрачуна  са писцима из тоталитарних времена. То су средства  дисквалификације  ствараоца због његових јавних ставова.

Друга последица ових критика је заправо највећа могућа  оптужба и Шведске академије и Хандкеа. Једна групација критичара тврди да је Хандке оправдавао геноцид а да је Шведска академија ушла у „геноцидални бизнис“. На ову дисквалификацију се мора одговорити на два начина. Ако тежимо истини о друштвеној стварности онда морамо да се ослонимо на научну а не политичку, медијску или судску оцену која се утврђује прегласавањем судија у одлучивању. Појам геноцида значи истребљивање  свих категорија становништва једне нације. У ХХ веку геноциди су забележени над Јерменима, Јеврејима, Србима. Друго, на простору бивше Југославије током ратних збивања 1991-1995 (1999) није било геноцидних радњи. Свака политичка употреба појма геноцида у Хандкеовом случају је увреда за милионе жртава током протеклог века на простору овог дела света.

Хандке нигде није говорио о геноциду. Он се увлачи у причу о геноциду, да би се Срби, упркос научним знањима и чињеницама, упркос истини о изузетно комплексном догађају као што су ратни сукоби и разбијање Југославије, демонизовали.

Ми, у име слободе мишљења, дижемо глас против  харанги у делу западне јавности против Хандкеа и  уједно се противимо обнови тоталитарних средстава  оспоравања права савременом човеку да каже шта мисли, а да не буде због тога разапињан и да му се при том  угрожава награда за књижевноуметничко дело.

Српски универзитетски професори, научници, књижевници

У Београду, 30. новембра 2019. године

1. Проф. др Зоран Аврамовић, научни саветник

2. Проф. др Слободан Антонић, Универзитет у Београду

3. Микан Аничић, ликовни уметник

4. Петар Арбутина, књижевник

5. Др Дејан Антић, Универзитет у Нишу

6. Проф. др Мила Алечковић, Универзитет у Косовској Митровици

7. Prof. Yves Bataille (Iv Bataj), Pariz- Beograd

8. Проф. др Јован Базић, Универзитет у Косовској Митровици

9. Матија Бећковић, САНУ

10. Милош Биковић, сценски уметник

11. Благоје Баковић, књижевник

12. Данило Бећковић, филмски редитељ

13. Проф. др Милан Брдар, научни саветник

14. Проф. др Борис Братина,Универзитет у Косовској Mитровици

15. Лаура Барна, књижевница

16. Проф. др Драгиша Бојовић, Универзитет у Нишу

17. Проф. др Зоран Божовић, Универзитет у Београду и књижевник

18. Проф. др Раде Божовић, Универзитет у Београду

19. Проф. др Слободан Владушић, Универзитет у Новом Саду и књижевник

20. Милован Витезовић, књижевник

21. Димитрије Војнов, филмски сценариста

22. Проф. др Вера  Вратуша-Жуњић, Универзитет у Београду

23. Проф. Др Младен Вилотијевић, Универзитет у Београду

24. Проф.др Миланко Говедарица, Универзитет у Београду

25. Проф. др Небојша Грубор, Универзитет у Београду

26. Проф. др Јован Душанић, Универзитет у Београд

27. Проф. др Лазар Давидовић, Медицински факултет у Београду

28. Др Јелена Дамњановић, професор

29. Љубодраг Димић, академик САНУ

30. Бора Дугић, музички уметник

31. Проф. др Неђо Даниловић, председник међународног удружења методолога друштвених наука

32. Проф. др Љубиша Деспотовић, научни саветник

33. Гојко Ђого, књижевник

34. Љубиша Ђидић, књижевник

35. Проф. др Брислав Ђукановић, Универзитет Доња Горица, Подгорица

36. Проф. др Миша Ђурковић, научни саветник

37.  Младен Ђорђевић, филмски редитељ

38. Проф. др Ненад Живановић, Универзитет у Нишу

39. Богдан Златић, публициста

40. Срба Игњатовић, књижевник

41. Др Бојан Јовановић, научни саветник

42. Др Слободан Јанковић, научни сарадник

43. Живадин Јовановић, дипломата

44. Проф. др Александар Јокић, универзитет у Портланду

45. Проф. др Зоран Јевтовић, Универзитет у Нишу

46. Проф. др Мирољуб Јевтић, Универзитет у Београду

47. Душан Јововић, визуелни уметник

48. Владимир Кањух, академик САНУ

49. Др Снежана Кањух

50. Емир Кустурица, филмски редитељ и књижевник

51. Др Слободан Кањевац, председник Српског филозофског друштва

52. Владимир Кецмановић, књижевник

53. Проф. др Александар Костић, Универзитет у Косовској Митровици

54. Проф. др Милош Ковић, Универзитет у Београду

55. Проф. др Милош Ковачевић, Универзитет у Крагујевцу

56. Проф. др Воја Ковачевић, Универзитет Источно Сарајево

57. Драгољуб Којчић, дипломирани филозоф

58. Милош Кнежевић, политиколог

59. Проф. др Драгољуб Кочовић, Универзитет у Београду

60. Мр Анђелка Ковач, професор клавира, Источно Сарајево

61. Проф. др Александра Костић Тмушић, Универзитет у Косовској Митровици

62. Др Богдана Кољевић Griffith, научна сарадница

63. Проф. др Бисерка Кошарац, Универзитет у Источном Сарајеву

64. Небојша Лапчевић, књижевник

65. Милица Лилић, књижевница

66. Проф. др Мило Ломпар, Универзитет у Београду

67. Др Александар Лукић, професор

67. Проф. др Миодраг Марковић, дописни члан САНУ

68. Проф. др Божо Милошевић, Универзитет у Новом Саду

69. Проф. др Ема Миљковић, Универзитет у Београду

70. Проф. др  Љубинко Милосављевић, Универзитет у Нишу

71. Миодраг Максимовић, књижевник

72. Др Ненад Милорадовић

73. Проф. др  Софија Милорадовић, Универзитет у Косовској Митровици

74. Проф. др Срђан Милашиновић, Универзитет у Београду

75. Проф. др Љубиша Митровић, Универзитет у Нишу

76. Драган Нововић, адвокат, Нови Пазар

77. Желидраг Никчевић, књижевник

78. Др Нада Новаковић, научна сарадница

79. Проф. др Предраг Пипер, САНУ

80. Проф. др Александар Петровић, Универзитет у Београду

81. Проф. др  Душко Прелевић, Универзитет у Београду

82. Милош Петровић, књижевник

83. Братислав Петковић, драмски писац

84. Проф. др Биљана Павловић, Универзитет у Косовској Митровици

85. Проф. др Александар М. Петровић, Универзитет у Косовској Митровици

86. Проф. др Радомир В. Поповић, Богословски факултет

87. Проф. др Валентина Питулић, Универзитет у Косовској Митровици

88. Др Александар Раковић, научни саветник

89. Проф. др Иван Радосављевић, Универзитет у Београду

90. Проф. др Александар Растовић, научни саветник

91. Проф. др Бранко Ракић, Универзитет у Београду

92. Др Нада Радушки, научна саветница

92  Зоран Радисављевић, књижевник

93. Проф. др  Митра Рељић, Универзитет у Косовској Митровици

94. Селимир Радуловић, књижевник

95. Миодраг Радоњић, сценски уметник

96. Тиодор Росић, књижевник

97. Проф. др Јово Радош, Универзитет у Новом Саду

98. Проф. др Слободан Рељић, Универзитет у Београду

99. Милан Ружић, књижевник

100. Живјин Ракочевић, књижевник

101. Проф. др Миломир Степић,научни саветник

102. Проф. др Драган Станић, Универзитет у Новом Саду

103. Ђорђо Сладоје, књижевник

104. Бојан Суђић, диригент и професор на ФМУ

105. Др Миливоје Сребро, професор на Универзитету Монтењ у Бордоу

106. Проф. др Вук Дејан Станковић, Универзизиет у Београду

107. Проф. др Драгана Сарајлић, Универзитет у Косовској Митровици

108. Салих Селимовић, професор историје, Сјеница

109. Проф. др Дарко Танасковић, Универзитет у Београду

110. Проф. др Срето Танасић, дописми члан АНУРС

111. Проф. др Срђа Трифковић, Универзитет СТ, ФПН УБЛ

112. Милосав Тешић, академик САНУ

113. Славенко Терзић, дописни члан САНУ

114. Радомир Уљаревић, књижевник

115. Др Драган Хамовић, књижевник

116. Петар Цветковић, књижевник

117. Проф. др Љиљана Чолић, Универзитет у Београду

118. Проф. др  Срђанн Шљукић, Универзитет у Новом Саду

119. Проф. др Марица Шљукић, Универзитет у Новом Саду

120. Проф. др Богољуб Шијаковић, Богословски факултет

121. Проф. др Михаило Шћепановић, Универзитет у Београду

122. Проф. др Урош Шуваковић, Универзитет у Београду

Извор:
ПОЛИТИКА