Мали Метју је право мало чудо за своје родитеље будући да је рођен здрав иако је мајци у трудноћи постављена лоша пренатална дијагноза. Друго чудо су његови родитељи јер су одбили да абортирају бебу када им је саопштена лоша пренатална дијагноза.
Наиме, Дру Корпстин била је у 23. недељи трудноће када је њој и њеном мужу Аријану речено да њихов нерођени дечак има лоше формирано мождано ткиво, те да му се мозак није довољно развио. Беби је постављена дијагноза семилобарне холопросенцефалије, што значи да се бебин мозак није до краја поделио на две хемисфере већ су оне тек благо раздвојене. Лекари им нису давали наде да ће беба преживети, а чак су рекли и да ће највероватније умрети пре термина. Саветовали су родитељима да абортирају или да изазову превремени порођај, те да пусте бебу да умре.
Супружници, иначе хришћани, пре ове трудноће имали су један спонтани побачај, тако да су сада одбили абортус, али су се ипак припремали да се опросте са сином.
„На ултразвуку у 20. недељи, након ког смо одмах ишли и на магнетну резонанцу, лекари су открили да беби недостаје велики део мозга”, написали су тада на својој страници за прикупљање добротворних прилога. „И да уместо мозга беба има цереброспиналну течност (ликвор). Речено нам је да ће та течност наставити да шири бебину главу, која је већ сада величине као код бебе која је три недеље старија. Речено нам је да беба неће живети ни неколико дана, већ у најбољем случају неколико сати, или да ће умрети пре термина за порођај.”
Одлучили су да до краја трудноће направе успомене на свог сина и искористе то мало времена које им је остало. Уместо да мисле само на тугу која их чека, стварали су успомене да би „испунили своја срца радошћу”. Пошли су на прву вожњу мотором и на први одмор с бебом – и то на Костарику.
Аријан Корпстин, бебин отац, изјавио је за часопис Des Moines Register:
„Знали смо да наша беба највероватније неће преживети порођај. Шта год да се деси, све је у Божјим рукама.”
Двадесет седмог јула 2018. године, родитељима је речено да је дошао тренутак да се индукује порођај јер је бебина глава била много већа него што је нормално за њен узраст – била је величине бебе старије 4–5 недеља. Након два дана трудова, 29. јула 2018. године рођен је Метју Џејмс и за дивно чудо био је жив и имао је самосталну срчану радњу. И не само то – нагонски је почео да сиса. Родитељи су очекивали да ће им син бити слеп и глув, и да неће моћи да осећа бол, те су били затечени када су видели да реагује на светлост, гласове и додир.
Пристали су да се беби уради магнетна резонанца која је затим показала да је Метјуу постављена погрешна дијагноза. Он је заправо имао хидроцефалус, стање код ког се у мозгу накупи вишак течности. Имао је мождано ткиво и обе хемисфере, међутим морао је одмах на операцију како би му уградили шант помоћу ког је вишак течности из мозга могао да отекне, чиме би се створило довољно простора да мозак порасте. Метјуови родитељи тврде да њихов син има све изгледе да живи нормалним животом.
„Нисмо могли да верујемо својим ушима! Претходних 4–5 месеци спремали смо се за то бебу нећемо донети кући, да ћемо га гледати како умире, а онда су се у трен ока вртоглаво повећали изгледи да ће Метју преживети и да ће функционисати скоро сасвим нормално!”, написали су на Фејсбуку. „Чинило нам се као да смо управо добили џекпот на лутрији! Били смо ван себе од среће. И даље не могу речима да искажем како се осећамо због те сјајне вести. Знамо да Бог чува нас и нашег дивног дечачића, и сву веру полажемо у њега, шта год да се деси.”
Иако постоји могућност да Метју има неуролошке последице, да мало касни у развоју моторике и да има потешкоћа у учењу, његово стање је добро и могуће је да уопште неће имати никаквих последица. У болници је провео мање од недељу дана и пуштен је кући 4. августа. Родитељи су тек касније сазнали да мајчино тело није у стању да ваљано апсорбује витамин B12 и фолну киселину, што може да доведе до сметњи у развоју бебе у материци, па тако и до појаве хидроцефалуса.
Лекари тврде да је беби постављена погрешна дијагноза због тога што је веома тешко успоставити прецизну дијагнозу у пренаталном добу.
„Кад радите снимање, на пример магнетном резонанцом, и притом је беба и мајчиној материци, ви покушавате да протумачите нешто што је на снимку веома мало и веома удаљено”, изјавила је др Џона Конклин, перинатолог, која је радила с породицом Корпстин. „Примера ради, ако желите да утврдите постоји ли неки деформитет срца, то значи да покушавате да кроз ткиво мајчиног и бебиног тела видите нешто што је величине зрна пасуља.”
Али ако је тако тешко поставити пренаталну дијагнозу, зашто толико лекара тако брзо предлаже абортус?
Колико је само деце абортирано иако су испуњавала услов који се често наводи у абортивној индустрији – наиме да су „жељена и планирана”, и то само зато што нису била довољно „здрава” према стандардима те исте индустрије? И колико је њих добило погрешну дијагнозу? Метју је за своје родитеље право мало чудо, а и они су његово чудо јер су одбили да поклекну пред културом смрти. Они знају да је његов живот драгоцен и леп без обзира на оно што друштво говори.
„Један добар пријатељ прозвао га је Метју Велики зато што је он тако велико чудо за нас, и то је заиста тако”, кажу Метјуови родитељи. „Он је наше мало чудо. Дечак за кога су говорили да неће преживети порођај, а камоли урадити било шта друго, показао нам је да нас Господ све чува и да је милостив према нама много више него што можемо да замислимо.”
Аутор: Ненси Фландерс
Превод и припрема: Центар за живот
Извор: Couple refused abortion and welcomed misdiagnosed ‘miracle baby’
