2 недеље није детету дала ни један слаткиш: Ево шта се десило!

Била је то 2009. година када ми се родила прва кћерка. Били смо на некој прослави, а моја кћерка је имала 9 месеци. Рођаци су моје дете нудили неким пецивом, али ја сам рекла НЕ.

„Али то је само храна,“ рекли су.

Храна? Откуд су колачи и пецива постали храна, била сам изненађена.

Када смо три месеца касније били у посети комшијама, они су моју кћерку почастили са сладоледом. Сладолед! Све у мени је кључало. Нисам желела да се  моје дете навуче на шећер.

Кћерка је одрасла и претворила се у веома активну девојчицу која је волела да једе лишће и дрвеће, како је то она говорила. То је у ствари,  спанаћ и броколи.

Млађу кћерку родила сам 2012. године, а пошто се планина прљавог веша гомилала, сан је био мисаона именица, шећер је постепено улазио у наш фрижидер.

Сећате ли се филма „Фрозен“? Нико га није могао избећи, а свако дете је волело овај филм.

На паковању воћног јогурта стоји слика Фрозен и свако дете аутоматски то жели.

„Молим те мама, стварно волим овај воћни јогурт са Елзом?“ Каже она а очи блистају. Ах, мало воћног јогурта са снежном краљицом ником неће нашкодити, кажем ја себи. Или можда хоће?

Деца су паметна и знају како да дођу до онога што желе, а ми родитељи, не можемо да им се одупремо. Не кривим их, заиста!

Овог лета, најмлађа кћерка, која има четири године се разболела. То није била обична прехлада већ, је добила неку упалу крвних судова. На смрт смо се уплашили.

Ово није било повезано са шећером, али да је појела неки хранљивији оброк, имунитет би јој био јачи, па се не би разболела.

Муж и ја смо се погледали и једно друго куражили речима да старија кћерка не може да се разболи јер једе много боље. Она воли поврће, рибу, плодове мора, пилетину, дивљач…

Млађа кћерка воли све бело: шећер, брашно, млеко… Палачинке са џемом и шлагом, сладолед, колаче, сутлијаш… Воћни јогурт са Елзом, тестенину и наравно кечап.

Уморна након вртића, тражи „нешто слатко“, а ја јој дам јер „шта може да јој нашкоди један колач“?!

Она не воли кромпир и по некад идем тако далеко да кувам посебно за њу како би појела било шта. То свакако није добра идеја.

Она дефинитивно већ сада манипулиште са нама и зна да ће добити тестенину или сутлијаш ако се заинати и неће ништа да једе.

Једном је тражила слаткише, а ја сам одговорила НЕ. Била је очајна и плакала је:

„Сад ми никад више нећете дозволити да једем слаткише!“

Али ми нисмо имали други избор. Схватили смо да  нам је дете зависно од шећера и то због нас самих. Ми смо то од ње направили.

Помислила сам: Шта смо то, дођавола урадили?

Сада смо све то избацили из исхране: нема више колача, сладоледа, воћног јогурта…

Неки дан сам гледала документарац о човеку који је одлулчио да испита колико шећера уносе наша деца. Ишао је у вртић и јео исто што и деца само количински више, као што би јео одрастао човек. То је практиковао недељу дана. Сваки дан је јео 2,5 сладоледа, што је одговарало једном сладоледу дневно које свако дете поједе.

Причао је како се осећао уморно и надуто после такве хране.

То је било као шамар за мене. Гледала сам документарац и тачно видела шта се дешавало мом детету: расположење јој се стално мењало, час је била срећна, час плачљива и уморна.

Тај моменат сам одлучила да све слаткише побацам из куће! Знате ли колико шећера садржи воћни јогурт? 11 супених кашика шећера!!!

Након две недеље од избацивања шећера, моје дете се преобразило потпуно. Сада једе сву храну са одличним апетитом.

„Готов сваки дан ми каже ово је најукуснија ствар коју сам појела.“

Промене расположења су нестале, она је весела, активнија, лакше заспи и спава целу ноћ.

Цела породица је срећна. Али како смо дошли до овога?

Јасно је као дан – деца нису крива. Они нису ово изабрали. Одрасле особе се морају одупрети инстикту и детету купити чоколаду. Ми морамо смоћи храбрости и рећи свекрви, мајци, тетки да деци не купују слаткише.

Дијабетес расте попут лавине, и то што су дијабетес некад звали „шећерна болест“, све говори…

Да  ли знате да је шећер као квасац за ћелије рака?

Деца су најбоље што имамо, а наш задатак је ида им пружимо квалитетну храну и огромну количину љубави.

Ако их волите, загрлите их, одведите их у парк, али молим вас, не купујте им шећер!

Извор: Стил Курир