Руски експерти: Вучић аферама избегава тему „Крушика“ и извоза оружја у Украјину

Свега шест дана пред најављени сусрет председника Александра Вучића с Владимиром Путином, на државној телевизији „Русија 24“ емитована је „Међународна панорама“, једна од најутицајнијих политичких емисија у Русији, а тема између осталог су биле „шпијунска афера“, извоз оружја, као и улога Русије у преговорима око Косова и Метохије.

Угледну емисију води Јевгеније Примаков, посланик Руске думе и саветник председавајућег руског парламента Вјачеслава Володина, познат и као унук бившег министра спољних послова Руске Федерације.

Гост емисије 29. новембра у њеном централном сегменту био је Никита Бондарев, доцент на Руском државном универзитету за друштвене науке и један од најпознатијих руских експерата за Балкан, а тема – збивања у Србији у претходних неколико недеља и улога Русије у преговорима око Косова и Метохије.

Сегмент емисије почиње објашњењем гледаоцима недавне „шпијунске афере“ у коју је наводно био умешан службеник руске амбасаде Георгиј Клебан. Иако Примаков види занимљиву коинциденцију у томе што је снимак пуштен свега неколико недеља пред најављени сусрет Вучића и Путина, истиче и други могући одговор на питање: „Зашто баш сада“:
– Почетком новембра Србија је потписала нови уговор са НАТО-ом, индивидуални план партнерства, ИПАП+, који је надоградња претходног, потписаног 2015. године, којим су војници НАТО добили слободан приступ свим војним објектима у Србији, као и дипломатски имунитет приликом преласка преко њене територије. Иако званичници српског Министарства спољних послова тврде да се новопотписани уговор не тиче чланства Србије у НАТО, већ је само начин за приближавање Србије Европској унији, сећамо се да је ЕУ недавно затворила врата било каквој идеји проширења у скоријој будућности. Сећамо се и да је Србија још 2007. године усвојила Резолуцију о војној неутралности, али нови споразум ИПАП+ предвиђа припреме српске армије по стандардима за спровођење заједничких операција с НАТО-ом. Али ту није крај занимљивостима: непосредно након потписивања ИПАП+, председник Вучић је завршио у болници, покушавши да скине тако са себе део одговорности за потписан уговор. А одмах након тога појавио се и поменути снимак о томе како је неко тамо некоме нешто предао. Веома занимљива случајност – закључио је Примаков.

На овај закључак о „чудним случајностима“ надовезао се и Бондарев:

– Већ недељама је у српској јавности актуелна тема, која је недовољно заступљена у руским медијима, а која се тиче извоза српског наоружања, граната за минобацаче, произведених у фабрици „Крушик“ из Ваљева у Украјину. „Крушик“ није извозио оружје директно за Украјину, већ преко мреже фирми, најпре неке кипарске, која га је продала пољској, да би га ова на крају извезла у Украјину. Притом, власник кипарске фирме је Украјинац, син бившег челника украјинске државне фирме Укроборонсервис, а представници пољске фирме „Натан“ током преговора са „Крушиком“ била су још два држављанина Украјине. Српску страну у овом послу представљала је фирма чији је представник био отац српског Министра унутрашњих послова Небојше Стефановића. Нико од српских званичника не оспорава тачност ових информација, па ни сам Вучић, који само истиче да оружје није продато Украјини, али је по томе ко је учествовао у послу тако нешто било очигледно. И баш када се то све дешава, Вучић завршава у болници на три дана и недоступан је медијима за било какав коментар, и баш тада долази до чувеног „шпијунског скандала“ – истакао је своје сумње у случајности Бондарев.

Следећа тема емисије била је ситуација на Косову и Метохији, о којој су обојица експерата закључили да је једини принцип којег ће се Русија и у будућности придржавати – Резолуција Савета безбедности 1244, као јединог оквира за одређивање будућности покрајине.

Бондарев је истакао и да за њега „нема сумње да би српско руководство желело да део одговорности за могућа болна решења питања Косова желело да пребаци на Русију“, али да „ми треба да се држимо линије Резолуције, како до тога не би дошло“:

– Вучић често покушава да користи руске симпатије у српском националном бићу како би стекао корист на изборима. Тиме се може објаснити и тако велики број сусрета Вучића и Путина у претходном периоду, а било их је пет или шест по различитим изворима. На тај начин Вучић покушава да конвертује иманентно русофилство у Србији у своју политичку корист, али ми не делује да му то успева. Ситуацију на Косову додатно компликује чињеница да је на власт дошао Аљбин Курти, човек изван система јавних и тајних договора између Вучића и Хашима Тачија, с једне, и Вучића и Едија Раме, с друге стране. Управо та чињеница ће довести до потпуног ресетовања преговора и њиховог отпочињања од нуле, због чега се никакво трајно решење не може очекивати у скоријој будућности – закључио је Бондарев.

Овакве поруке двојице људи упућених у дешавања у Србији који су у исто време веома блиски доносиоцима одлука у Кремљу представља изузетно занимљив увод у предстојећи састанак двојице председника у Сочију. Иако су ово теме које се сигурно неће наћи у званичним саопштењима о „пријатном разговору“ након њега, нема сумње да ће о њима бити речи.

Треба напоменути да су и Примаков и Бондарев веома добро упознати са ситуацијом у Србији. Први не само да је био представник Русије током недавног заседања Скупштине Интерпарламентарне уније у Београду, већ је и на челу познате „Руске хуманитарне мисије“, која годинама помаже српски народ на Косову и Метохији.  Бондарев је, с друге стране, неколико пута био лични преводилац приликом тет-а-тет састанака Владимира Путина и Александра Вучића, а у добро обавештеним круговима слови и за стручњака изузетно блиског Кремљу.

Извор:
ДИРЕКТНО